Stručnjak za radno pravo: Zakon obesmišljava uspešnost generalnog štrajka

I pored stalnih napora da se Zakon o štrajku inovira kako bi se omogućilo njegovo sprovođenje u skladu sa međunarodnim standardima štrajka, to se nije desilo, naveo je Reljanović.

On ukazuje da Zakon o štrajku praktično obesmišljava svaki pokušaj da se generalni štrajk organizuje uspešno, a da ostane u skladu sa tim zakonom, jer postoje samo dve odredbe o generalnom štrajku.

Prva je u članu 3: "Odluku o stupanju u generalni štrajk donosi najviši organ sindikata u republici članici, odnosno u Saveznoj Republici Jugoslaviji", naveo je Reljanović, napominjući da SRJ ne postoji već 22 godine.
Reljanović je naveo da se druga odredba nalazi u članu 5. Zakona o štrajku: "Odluka o stupanju u štrajk zaposlenih u grani ili delatnosti ili u generalni štrajk dostavlja se nadležnom organu odgovarajućeg udruženja poslodavaca, osnivaču i nadležnom državnom organu".

Kada je situacija takva, treba se okrenuti alternativnim tumačenjima. Naime, moguće je zamisliti da generalni štrajk izražava opšte nezadovoljstvo građana nekim pitanjima. Oni prekidaju svoj rad kao znak protesta i kao znak podrške nekim opštim zahtevima koji imaju širi društveni značaj, rekao je Reljanović.

Takvo poimanje generalnog štrajka dosta lako preskače zakonska ograničenja i nedorečenosti, koje su često u potpunoj suprotnosti sa osnovnim međunarodnim standardima, navodi on i ističe da "štrajkači" dolaze iz različitih delatnosti.

Mogu pripadati i nezavisnim profesijama, akademskoj zajednici, punoletnim učenicima, studentima, penzionerima. Mogu štrajkovati na ovaj način i samozaposleni, i nezaposleni, pa je reč "štrajk" upotrebljena u široj konotaciji izražavanja nezadovoljstva kroz neko buntovno delovanje, a ne samo prekidom procesa rada kod poslodavca.

Svi ovi ljudi okupljeni su oko istih poruka, koje se ne tiču njihovog rada i radnog mesta, nego funkcionisanja društva u celini, zaključio je Reljanović.