Studentkinje u "Utisku nedelje": Scenario da SNS pobedi na vanrednim izborima nije moguć

Gosti „Utiska“ bili su: apsolventkinja Pravnog fakulteta u Beogradu Sonja Simonović, studentkinja Fakulteta političkih nauka Teodora Radaković, glavni urednik CINS Branko Čečen i glavni urednik nedeljnika „Vreme“ Filip Švarm.

Razgovor je počeo sabiranjem utisaka u vezi sa masovnim odzivom građana da potpisom stanu iza studentskog pokreta i potpišu zahtev za izbore. Studentkinja Sonja Simonović rekla je da je na nju najveći utisak ostavilo to što su ljudi bili spremni satima da stoje u redu, što im nije smetala ni hladnoća, dok je njena koleginica Teodora Radaković istakla to što u su u redovima bili i  brojni penzioneri i najstariji sugrađani.

„Ovo potpisivanje nije bilo u službi niti imalo za cilj bilo kakvu peticiju. Ovo je bio način da stupimo u bliži kontakt sa građanima koji nas podržavaju i koji će biti uz nas“, kazala je studentkinja Sonja Simonović, odgovarajaći na pitanje zašto potpisnicima nisu tražene lične karte i lični podaci što je običaj sa prikupljanjem potpisa u svrhu političke podrške, prenosi Nova.rs.

Na pitanje kako komentarišu pojedine glasove iz opozicije koji su javno poručili da neće „blanko potpisati studentsku listu“, studentkinje su poručile da mogu da razumeju takve stavove, posebno što oni i dalje nisu javno istupili kako sa svojom listom, kao ni sa političkim programom.

Na pitanje Olje Bečković koji su to prigovori koji su najčešće mogle da čuju od građana koji bi izjavili da ne žele da im pruže podršku dok se dodatno ne izjasne o određenim političkim pitanjima, studentkinje su rekle da to jesu mahom pitanja u vezi sa spoljnom politikom, za koja su svesne da će u nekom trenutku morati da pruže odgovore.

O tome da li su danas svojim potpisom, podržali samo studentski pokret ili zahtev za vanredne izbore, novinari Branko Čečen i Filip Švarm bili su saglasni da je u pitanju bilo i jedno i drugo, a potom pojasnili zašto smatraju da u potpisivanju nema ničeg što bi se u ovom trenutku moglo nazvati kao „blanko podrška“, već da se radi o podršci određenim vrednostima.

„Od oslobođenja od Turaka, mi imamo neprekidno paralegalno stanje u društvu. Nikada nismo bili potpuno zakonski uređena zemlja, bez obzira da li je kraljev sin ili sin nekog direktora nekog zgazio kolima. Sada po prvi put imamo ozbiljan pokret koji poručuje da nikog ne zanima ni da li je neko nacionalista, levičar, ovaj ili onaj, već da zakon i Ustav moraju da budu iznad svih“, kazao je Branko Čečen.

Na pitanje da li je podrška studentskoj listi znači biti protiv opozicije, Čečen je kazao da to to ni iz daleka nije tako, već da je njihova trenutna pozicija užasno nepovoljna, a da mnogi tu poziciju nisu zaslužili.

„Ne mislim da trreba uništiti političke stranke jer bez njih imamo sve šanse da se brzo vratimo na prethodnu priču“, kazao je Čečen.

„Naše ograđivanje imalo je za cilj da stavimo do znanja da iza svega što smo radili stoje studenti, a da je onda to malo iskoriščeno da se stvori takav utisak i atmosfera“, dodala je studentkinja Radaković.

O slučaju „Nadstrešnica“

Na pitanje kako su razumeli obustavu postupka protiv Gorana Vesića i još šetoro okrivljenih u slučaju pada nadstrešnice koji se vodi u Novom Sadu, apsolventkinja Pravnog fakulteta kazala je da po sredi očigledan sukob mišljenja između tužilaštva i suda, o čemu će naposletku  odlučiti Apelacioni sud.

„Sve i da postupak bude definitovno obustavljen, ostaje ovaj koji se vodi u Beogradu pred Tužilaštvom za organizovani krminal  u vezi sa finansijskom istragom. U tom slučaju takođe je zaprećena zatvorska kazna, pa čak i oduzimanje protivpravno stečene imovine, tako da treba sačekati ishod i tog postupka“, kazala je studentkinja Simonović, dok je Filip Švarm istakao koliko je celokupni pravosudni poredak trenutno u opasnosti, upravo zbog ovog postipka, pa čak i TOK zbog istrage protiv ministara.