Strika: Izjava Zavišića da su svi Hrvati ustaše je katastrofalna, mržnja se konstantno proizvodi

Pravnu kvalifikaciju ovih reči već je dao Fond za humanitarno pravo, tumačeći da je reč o govoru mržnje i kršenju Zakona o zabrani diskriminacije, kojim se podstiče stigmatizacija zajednice.

"Ovaj mladi funkcioner vojvođanske skupštine zaboravio je, izgleda, da mu je u opisu posla da štiti ravnopravnost građana i doprinosi očuvanju međunacionalnog poverenja. Zaboravio je i da je potpredsednik Vlade Srbije Hrvat“, naveli su iz Fonda za humanitarno pravo.

Urednik portala 021 objasnio je kako se ova izjava uklapa u "udžbenički primer moralne panike".

"Ovo je udžbenički primer moralne panike, gde ste imali početni problem koji se predstavlja kao nastup na mestu stradanja, a rešenje je njegovo otkazivanje. Potom dolazi do multiplikacije zahteva da se to otkaže, a u medijima se svirka na mestu stradanja prikazuje kao devijantnost. Rezultat moralne panike je potvrđivanje stereotipa, a to je da Srbi neće nikad priznati ratne zločine koji su počinjeni“, naveo je Strika u razgovoru za N1.

On navodi da su situacije kolektivnog zaborava počinjenih zločina tokom ratova nešto što je vidljivo ne samo u Srbiji, nego i u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj.

"Na prostoru gde su se odvijala ratna dejstva na prostoru bivše Jugoslavije, gde su se dešavali zločini, imamo programirani zaborav. Ono što jeste fakat je da se svi ponašaju kao da se ništa nije dogodilo. U Hrvatskoj imate Loru, gde su mučeni i ubijani Srbi. Ali u slučaju Novog Sada ne možemo da govorimo o zaboravu, jer ljudi nemaju nikakvu ideju da se bilo šta dogodilo“, rekao je Strika.

Strika navodi da je vraćanje negativne retorike koja je bila zastupljena za vreme ratova pokazatelj toga da se mržnja konstantno proizvodi.

"Ono što je suština, mi govorimo o tome 30 godina nakon kraja rata, jer imate stalno vraćanje na sve to, evo sad zbog toga što se odredi gde će neko nastupati. Imate i ovakvu izjavu funkcionera zbog čega se morate zapitati da li ti ljudi poznaju lepotu u životu ili postoji samo mržnja koja se konstantno proizvodi i postavlja kao neka vrsta obaveze“, zaključuje Strika.