Stručnjak: Iza ekstremne desnice se krije fašizam - u Srbiji desnica "udarna pesnica" vlasti

Ćemalović kaže da su tri faktora uzrokovala jačanje ekstremne desnice u Evropi.

"Globalna kriza liberalnog poretka je prvi razlog. Zatim, tu je loša ekonomska situacija i promene medijskh paradigmi i načina na koje se ljudi informišu. 

"Ekstremna desnica uzima i leve birače"

Na pitanje N1 šta razlikuje ekstremnu desnicu od tradicionalne, on kaže: "Prvi, ekstremna desnica nema ništa 'desnije' od sebe. Na politčkoj sceni ponuda je takva da postoje tradicionalne desne partije, kao republikanci u Francuskoj, kao što je u Nemačkoj  CDU/CSU, kao što su torijevci, konzervativci u Britaniji i onda imate stranku koja je desno od njih, koja ne samo da odgriza deo biračkog tela klasične, tradicionalne desnice, nego i levih partija i partija centra".

Suštinska razlika evropske desnice, u odnosu na onu koju imamo u Srbiji, jeste što Srbija nema relevantnu ekstremnu desnu stranku.

"Kod nas je ekstremna desnica sluga vlasti. Nisu relevatni kao samoorganizovana celina, koja će sutra da izađe na izbore, koja će da kaže 'mi se zovemo tako i ovo je naš program, nego su više udarna pesnica vlasti u situaciji kada treba da budu bučni", objašnjava naš sagovornik.

Umereniji trend kad vlast počne da se bavi životnim pitanjima

Još jedan važan faktor razlikovanja tradicionalne i ekstremne desnice jeste taj, kako navodi, što ekstremna počiva na sakrivenom fašizmu.

"Videli ste uspeh stranke Marin Le Pen, Nacionalno okupljanje. Danas, pre nkekoliko sati, je jedna kandidatkinja te stranke, stranka njena je prinudila da odustane od kandidature u drugom krugu, jer su joj pronađene fotografije iz prošlosti sa kukastim krstom. Negde, kad kopate malo, vidite da ekstremna desnica ima vezu sa fašističkim, nacističkim, sa tradicionalno ekstremno desnim pokretima", ističe Ćemalović.
Treći faktor su identitetske politike bitno je, kako kaže, "mi smo Francuzi", sve ostalo pada u drugi plan.

"Način na koji se infomiše javnost je takav da se ne ide na dublje analize, analitičke tekstove i priloge. Ide se na to, 'ovi sada ne valjaju, mi sada idemo na nešto drugo'.  U francuskom slučaju, to je 'nas niste probali još, mi smo nova snaga'…Marin Le Pen je u jednom trenutku rekla da su gasne komore istorijski detalj. To sad više nije bitno biracčima. To ponavljaju stranke koje su protiv Nacionalnog okupljanja, ali biračima to nije toliko bitno. 'Okej, rekla je to, ali sta može mom budžetu, mom zivotu da doprinese…", objašnjava on za N1.

Ovakve poruke prolaze, objašnjava naš sagovornik, zbog profila glasača ekstremne desnice.

"Biraci, opet se ograničavam na Francusku, ekstremne desnice su po svom socio-ekonomskom i obrazovnom profilu ljudi koji imaju srednju školu, ili gimnaziju, ili manje od toga, i koji su plodno tlo za tu vrstu argumenta - posao vam oduzima stranac, nered i haos pravi migrant. Važno je reći da u Francuskoj sad tu priču vodi Bardela, koji ima italijanske i korene sa severa Afrike. Ono sto nosi njihov diskrurs je pretnja je od spolja, pretnja je od stranaca, zastittićemo poredak i slične populističke mere", ističe.

Navodi ipak da u levica ide u ekstremne, da imaju antisemtske programe i da se čak neki kandidati nalaze na francuskoj listi potencijalnih terorista.

Kako kaže, trenutno je nalet ekstremne desnice, a do promena će doći kada partije na vlasti počnu da se bave, navodi, istinskim životnim pitanjima - zdravstvom, obrazovanjem i standardom građana.