Struka, aktivisti ukazuju da vikendice ugrožavaju Savski nasip, vlast – ignoriše

Vesti 30. nov 202221:5210 komentara

Pre nego što je odlučeno da se na levoj obali Save izgradi Novi Beograd, bilo je potrebno podići bedem koji bi sprečavao izlivanje reke. Tako je nastao Savski nasip. Međutim, krajem 90-ih nasip, koji štiti više od 100.000 ljudi, dobio je još jednu funkciju - postao je neformalno vikend naselje. Do danas, u njegovom podnožju, tačnije, u koritu reke, sazidane su stotine nelegalnih vikendica, a put na njemu po količini vozila može da parira prometnim, beogradskim saobraćajnicama. Na potencijalnu opasnost od narušavanja stabilnosti Savskog nasipa, već godinama ukazuju aktivisti i struka.

„Korito za veliku vodu je apsolutno, mislim, tabu. I ne samo sada, nego milenijumima, da se bilo šta sme da se gradi u njemu. I to je tako od onih hidrotehničkih civilizacija, u dolinama Nila, Tigra i Eufrata, gore sve do Jang Ceng Janga i Hamurabijev zakon je čak definisao to“, kaže profesof Građevinskog fakulteta Branislav Đorđević.

Povezane vesti

Ali, i pored poziva da se nešto preduzme po ovom pitanju, i grad i nadležne institucije pitanje Savskog nasipa decenijama ignorišu.

„Tomislav Nikolić ima dva objekta i ima jednu kućicu policijsku, znači sve u ovom području, ovako. Njega, dakle, policija čuva, ovi koji treba da sprovode zakon“, navodi Dušan Čavić iz udruženja „Za naš kej“.

„Kako se Čume zove? Čume. Zaštićeni svedok – gospodin Čume. Šta da kažem“, dodaje Čavić.

„Po pričama, ovde kuće imaju Nenad Kovač, privrednik – Neša Roming. Zatim Bačević, bivši ministar. Takođe, po pričama Željko Bura, bivši načelnik policijske uprave Zemun. Mislim da se čovek zove Slaviša Topalović, bio je potpredsednik opštine Zemun, ne znam da li je još uvek na nekoj funkciji“, kaže Čavić.

„Ja ne verujem da je iko tamo dobio građevinsku dozvolu da napravi bilo šta“, ocenjuje Ratko Ristić, profesor Šumarskog fakulteta.

I nije. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, do danas je zabeleženo 110 objekata, ali je po satelitskim snimcima očigledno da ih je višestruko više. I svi su nelegalni, to jest, nijedan od njih nema građevinsku dozvolu – što se vidi u Katastru nepokretnosti.

„Ja rizikujem. Jel vi nikada nećete zaraditi pare ako ne rizikujete. Znam ja od 65 godina da to nije ispravno, ali to tako treba. Tako uspeš – ili ne uspeš. Ili si propao, ili si ostao“, kaže jedan od vlasnika objekta Milan Nikolić.

Prve sojenice, izgrađene su na osnovu saglasnosti koje je pre tri decenije izdavalo Javno komunalno preduzeće „Zelenilo Beograd“, koje je upravljalo priobaljem Save. Zakoni i propisi su se na osnovu te saglasnosti slobodno tumačili.

„Tada, ja lično nisam ni poznavao neku zakonsku regulativu, ali po onome što smo imali kao saglasnost Gradskog zelenila to je bilo u skladu sa Zakonom o vodama gde je stajalo da se može izdavati vodno zemljište za sport, turizam i rekreaciju. Šta je to podrazumevalo to možemo da tumačimo i ovako i onako, međutim, neki drugi članovi Zakona o vodama govore o tome da je gradnja montažno-demontažnih objekata bila moguća“, kaže Vojislav Mandić iz Udruženja Zeleni raj.

N1

No, da uzme u zakup zemljište i bilo šta gradi nije mogao pojedinac. „Zelenilo“ je to dozvoljavalo samo udruženjima građana ili pravnim licima.

„Mi smo tada bili registrovani kao malo udruženje, „Sava 45“ smo se zvali, to je više bilo formalne prirode…“, dodaje Vojislav Mandić.

N1: Koliko je vas bilo u tom udruženju?

Vojislav Mandić: Nas je bilo deset u tom trenutku.

Od početnih desetak, udruženje se tokom godina proširilo na oko 500 članova i promenilo ime „Sava 45“ u „Zeleni raj“. Ljubitelji reke Save, kako su sebe i zvanično nazvali, umesto sportskih terena, kabina za presvlačenje i drugih sportsko-rekreativnih sadržaja, počeli da grade vikendice. Montažno-demontažne, verujući da na taj način ne ugrožavaju bilo koga.

„Montažni objekti mogu da budu čak i opasniji. Zato što kad se oni sruše, njih nosi voda i baca ih na neke prepreke i to pravi pravu branu“, upozorava profesor Građevinskog fakulteta Branislav Đorđević.

Počelo je skromno, a potom eskaliralo 2008. godine – masovnom izgradnjom čvrstih objekata koji su vremenom počeli da podsećaju pre na zgrade, nego na sojenice.

„Pa da Vam kažem, mislim, nisu ličili na sojenice. Oni su isto ovako koncipirani, samo što su rađeni od čvrstog materijala. I onda kad vidi jedan od drugog, neko kad bira, njemu se više sviđa da izgradi objekat od čvrstog materijala, prosto, može duže da se boravi u takvom objektu“, objašnjava Vojislav Mandić.

N1

„Ti objekti mogu da povećaju takozvanu hidrauličku rapavost, odnosno, mogu da uspore protok vode, odnosno, mogu da izazovu efekat usporavanja vode i da dođe do izdizanja nivoa, jer to korito za veliku vodu neće imati propusnu, odnosno, protočnu moć koju bi imalo kada tih objekata ne bi bilo“, ukazuje profesor Ristić.

„Još jedna velika zabluda kako je sa njima ugrožen Savski nasip. Nije ugrožen Savski nasip, ugroženi su oni! Ti ljudi tamo su pre svega u opasnosti. Oni to nikada neće moći da legalizuju, oni nemaju nikakvu sigurnost koji će, koliki će nivo reke da bude“, poručio je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

N1: Odakle vam informacija da nije ugrožen?

Šapić: Pa evo, ja vam kažem!

N1: Koja institucija je radila tu procenu i da li vi imate neki podatak o tome?

Šapić: Pa ne postoji institucija koja radi procenu. Koja institucija je radila to da je sada dan? Imate li neki podatak da je sada dan, koja institucija je radila procenu da kada otvorite prozor da je sada dan?

N1: Ovo je empirijski vidljivo, dakle, možemo da vidimo da je sada dan. To nije ista situacija.

Šapić: E i ovo je isto tako vidiljivo, zašto? Zato što se ti objekti nalaze uz reku, Savski nasip je 50 ili 100 metara dalje. Oni ne ugrožavaju nasip, oni brane nasip.

„Jako veliki broj objekata koji je napravljen odmah pored vodenog ogledala, u zoni između nasipa i reke Save, je doveo do toga da vlasnici, korisnici tih objekata vrlo intenzivno buše taj nasip da bi doveli vodu, da bi doveli struju i da bi obavili neke druge radove“, napominje profesor Ristić.

„Ovo što se radi sa nasipom, to je igranje Ruskog ruleta, ali onaj koji igra Ruski rulet nije uperio sebi cev u glavu, nego je uperio u Beograđane, Novobeograđane“, zaključuje Branislav Đorđević sa Građevinskog fakulteta.

Pogledajte celu emisiju N1 Newsnight

Komentari

Vaš komentar