Sudija u penziji: Normalno je da na pritiske i opstrukcije vlasti bude otpora struke

Komentarišući to što je na ponovljenim izborima za tri člana Visokog saveta tužilaštva iz redova javnih tužilaca na nivou viših javnih tužilaštava najviše glasova dobio Nikola Uskoković, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, Đurđić, koji je i član Anketne komisije i udruženja CEPRIS u gostovanju na Televiziji N1 je rekao da treba da se pitamo kako je došlo do toga da sada četiri glasa više ima kandidat Uskoković u odnosu na kandidata Majlata.

„Šta se to dogodilo u periodu od dva meseca? Da li je tačno da je bilo razgovora, na primer, u Šapcu određenih tužilaca sa predstavnicima BIA? Da li je bilo pritisaka na tužioce? To bi trebalo da se vidi da li se može dokazati. U svakom slučaju stvorena je loša atmosfera i stvara se utisak da je neku većinu sa ovim izborom, odnosno da će moći postići neki pritisak struja za koju se smatra da je predvodi glavni tužilac beogradskog tužilaštva Nenad Stefanović”, kaže on.

Ipak, dodaje da još nije poznato da li će biti žalbi, odnosno prigovora u roku 24 sata, kao što je to bilo na prethodnim izborima.

"Videćemo kako će se ponašati sadašnji Visoki savet tužilaštva i kako će se ponašati na kraju Ustavni sud ako bude bilo prigovora, ali u svakom slučaju nije, na neki način, dobro. Blokiran je rad Visokog saveta tužilaštva i upravo su pojedinci koji su sad izabrani na ovim izborima, to je malo začuđujuće, izazvali nedostatak kvoruma, već dva puta, da Visoki savet tužilaštva ne može da donese odluku o izboru tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal ili bar o upućivanju tih tužilaštava što je akutan problem našeg društva”, objašnjava on.

Đurđić navodi da je začuđujuće da postoje sumnje i pritisci, čak i kod izbora za Visoki savet sudstva u smislu predsednika sudova i izvršne vlasti, koja se interesuje, lobira za određene kandidate.

“To je na neki način nedopustivo. To je u zrelim demokratijama, u zrelim pravosuđima neshvatljivo. Ali kod nas i dalje to postoji i taj talas iz društva, iz političkog života je, ne pomalo, nego malo i više zapljusnuo pravosuđe i pravosuđe je pritisnuto pre svega neprincipijelnim pritiscima predstavnika izvršno-političke vlasti na pravosuđe, posebno u predmetima koji imaju političku konotaciju”, kaže on.

Komentarišući stanje u pravosuđu, sagovornik N1 ocenjuje da se stanje, posebno od pre godinu dana, od kada su sudije imenom i prezimenom stale uz opravdane zahteve studenta za pravnom državom, za jednaku primenu zakona prema svima, za vladavinu prava u suštini poboljšalo.

„Ali su se i diferencirale i taj trend ide svojim putem. Međutim, izvršna vlast, posebno vrh režima, oni pružaju otpor. Oni opstruišu, na primer, rad TOK-a, tako što im uskraćuju sastav udarnih grupa, kritikuju javno, i bez dokaza funkcionere TOK-a. To nije u toj meri bilo prisutno ranije. Uz ove promene, uz ova burna dešavanja u društvu, kriza se pokazala u svojoj najvećoj. Tako da su Mrdićevi zakoni, rekao bih, samo jedan metod kada vlast pokušava bahato, do sad nezabeleženo, da bez procedure, da bez sadržinske rasprave, bez pripreme, bez javne rasprave, da se donesu ti zakoni. I normalno je da bude otpora struke”, kaže Đurđić.

Ističe da je neophodno uspostaviti pravi dijalog kako bi se izašlo iz ove krize, te da je tribina na kojoj je na početku bila predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, kao i predsednik Ustavnog suda samo fingiranje dijaloga.

“To je fiktivni dijalog, moramo se vratiti pravom dijalogu i moramo stvari u pravosuđu rešavati. Ako želimo dobro ovom društvu, ne samo pravosuđu, nego građanima ove zemlje”, rekao je Đurđić.