Švarm: Smrt Đinđića trenutak nacionalne katarze - "pogledajte koga smo izgubili"

Švarm kaže da je Đinđićevo vreme na vlasti bio neverovatno dinamičan period.

"On je bio na vlasti dve godine i oko mesec i po dana. S jedne strane imate pritisak tog Miloševićevog nasleđa, posledice ratova, Haški tribunal koji traži izručivanja, pobuna na jugu srbije, katastrofalna ekonomska situacija... S druge strane reforme koje su se pokazale dalekosežne, koje i dan danas osećamo. Ja bih rekao da je to bio kraj početka jednog najećeg modernizatorskog i reformatorskog perioda u Srbiji od Drugog svetskog rata na ovamo, to je sve stalo maltene u dve godine", kaže on.

Dodaje da su i vlade koje su došle posle nastavile s reformama, ali da "to više nije bio taj poduhvat koji je Đinđić krenuo".
"Da radikalno izmeni Srbiju i da od nje napravi normalnu, demokratsku, evropsku zemlju. Ja mislim da postoji mnogo stvari koje su utkane u državu i društvo bez kojih je danas nemoguće zamisliti. Reč je o evropskom putu Srbije, neke vlade su radile na tome više, neke manje, ova sadašnja radi na tome samo deklarativno, ali se niko više ne odriče evropskog puta, jer građani to ne bi prihvatili. Iako imamo pritiske i nedemokratski način vladanja, postoji kolektivna svest i kod vlasti i kod građana da je promena moguća, pre ili kasnije, pravda, istina, poštenje mogu pobediti. Vidimo da o tome aktuelni režim vodi računa, pa kada izađe veliki broj ljudi na ulicu, sklon je da se povuče ili izađe u susret građanima, niko ne želi više da testira narodnu volju", kaže Švarm.

Prema njegovim rečima, od Đinđićeve zaostavštine je ostao taj modernizam koji je započeo.

"I dalje je ostao važan, iako imamo razne te glasove proruske, većina ljudi u Srbiji ako može ipak školuje decu na zapadu, ipak živi i radi na zapadu, ima taj jedan prozor koji je Đinđić otvorio", kaže on.

Misli da je Đinđić postao "tumačenje".

"Mnogo ljudi koji su ga i poznavali, ne prikazuju nekog Đinđića kakav je u stvari bio, nego njegovo viđenje. Danas volimo da se poredimo sa njim, da kažemo da smo vredni, da učimo, da smo okrenuti budućnosti, imamo radnu etiku, sve ono što je bio on, takvi bi voleli biti, ali mi nismo takvi, kao što on sa svim tim vrlinama nikad nije bio baš jedan od nas. On je poručivao da mnogo radi, uči, da se trudi, da se ne zadovoljava postignutim, da želi mnogo više. To je Zoran Đinđić kakvim ga danas vidimo", kaže Švarm.

Misli da trauma neće dugo biti zalečena.

"Prvenstveno jer kad je on ubijen, deluje da je to bio trenutak nacionalne katarze. U smislu - malo je ljudi imalo povoljno mišljenje o njemu, u trenutku smrti je imao rejting sedam ili osam odsto. Bio je dežurna meta u gotovo svim medijima, konačno, da su 12. marta umesto atentata održani izbori, on bi izgubio vlast, ali tek kad se desio atentat mislim da su se Srbiji otvorile oči 'pogledajte koga smo izgubili'. Peti oktobar je Đinđićevo životno delo. Ja sam imao osećaj da su ljudi 12. marta progledali, ubistvo Đinđića je bio napad i na državu Srbiju. Nekako se drugačije sagledala njegova uloga, on je sa tih sedam ili osam odsto kad je ubijen skočio na 70, 80 odsto", kaže on.

Dodaje da je Đinđić napravio društvo u kome "kontrola štampe nije padala na pamet nikome".

"Te dve godine je period najslobodnije štampe u istoriji Srbije. Kajali smo se jer smo očekivali brže, očekivali više, ne shvatajući kakva je stvarna situacija i koliko se mnogo stvari brzo odvijaju, što to nismo razumeli, što naša podrška nije bila veća", kaže on.

Da bismo se izlečili, smatra Švarm, moramo se vratiti temeljima za koje se Đinđić zalagao.

"Da bi Srbija postala moderna država, moramo se vratiti političlkom dijalogu, ljudi zaboravljaju koliko je bio otvoren politički dijalog za vreme Zorana Đinđića. Kada je država u pitanju, demokratija, ne smemo da se lažemo, pogotovo ne oni koji drže vlasti, moramo stvari da nazivamo pravim imenom, rešavamo probleme kako dolaze, da ne obećavamo ono što je nemoguće", kaže.

Misli da Đinđić nije pravio kompromise.

"Moramo da ga sagledamo u njegovom vremenu i njegovom delu, on je znao da bez koalicije najšire moguće nikad neće srušiti Miloševića. Njegova politička veština je što ih je okupio u jednu političku organizaciju, bez toga Milošević ne bi pao, on je znao da gleda prioritete", kaže Švarm.

U filmu, kaže, nisu želeli da govore "ljudi koji imaju veze sa sadašnjom vlasti".

"Ja sam kreirao ovaj film sa idejom da se neke najvažnije odrednice iz političkom života Zorana Đinđića sistematizuju, sa idejom da pokažemo da se nije rodio kao takav, da pokažemo kako je izgledalo njegovo političko stasavanje, koliko je učio i na greškama, širio vidike, razmišljao o zadacima koji stoje pred njim. Zbog toga što je bio spreman da se menja, mi smo imali takav Peti oktobar", kaže.

Ističe da ga "možda ljudi nisu voleli, nisu razumeli, ali su shvatali da on radi nešto važno".

"Nama fali mnogo odgovora, ne verujem da će se bilo kad čitava politička pozadina ubistva rešiti", kaže Švarm.

Dokumentarni film Filipa Švarma "Zoran Đinđić - priča o Srbiji" gledajte od 19.30h na N1.