Suđenje klanu Veljka Belivuka za sedam teških ubistava i brojna druga krivična dela nastavljeno je u Specijalnom sudu ispitivanjem okrivljenog saradnika Srđana Lalića.
Nakon što je unakrsno ispitivanje na prethodnom ročištu završio optuženi Marko Miljković, danas je u sudnicu u pratnji sudske straže ušao vođa ovog kriminalnog klana Veljko Belivuk.
Ispitivanje je proteklo u konstantnoj raspravi njih dvojice, međusobnim provokacijama, upadanjem u reč i prekidanjem, zbog čega je predsednica sudskog veća reagovala i upozoravala obojicu da se ponašaju pristojno.
Počeo je Belivuk pitanjem da li je tačno da je Lalić više puta koristio, kako je naveo optuženi Belivuk, frazu – „ono što znam znam i apsolutno stojim iza toga i neću da tvrdim ono u šta nisam siguran i govorim pod zakletvom“.
POVEZANE VESTI:
Saradnik Lalić mu je odgovorio: „Da, ja sam to koristio kad pokušavate da izvučete iz mene nešto za šta nisam siguran, posle protoka vremena. Tako sam se ogradio“.
Zatim su usledila pitanja u vezi sa hrvatskim pasošem koji je, prema sopstvenom priznanju, koristio okrivljeni saradnik Srđan Lalić. Naime, kako je objašnjavao Lalić advokatu Dejanu Lazareviću i optuženom Marku Miljkoviću dok je odgovarao na njihova pitanja, taj pasoš navodno nije bio falsifikovan, jer ga je izdao MUP Hrvatske, da je slika u pasošu njegova, ali da su lični podaci tuđi.
Danas, odgovarajući na pitanja Belivuka kazao je Lalić da je taj pasoš platio 10.000 evra i da ga je koristio „da bi mogao lakše da se kreće i da se bavi kriminalom“.
Pitao je Belivuk u ironičnom tonu zašto Lalić nije prijavio policiji da je pasoš čije izdavanje košta 3.000 dinara, platio 10.000 evra.
Podjednako ironično Lalić mu odgovara: „Nisam ni tebe prijavio policiji, kao što si ti prijavljivao druge, a jesi. Hoćeš da pričamo o tome“?
Belivuk nije ostao dužan u provokacijama.
„Na glupa pitanja ne dajem odgovore, a drugo, sudija, on meni ni ne može da postavlja pitanja“, uzvratio je optuženi Belivuk.
Na pitanje da li je neko imao ključeve od Lalićevog stana, da li je u njemu boravilo više ljudi i da li su se tamo odvijale kriminalne radnje, okrivljeni saradnik je odgovorio da je kroz njegov stan prošlo „sigurno 400 ljudi“.
„Tamo niko nije unosio oružje, drogu, niko nije otet, tučen, ne sećam se da je u mom stanu neko pravio plan za otmicu. Jedino ako se računa da sam se iz stana dopisivao sa vama na ‘skaju’. Jedino da izađem na klupu u park, da se dopisujem s vama, da ne bih izvršio krivično delo u stanu, ali jesam se sigurno dopisivao sa vama i iz stana“, rekao je za sudskom govornicom saradnik Lalić.
Zatim je Belivuk pitao da li su optuženi Senad Rešović i Dragan Mitrović ubijali ljude u kući u Ritopeku, na šta je Lalić odgovorio da ne bi iskoristio termin ‘ubijali’, ali da jesu obavljali neke radnje koje su dovele do ubistava.
Belivuk je pitao Lalića da li je optuženi Nemanja Đurić sa njim „sekao i mleo ubijenog Lazara Vukićevića, a ostatke njegovog tela bacao u Dunav“, okrivljeni saradnik je naveo da ne može da se seti, ali da se seća se da je učestvovao u ispitivanju i prebijanju i da je Đurić dovezao Vukićevića.
U jednom trenutku Lalić je kazao da objašnjava šire u odgovoru kako bi „pomogao Belivuku da formuliše pitanje“.
To je očito isprovociralo Belivuka, jer mu je cinično uzvratio: „nemoj ti meni ništa da pomažeš, sunce moje“, a Lalić mu uzvraća sa ‘dobro, lutko’, pri čemu je ‘lutko’ ponovio nekoliko puta.
Moglo bi se zaključiti da je ovakvim odgovorom Lalić aludirao na „skaj“ poruku „Vidi lutko, Meksiko usred Beograda hahaha” koju je Belivuk poslao svom saradniku uz sliku izmasakriranog tela tek ubijenog Gorana Veličkovića.
Sudija je obojicu upozorila da obojici na način na koji se obraćaju jedan drugom.
Belivuk je pitao Lalića da li je on dugovao novac vođi „kavačkog“ klana Radoju Zviceru za kokain i kako je mogao da plati Zviceru ako ga nikada nije video.
Lalić: „Ko kaže da ga nisam video“?
Belivuk: „Sudija, ne može ovako, prekida me“.
Lalić: „Evo neću više“.
Belivuk: „Dobro, sunce moje“.
Zatim su usledila brojna pitanja o detaljima ubistava za koja se Belivukova grupa tereti, poput toga ko je od optuženih za šta bio zadužen prilikom izvršavanja krivičnih dela, kako je ko od žrtava bio uslikan, šta su na sebi imali obučeno, koji automobili su korišćeni i zašto baš ti, šta je od nameštaja bilo u kući u Ritopeku i tome slično. I tokom tih pitanja iz obojice bivših najbližih saradnika izbijala je netrpeljivost.
Budimir „zahvalio“ Laliću
U nastavku suđenja saradniku Laliću pitanja je postavljao optuženi Miloš Budimir.
I on je kao i njegovi prethodnici, šefovi klana, Veljko Belivuk i Marko Miljković bio ironičan i ciničan dok je Laliću postavljao pitanja.
Čim je ušao u sudnicu u takvom tonu se obratio veću i saradniku.
„Hteo bih da zahvalim Laliću što je ova naša optužnica doživela fijasko“.
Većina njegovih pitanja bila je u vezi sa prodajom droge na prvom mestu, ali je Budimir pitao Lalića i za pojedinosti u vezi sa ubistvima i korišćenjem „skaj“ aplikacije.
Optuženi Budimir: „Gde su zapaljene Gligorijevićeve stvari“?
Saradnik Lalić: „Deo je zapaljen u ložionici tvoje kuće, a deo kod isušenog potoka. Na vrhu te gomile su bile njegove naočare, o tome sam i ranije pričao“.
Optuženi Budimir: „Kako ste vodili evidenciju ‘skaj’ korisnika“?
Saradnik Lalić: „U jednoj specifičnoj tabeli, angažovao sam čoveka koji bolje poznaje ‘eksel’ program. Tabela je računala sve“.
Optuženi Budimir: „Pošto ja nemam pojma kako to izgleda, meni to zvuči kao neka poruka. Kako izgleda poruka na „skaju“, da li je kao na „vocapu“?
Saradnik Lalić: „Interfejs je „skaj“, ne može da se pomeša sa „vocapom“ jer izgleda drugačije. Tekst je u formi četa, nije samo da otvorim pojedinačnu poruku. Ako otvorim, povući ću ceo čet sa tom osobom“.
Đurić: Da li da se branim od optužnice ili od Lalićeve optužnice?
Optuženi Nemanja Đurić je poslednji danas ušao u sudnicu da ispituje okrivljenog saradnika, ali mu je, od desetak pitanja koje je pripremio, postavio svega nekoliko, jer sudija sva ostala nije dozvolila.
I on je u ironičnom maniru u sudnici kazao da „ne zna od čega da se brani tačno – da li od optužnice tužioca ili optužnice Lalića“.
Sudija je odbila Đurićeva pitanja poput toga da li je Lalić informisan o tome da je za lažni iskaz zaprećena kazna zatvora od pet godina, da li zna da „skaj“ može da prođe kao dokaz, da li Lalića posećuje branilac, budući da ga interesuje da li „on zna kakva je situacija, jer da lažno svedoči“.
Optuženi Đurić: „Da li se sećaš u koliko je sati „senik“ krenuo od Ritopeka ka Lasti za navodnu otmicu Radojevića“?
Saradnik Lalić: „Ne sećam se od Ritopeka ka Lasti, ali se sećam da je Radojević trebalo da bude pokupljen oko osam ujutru, ali je kasnio oko 20 minuta“.
Optuženi Đurić: „Koliko vremena treba od Ritopeka do Laste“?
Saradnik Lalić: „Razumem šta pokušavaš da izvučeš iz mene, ali treba jedno 20-ak minuta, možda i više, zavisi od saobraćaja“.
Optuženi Đurić: „Kada si prvi put bio u Ritopeku“?
Saradnik Lalić: „Do kuće kad je bila otmica i ubistvo Gligorijevića, a kuću sam ušao kasnije tog dana“.
Predsednica sudskog veća odbila je i pitanje optuženog Nemanje Đurića da li se saradnik Lalić plaši tužioca, pošto se plaši Belivuka i Miljkovića.
Nakon toga optuženi Đurić napustio je sudnicu rečima „ja stvarno ne znam šta više da pitam Lalića“ i vratio se na optuženičku klupu u delu sudnice u kojoj sede okrivljeni.
Suđenje će se nastaviti 23. oktobra.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare