Stručnjaci EU: Koheziona politika ključna za proširenje Unije na Zapadni Balkan

Vesti 21. feb 202414:38 2 komentara
varhe
Maxim Studio/Shutterstock

Nezavisna grupa stručnjaka predstavila je Evropskoj komisiji izveštaj o kohezionoj politici Evropske unije, u kojem se ocenjuje da je ta politika od ključnog značaja i za prevladavanje ekonomskog i razvojnog jaza koji postoji između zemalja Unije i budućih potencijalnih članica sa Zapadnog Balkana i iz istočne Evrope.

„Potencijalnim proširenjem na Zapadni Balkan i istočnu Evropu, EU će morati da se pozabavi pojačanim ekonomskim, socijalnim i teritorijalnim disparitetima. Te promene govore o potrebi robusne kohezione politike na teritoriji cele EU, posebno u svetlu novih izazova i troškova, uključujući i integraciju novih članica“, piše u izveštaju.

Koheziona politika EU ima za cilj da ujednači ekonomski i održivi rast i kompetitivnost evropskih regiona, stvori nova radna mesta i unapredi kvalitet života u zemljama članicama, i u krajnjem efektu ujednači standard života ljudi.

U tu svrhu, EU je za period od 2021. do 2027. godine izdvojila gotovo 392 milijarde evra, što je skoro trećina njenog višegodišnjeg budžetskog okvira.

U izveštaju grupe stručnjaka, koju je inicirala evropska komesarka za koheziju i reforme Eliza Fereira, podseća se da je EU odlučila da uključi u članstvo i zemlje Zapadnog Balkana – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao i Moldaviju, Ukrajinu i Gruziju.

„Sve te zemlje imaju znatno niži Bruto društveni proizvod (BDP) od Bugarske, koja je najmanje razvijena članica EU-27. Tako je na primer Crna Gora, koja je najviše napredovala kao kandidat, 2022. godine bila na svega 50 odsto prosečnog BDP EU u mereno po standardnoj kupovnoj moći. Albanija i BiH su bile na malo više od trećine“, piše u izveštaju.

Dodaje se da za Ukrajinu i Moldaviju ne postoje precizni podaci, ali da je BDP u tim zemljama još i niži.

U izveštaju se podseća i da u svim zemljama koje teže ulasku u EU postoje i unutrašnje regionalne razlike u razvijenosrti.

Ipak, u izveštaju se naglašava da je proširenje na Zapadni Balkan od strateškog značaja za EU.

„To proširenje postavlja značajne izazove, ali otvara i ogromne mogućnosti. Uspeh će zavisiti od zajedničkog napore političkih lidera EU i zemalja članica, koji moraju da pokažu političku volju i izdvoje neophodne resurse kako bi ono postalo realnost“, piše u izveštaju.

„Proširenje je jedinstvena šansa za reafgirmaciju vrednosti i ciljeva EU, a snažna koheziona politika je ključna za uspeh. Izvlačenjem pouka iz prošlih iskustava i prilagođavanjem sadašnjim izazovima, EU moše da obezbedi da koheziona politika zacementira to proširenje i doprineese stabilnijoj, bogatijoj i jedinstvenijoj Evropi“, zaključujuu straučnjaci.

EU kohezionu politiku sprovodi novcem iz nekoliko fondova.

To su Evropski regionalni razvojni fond (ERDF) koji služi ulaganjima u evropske regione i gradove, Kohezioni fond (CF) za investicije u ekologiju i transport u manje razvijenim članicama, Evropski socijalni ond plus (ESF+) čiji je cilj otvaranje radnih mesta i stvaranje inkluzivnih društava, i konačno Fond za pravednu tranziciju (JTF) koji pomaže regione pogođene privrednom tranzicijom koju zahteva borba protiv klimatskih promena.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare