Stručnjaci: Premeštanje Sajma u Surčin dobro, od postojećeg – kulturni centar

Vesti 23. feb 202311:01 107 komentara

Prema spekulacijama poslednjih dana, očekuje se da će Vlada u narednim nedeljama objaviti privatizaciju Beogradskog sajma u kojoj je država trenutno jedini vlasnik, a verovatni kupac će biti Beograd na vodi, u kojem država ima 32 odsto vlasništva. Arhitekta Slobodan Maldini smatra da je plan preseljenja Beogradskog sajma u Surčin, na površinu od 113 hektara dobar, ali da postojeći sajam ne bi trebalo rušiti ni menjati, već preimenovati njegovu funkciju i tu uopšte ne dozvoliti komercijalne sadržaje, već napraviti muzej moderne umetnosti sa centrom za studije muzike. Urbanistkinja Iva Čukić iz organizacije Ministarstvo prostora kaže da je prema budućem urbanističkom planu Beograda, zona Beogradskog sajma, zajedno sa Kalemegdanom i čitavim priobaljem, obeležena kao zona kreativnih industrija, "što ništa ne znači jer je isto obeležena i ciglana u Višnjičkoj i bioskop Zvezda". Dodaje da prema aktuelnom urbanističkom planu, ta zona je proglašena kao komercijalna, uz namene koje mogu biti stanovanje.

N1

Ona u Novom danu na TV N1 ističe da i kada se sajam premesti u Surčin, za potrebe aplikacije za organizaciju Ekspo 2027, nakon te manifestacije, već od 2028. godine neće više biti sadržaja koji bi mogao da održava ekonomsku računicu tog prostora, za koji će biti veliko inicijalno ulaganje.

Povezane vesti

Dodaje da postojeći sajmovi knjiga, turizma, automobila i ostali nemaju tolike kapacitete za prostor od 113 hektara, a i s obzirom na lokaciju, biće potrebno izgraditi neophodnu infrastrukturu.

Maldini smatra da se nalazimo pred šansom koja se javlja jednom u 100 godina – da na površini od 40.000 kvadratnih metara sadašnjeg sajma dobijemo najveći kulturni centar na Balkanu, što, prema njegovim rečima, treba da bude osnovni uslov ako investitor želi da se domogne sajma.

Čukić kaže da ne možempo da uslovimo budućeg vlasnika da napravi sadržaje za kulturu na prostoru Sajma, jer od početka Beograd na vodi diktira plan i „može da radi bukvalno šta hoće van poklonjenih ingerencija“.

„Širenjem Beograda na vodi, logično se dolazi do zaključka da priobalje postaje ekskluzivna zona stanovanja i sadržaja koji nisu dostupni svima“, ocenjuje Čukić.

Maldini dodaje da preduzeće Beograd na vodi, koje se pominje kao kupac Sajma, „zarađuje milijarde na račun srpskih kupaca, u ovom trenutku je dovoljno bogato, trebalo bi da pokaže svoju svest, da otkupi sajam i prenameni ga u veliki kulturni centar“.

N1

Podseća da je sa privatizacijom sajma pokušano i 2009, i to je tada bio neuspeo pokupšaj, kada je komisija donela procenu o vrednosti sajma od 20,5 miliona evra, a samo jedna firma se javila kao ponuđač, ponudivši 1,8 miliona evra, „što je smešna suma, doduše uz obećanje da će narednih 38 miliona uložiti u rekonstrukciju sajma“.

Zavod za zaštitu spomenika kulture iste godine usvojio je predlog urbanista i zaštitio, ali ne kompleks sajma već samo Halu 1, kao zaštićeno kulturno dobro, što je, kako dodaje, išlo u prilog ponuđaču, snizilo cenu, budući da je tu halu trebalo sačuvati“.

„Sad smo stavljeni pred svršen čin, nije bilo nikakve javne rasprave, nikakav plan ekonomske isplativosti. Bez obzira na to, u novembru 2022. izvršen je javni uvid u plan prenamene prostora u Surčinu i donet je zaključak da će se sajamska delatnost iz današnjeg sajma preneti u Surčin. Takođe, onaj ko postane vlasnik nije obavezan da plati prenamenu zemljišta, tako da će država i u ovom slučaju biti oštećena za ogroman iznos koji bi išao za prenamenu zemljišta. Budući vlasnik neće morati da izdvoji dodatna sredstva za to“, ukazuje Maldini.

Ocenjuje da prema planu, Beograd na vodi ima mogućnosti da se širi, ali preko puta Save, na njenu levu obalu, odnosno na deo divljeg naselja gde ima nekoliko stotina kuća koje bi trebalo raseliti, no, misli da se to neće desiti, jer bi to bilo veoma skupo.

Međutim, dodaje da ukoliko Srbija zaista želi da učestvuje na Ekspo 2027, čiju organizaciju je malo verovatno da će dobiti, to je dobra inicijacija da se nešto pokrene. „Beograd mora da izađe iz svojih skučenih okvira“, navodi.

„Odlično je da sajam pređe u Surčin – ima mogućnost širenja, organizovanja neverovatnih međunarodnih manifestacija. Verovatno će prvih 10-20 godina biti neisplativo, ali neka se vlada uhvati u koštac sa tako nekim velikim projektom“, poručuje on i kaže da je Beograd na vodi izuzetno isplativ, ali ne za Beograđane.

Maldini ocenjuje da je u arhitektonskom smislu, prema nekim arhitektama, Sajam jedan od najkvalitetnijih arhitektonskih dela svog vremena.

„To je bilo čudo graditeljstva. Hala 1 je kupola raspona 109 metara od prenapregnutog betona, debljine svega osam centimetara, ispunjena staklenim cilindrima. Kada je otvoren 1957. godine, pojedini članovi u Titovoj delegaciji koji su došli na otvaranje plašili su se da uđu unutra, jer su mislili da će sve da im padne na glavu. Sajam je pokazao koliko smo bili superiorni u graditeljstvu tog doba“, poručuje.

Dodaje da je Beograd grad na neverovatnoj poziciji, „o njega su se otimali mnogi, međutim, današnje otimanje teritorija se vrši na mnogo suptilnije načine – današnji neprijatelj je mali, zeleni dolar koji predstavlja obećanje o nekoj finoj budućnosti“.

„U takvoj situaciji izgubili smo Kosovo, zatim najlepši deo savskog amfiteatra. Beograđanima ovo (Beograd na vodi) ne treba, treba im zelenilo, čist grad. Izgubili smo jedan od najznačajnijih, ključnih prostora. Ko ima kapital, on ide dokle god može, dokle god mu dozvolite. U ovom slučaju treba mu dozvoliti, ali mu postaviti uslove za koje nije spreman“, smatra Maldini.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare