Suroji: Kosovo može, ali i ne mora ići na vanredne izbore, o tome odlučuje Ustavni sud

„Ustavne izmene zahtevaju više društvene saglasnosti i političkog dogovora nego bilo koja druga odluka Skupštine, uključujući i izbor predsednika“, naveo je Suroji, a prenosi KoSSev.

Kosovski publicista Veton Suroji ocenio je da Kosovo može, ali i ne mora ići na vanredne izbore.

„Da li je ta mogućnost velika, mala ili zanemarljiva, može odlučiti samo Ustavni sud Kosova. Njemu pripada da odluči da li je Skupština još u ustavnom procesu izbora predsednika ili je rok za ovaj proces istekao“, naveo je Suroji.

On je kritikovao hitnu sednicu Skupštine od 5. marta i brzoplet tretman ustavnih amandmana.

„Ustavne izmene zahtevaju više društvene saglasnosti i političkog dogovora nego bilo koja druga odluka Skupštine, uključujući i izbor predsednika. Hitno postupanje po amandmanima, dogovorenim pre jedanaest godina, pokazalo je nedostatak ozbiljnosti za pitanje od posebnog značaja“, rekao je on.

Suroji posebno ističe da je dekret predsednice o raspuštanju Skupštine ujutro 6. marta bio preuranjen.

„Ustavni sud nije imao obavezu niti mogućnost da se sastane noću i da preliminarno oceni zahtev Lëvizja Vetëvendosje. Ipak, dekret je mogao da sačeka završetak radnog vremena suda. Na taj način, odluka je delovala kao brzopleti potez“, navodi kosovski publicista.

Upozorava da će pravna jasnoća nastupiti tek kada Ustavni sud donese odluku.

„Ako sud utvrdi da postoji ustavna mogućnost da se ne ide na izbore, odgovornost je na političkim partijama da postignu konsenzus i koheziju za izbor predsednika u roku koji odredi sud. U suprotnom, treba započeti pripreme za vanredne izbore. Bilo koji pravni ishod, predsednica i političke partije mogu pomoći situaciji tako što će izbegavati rečnik koji dodatno produbljuje političke i društvene polarizacije“, zaključuje Suroji.

Kako je došlo do raspuštanja Skupštine

Kosovska predsednica Vjosa Osmani juče je naložila raspuštanje Skupštine, dan nakon isteka ustavnog roka za izbor novog kosovskog predsednika i dan nakon dve propale sednice za ovaj izbor. Obe sednice propale su zbog nedostatka kvoruma, odnosno izostanka prisustva opozicije u skupštinskoj sali. Ključni faktor za izbor predsednika je upravo kvorum – prema ustavu, u sali mora biti 2/3 prisutnih, odnosno najmanje 80 poslanika.

Kandidati za funkciju predsednika bili su aktuelni ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca i poslanica Fatmire Kolčaku, oboje iz Samoopredeljenja. Opozicija, iako sa svojih 37 poslanika, svog kandidata nije imala.

Za kandidate se prekjuče nije ni glasalo jer se na prvoj sednici, kako je prethodno najavljeno, glasalo o ustavnim amandmanima koje je predložila odlazeća predsednica Vjosa Osmani, a preko kojih je tražila izmene u načinu odabira predsednika, odnosno da ga biraju građani.

Iako je predlog prošao Komisiju za zakonodavstvo, poslanici o njemu nisu glasali zbog nedostatka kvoruma – opozicija nije želela da prisustvuje glasanju.

Nakon dva sata održana je i druga sednica, koja je takođe propala iz istog razloga, zbog nedostatka kvoruma. Predsednica Skupštine podnela je sinoć zahtev Ustavnom sudu za privremenu meru za obustavu ustavnog roka.

Na ovaj način, Kosovo je od ponoći između 5. i 6. marta praktično ušlo u fazu vanrednih izbora, što je potvrđeno jučerašnjim dekretom Vjose Osmani, kojim je naložila da se Skupština raspusti.

Inicijalno iskazavši volju da se kandiduje za još jedan mandat, Osmani nije dobila potrebnu i očekivanu podršku Samoopredeljenja, odnosno premijera Aljbina Kurtija. Zbog toga je Skupštini podnela predlog ustavnih amandmana za direktno biranje predsednika, čime bi, došlo do raskida dosadašnje prakse da predsednika biraju poslanici u Skupštini, i to zahtevnim mehanizmom glasanja.

„Od sada neka govori narod“, poručila je Osmani.

Sada se očekuju konsultacije sa liderima stranaka oko datuma novih vanrednih parlamentarnih izbora, koji će biti treći, odnosno peti, za nešto više od godinu dana.

U međuvremenu, Vjosa Osmani održala je sastanak sa liderima više političkih partija na Kosovu, uključujući tri najveće opozicione stranke – LDK, PDK i AAK. Međutim, na sastanku nije bio prisutan lider vladajuće stranke Samoopredeljenje, Aljbin Kurti.

S druge strane, kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je da nove izbore ne smatra rešenjem i da ne očekuje velike promene čak i ako se oni ponovo održe, ističući da, kako je rekao, „opozicija uživa u neuspesima Samoopredeljenja“. Takođe, kazao je da je dekret Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine „neustavan“.

Otvorila se oštra uzajamna kritika na relaciji dojučerašnjeg sinergijskog dvojca, i to preko savetnika.

Kurtijev savetnik Jeton Zulfaj optužio je Osmani posle dekreta o raspuštanju skupštine da je „zaslepljena vlašću“ i da je amandmane poslala prekasno, dok je šefica kabineta Osmani, Ljearta Holaj, uzvratila da predsednica samo izvršava ustavne obaveze i da kritike pokazuju nedostatak tolerancije prema drugačijem tumačenju Ustava. Tokom konferencija za novinare, Osmani je upozorila na „ljude neodgovorne sa opasnim namerama“, što je protumačeno kao upućeno Kurtiju, dok je premijer u svom obraćanju upitao: „Zašto mislite da se to radi o meni?“

I opozicione stranke započinju pripreme za izbore. Alijansa za budućnost Kosova (AAK) odlučila je da odloži unutrašnje izbore u partiji kako bi se sve strukture u potpunosti fokusirale na pripreme za još jedne vanredne parlamentarne izbore. Odmah po dekretu Osmani da raspusti skupštinu, odluka AAK doneta je istog dana - 6. marta 2026. na vanrednoj sednici glavnog odbora, a Glavni odbor je takođe formirao Centralni izborni štab, na čelu sa prvim potpredsednikom Ardijanom Đinijem. Odluka dolazi nakon što je Ramuš Haradinaj nakon lošeg rezultata na decembarskim izborima najavio da se više neće kandidovati za lidera partije, a članovi odbora jednoglasno su podržali odlaganje unutrašnjih izbora do dve nedelje nakon završetka vanrednih parlamentarnih izbora.

Tako je svojevrsna politička igra koja se zahuktala praktično vrlo brzo posle formiranja nove vlade i skupštine u februaru – u trouglu između vladajućeg Samoopredeljenja, opozicije i dosadašnje kosovske predsednice Vjose Osmani sada na vrhuncu, jer je Kosovo pred još jednim izborima, nakon što prethodno nije imalo vladu skoro tačno godinu dana.