Svedočenjem okrivljenog saradnika Srđana Lalića nastavljeno je suđenje klanu Belivuk-Miljković za sedam teških ubistava i brojna druga krivična dela.
Lalić je već tokom prvobitnog postupka izuzetno detaljno svedočio o svom učestvovanju u aktivnostima i krivičnim delima u okviru Belivukovog klana, posebno o tome kako je kriminalni klan namamljivao i ubijao sve svoje žrtve i vršio druga krivična dela.
On je, inače, u julu 2022. godine sklopio sporazum sa Tužilaštvom za organizovani kriminal. Priznao je krivicu i osuđen je na 18 godina zatvora. Njegovo svedočenje, kao i svedočenja još dvojice okrivljenih saradnika, Bojana Hrvatina i Nikole Spasojevića, uz materijal sa „skaj“ aplikacije predstavlja ključni dokaz Tužilaštva protiv ovog kriminalnog klana. Saradnik Lalić je danas govorio znatno sažetije, jer kako je rekao za sudskom govornicom, ostao je pri svemu što je izjavio pre dve godine, kada je prvi put svedočio.
„Veljka Belivuka poznajem dugi niz godina, a Marka Miljkovića od 2016. godine kao Veljkovog prijatelja. Veljko i Marko su formirali kriminalnu grupu“, rekao je Lalić i počeo da priča o ubistvima koja se grupi stavljaju na teret onim redom kako su se ona dešavala.
Najpre je govorio o ubistvu Gorana Mihajlovića, za koje, kako je i ovaj put pred sudom kazao, ima samo posredna saznanja.
„Marko Miljković mi je po dolasku iz inostranstva pričao o tome i pokazivao slike iz klanice. Rekao mi je da je Mihajlovića namamio Šuntić, jedan od dvojice braće. Od njega su posle zaplenili oružje, drogu i mašinu za tabletiranje, a objasnili su mi kako je otrovan cijanidom“, ispričao je okrivljeni saradnik Srđan Lalić.
Govorio je o ubistvu Aleksandra Gligorijevića Pukija, koje je sledeće izvršeno. Njega je klan ubio zbog toga što su Belivuk i Miljković sumnjali da radi protiv njih.
„Gligorijević je prišao Veljku i Marku da im ispriča da se sprema ubistvo njih, da može to da reši. Doneo je crni snajper koji je posle i pronađen na stadionu. Tu je ostavljen jer su pretpostavili da postoji Gligorijevićev DNK. Vođe klana su mislile da igra duplu igru. Podeljene su uloge. Veljko i Marko Budimir su namamili Gligorijevića tako da treba da preuzme „robu“ u kući u Ritopeku. Marko Miljković i ja smo pratili mojim automobilom Gligorijevića, a Miloš Budimir, Belivuk, Vlade Draganić i Nebojša Janković su ga čekali u kući“, ispričao je Lalić.
Dodao je i da je Gligorijevića ubio sekirom Veljko Belivuk, a da u njegovom „skaj“ telefonu nije pronašao nikakve prepiske koje bi ukazivale na to da je radio nešto protiv Belivuka i Miljkovića.
„Moj zadatak koji mi je dao Miljković je bio da proverim u njegovom telefonu da li u poslednjih 48 sati ima bilo što bi moglo da potvrdi izdaju, jer se posle 48 sati poruke na ‘skaju’ automatski brišu. Pokazali su mi slike Gligorijevića kasnije, na leđima su mu ispisali ‘izdaja’ i ‘Trajko'“, kazao je Lalić.
Govorio je Lalić i o ubistvu Gorana Veličkovića, za koje je kazao da je tada prvi put video kako izgleda proces „ustinjavanja“ tela nakon izvršenog ubistva. Kazao je Lalić da je Veličković bio namamljen u kuću u Ritopek kako bi kupio oružje, a da ga je ubio Marko Miljković.
„Marko Miljković ga je lišio života sa dva udarca velikom sekirom, Veljko je uzeo sekiru i odvojio mu stopala i glavu od tela i ispisali krvlju na leđima ‘Korać pi**a’. Sutradan su Nebojša Janković i Veljko Belivuk usitnili telo, a ja sam tad prvi put video taj proces, koji se primenjivao i kasnije. Ostaci tela su spakovani u šest džakova. Ostaci garderobe su bili paljeni na platou iza kuće, na travnatoj površini. U predvečerje smo ponovo došli do kuće, pokupili smo džakove i spustili se do reke. Tamo smo prosuli sadržaj džakova“, ispričao je Lalić.
Ubistva Mitića, Radojevića, Ljepoje
Govorio je Lalić i o ubistvima Nikole Mitića, Lazara Vukićevića, Zdravka Radojevića i Milana Ljepoje.
Kako je Lalić svedočio, Nikola Mitić je otet i ubijen u kući u Ritopeku, nako što je pre toga ispitivan i mučen u prostorijama na stadionu Partizana. Nakon ubistva, kako je svedočio saradnik Lalić, i njegovo telo je uništeno i „usitnjeno“, a ostaci su po prethodnom principu prosuto u reku.
Saradnik Lalić je odgovorio još na nekoliko pitanja koja je za njega imala predsednica veća, a ostali učesnici u postupku – tužioci, advokati odbrane, punomoćnici oštećenih i optuženi će ga ispitivati od sledećeg ročišta.
Detaljno je govorio i o ostalim ubistvima. O ubistvu Lazara Vukićevića, koje se dogodilo 14. oktobra 2020, saradnik Lalić je možda i najeksplicitnije govorio, budući da je Vukićević, pre nego što je ubijen, zverski mučen i kako je govorio okrivljeni sardnik, „vođe klana su tražile izuzetnu brutalnost prema njemu“.
Dalje je Lalić pričao da je Zdravko Radojević takođe bio otet i odveden u kuću u Ritopeku, gde je ubijen.
„Ubio ga je sekirom Veljko Belivuk, tu su bili Miloš Budimir i Bojan Hrvatin koji su mu pomogli oko usitnjavanja“, rekao je Lalić.
Poslednje ubistvo koje se pripadnicima Belivukog klana stavlja na teret je ubistvo Milana Ljepoje, koje se dogodilo 9. decembra 2020. godine.
„Namamili su ga blindom, rekli su mu da je poklon od škaljarskog klana. Trebalo je tog 9. decembra 2020. da dođe na parking Laste. Na dan otmice, Dejan Tešić ga dovozi, a ja otvaram kapiju, Ljepoja izlazi. Veljko je izleteo zgazio ga jednom ili dva puta petom preko vilice i tu je povredio nogu“, svedočio je Lalić.
Govoreći o tom ubistvu, Lalić je kazao da je Ljepoja bio ispitivan, da u početku nije bilo potrebe da ga muče i tuku, ali na kraju ipak jesu i naposletku mu je Belivuk prerezao vrat. I ostaci njegovog tela bili su samleveni u industrijskoj mašini za mlevenje mesa u skrivenoj prostoriji u kući u Ritopeku.
Pričao je Lalić i da je 90 odsto pripadnika klana imalo „skaj“ aparate i da su prodavali drogu – kokain, spid i marihuanu.
„Spid se proizvodio na stadionu i u iznajmljenim stanovima. Kokain je išao preko Veljka i Marka, to je bio kokain od Radoja Zvicera, koji je bio dobavljač, a oni su uzimali na revers. Za marihuanu su bila zadužena braća Budimir, Miloš i Marko, imali su konekcije preko Albanije, a i ja sam učestvovao u tome“, objasnio je Lalić.
On je naveo da je prodaja narkotika bila dominantni način finansiranja ove kriminalne grupe, a da su oružje čuvali u skrivenoj prostoriji u Ritopeku i da je trebalo da se koristi za izvršenje krivičnih dela i zaključio svoje svedočenje porukom optuženima:
„Ja bih poručio svim okrivljenima koji su spremni i imaju hrabrosti da odgovaraju na moja pitanja, da ih postave“.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Budi prvi ko će ostaviti komentar!