Stručnjak: Moguća tragedija - nije pitanje da li, već kada će da se obruši kuća sa sunčanim satom u Zemunu

Skele na tom objektu su, kako prenosi naša reporterka sa lica mesta, već osam godina prva, ali nažalost i jedina linija odbrane za pešake.

Pešaci inače sve vreme tuda prolaze trotoarom ispod skela. U decembru mesecu prošle godine postavljene su i plastične barijere koje je trebalo da im skrenu pažnju, uz table na kojima piše: "Pešaci pažnja, vratite se na pešački prelaz".

Trebalo je, kaže, to sve da im skrene pažnju, da nije bezbedno prolaziti ispod skela, a pored kuće sa satom. Međutim, pešaci sve vreme tu da prolaze.

Miodrag Simović smatra da je stanje u kom je kuća vrlo opasno za pešake koji prolaze ispod same skele.

"Mislim da je vrlo opasno čak i kada se prostor zaobilazi, jer ni to nije rešenje. Ova kuća, ako se nešto ne bude preduzelo u najhitnijem periodu, bukvalno će se obrušiti. Već svako može da primeti ne samo da je fasada pukla, nego da se čak i nakrivila", ističe Simović.

On podseća da je u poslednje vreme došlo do obrušavanja i urušavanja raznih objekata širom Srbije, uključujući kuće na Vračaru, kuću u Džordža Vašingtona, put kod Kragujevca, a naravno i, kako ističe, tragičnog zločina u slučaju Novog Sada i nadstrešnice.

"Situacija koja se trenutno svuda dešava jeste takva da ovo što vidimo ovde apsolutno ne uliva poverenje...Fasada je bukvalno nakrivljena prema ulici. Krov je potpuno utonuo, znači iskače tamo gde su grede još uvek prisutne, na drugim mestima je potpuno utonuo. Ova kuća će uskoro se sruši po svemu sudeći", navodi Simović i dodaje da su iz nje počela da rastu i tri drveta.

Tokom snimanja priloga ekipi N1 prišla je prolaznica da kaže da se ona tim povodom obraćala nadležnim institucijama još pre pet godina i da je tada rečeno da su problematični pravno-imovinski problemi u slučaju te kuće.

Da li bi to mogao da bude razlog da kuća izgleda tako, a naročito ako imamo u vidu da je reč o zaštićenom kulturnom dobru?

"To ne može da bude nikakvo objašnjenje niti prepreka. Iz jednog prostog razloga, kad je nešto zaštićeno kulturno dobro, to nosi obaveze. Naravno da je privatni vlasnik taj koji ima obavezu da održava kuću", kaže Simović ali dodaje da Zavod za zaštitu spomenika kulture, kada izdaje mere on ih izdaje tako da tačno propiše način na koji objekat treba se rekonstruiše, da objekat ne može da odudara od odgovarajućeg vremena koje predstavlja, dakle mora u duhu tog vremena da se rekonstruiše...

A ako su vlasnici neodgovorni, objašnjava Simović, Zavod može da objavi mere i da traži da se to uradi.

"U slučaju da se to ne uradi, onda postoje načini na koje može da interveniše država ili grad da bi rešili ovo, to nije ulaganje u kontekst privatnog poseda, jer je to zaštićeno kulturno dobro. Vlasnik mora da održava kulturno dobro, to je obaveza. Ali ako vlasnik to ne radi, država ima pravo da reaguje. Ako država odluči da neće da reaguje u ovom kontekstu, to je onda ipak odluka države. I onda bi odgovornost za dalju eventualnu nezgodu ili nesreću u slučaju obrušavanja dela fasade ili krova zgradebila na strani države, odnosno grada, odnosno vlasti koje su zadužene i po čijom se ingerenciji nalazi ovo područje i ovaj objekat", dodaje on.