Urednik nedeljnika Vreme i autor filma Pad Krajine Filip Švarm, povodom jučerašnjeg srpskog obeležavanja 27. godišnjice hrvatske vojno-policijske akcije Oluja u Novom Sadu, ocenjuje da predsednik Aleksandar Vučić nije održao neki proratni govor, ali mu je iritantno to što on "postaje čovek koji nosi sav srpski bol". Takođe, navodi da je iz celog obeležavanja izgledalo da se sve desilo 1995. godine, bez pominjanja ičega što je prethodilo, kao i same uloge i angažmana Vučića, tadašnjeg člana Srpske radikalne stranke koji je imao mnoge ratnohuškačke izjave u to vreme. Ističe i da "iritira što se ta Oluja prikazuje kao neka elementarna sila, svi ti ljudi koji su živeli tamo znali su da će se to desiti". Dodaje da su "Srbi u Hvatskoj bili iskorišćeni u zajedničkom zločinačkom poduhvatu (tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana) Miloševića i (hrvatskog lidera Franje) Tuđmanu kao čip u igri pokera prilikom podele Bosne".
Osvrćući se na sinoćni Vučićev govor, kaže da predsednik Srbije nije pominjao svoj angažman u to vreme, „ne pominje ni da je u Glini održao onaj govor, rekao je ‘ovo nikad neće biti Hrvatska’, seo u kola sa (liderom SRS Vojislavom) Šešeljem i otišao, ne razmišljajući šta će biti sa tim ljudima tamo“.
Povezane vesti
Takođe podseća da su radikali bili sa Miloševićem u vlasti od 1997. godine pa sve do njegovog pada, i u tom periodu izbegli iz Krajine nisu imali srpsko državljanstvo, dobili su ga tek od 5. oktobra 2001. Zbog svega toga ocenjuje da je na način kako je sinoć obeležena akcija Oluja to zapravo instrumentalizovanje stradanja ljudi u Krajini.
Upitan da li je iko snosio odgovornost i sa srpske i sa hrvatske strane za progon 200.000 ljudi iz svojih domova, on kaže da naravno da nije.
Kaže i da većini izbeglica iz Krajine nije dozvoljeno da uđu u Beograd, tako da je najveći deo njih otišao u Vojvodinu, a deo je završio i na Kosovu.
„Sreća je što su građani Srbije prepoznali muku tih ljudi i pomagali im koliko su mogli, za razliku od države Srbije“, navodi Švarm.
Na pitanje zašto im nisu dali da uđu u Beograd, on kaže da je „slika te kolone koja se vraća Bulevarom Arsenija Čarnojevića bila slika i prilika dokle je dovela Srbe van Srbije ta politika (Miloševića)“.
„Milošević nije bio siguran da li će svi oni otići sa tim traktorima ispred Skupštine, da li će nastati neka politička kriza“, ocenjuje Švarm i dodaje da je nakon toga usledila „ona sramna mobilizacija Srba iz Krajine, šalju ih ili u Bosnu, a najčešće kod Arkana u Erdut“, navodi Švarm.
Dodaje i da Oluja jeste bila etničko čišćenje, o čemu, između ostalog, svedoče Tuđmanovi brionski stenogrami, kao i da je puno više ljudi ubijeno posle borbi, nego tokom njih. Kaže i da ima nekih presuda u vezi sa Olujom, „ali su one smešne, male su kazne“.
Ističe i da je nesporna odgovornost Hrvatske za to, podsećajući da je otvarana vatra po izbegličkoj koloni, artiljerijom su gađani gradići u Krajini…
„U jugoslovenskim ratovima ni mačka ne bi sačekala vosjku druge nacionalnosti. Do pada Krajine 1995, mnogo toga se već desilo gde je Hrvatska vojska počinila ratne zločine nad srpskim civilima. Oni sad nisu to hteli ponovo da čekaju, i otišli su“, kaže Švarm.
A upitan da prokomentariše današnji govor premijera Hrvatske Andreja Plenkovića u Kninu, koji je rekao da je velinčanstvena pobeda u Oluji bila odlučujuća i da su Hrvati ponovo svedoci jalovih i lažnih optužbi o proterivanju Srba, Švarm ukazuje da „sve i da je tačno šta Plenković govori, zašto je onda Hrvatska nakon Oluje toliko otežavala povratak izbeglih iz Krajine u svoje domove“.
Ocenjuje da je ponovo na delu dizanje tenzija i ovde i u Hrvatskoj radi pumpanja političkog rejtinga.
„To izgleda kao navijači na tribinama, gde niko nikoga ne sluša, gde svako ima svoju istinu. Plaši me da se svake godine na ovaj način ponovo stvara i obnavlja nacionalna mržnja. Plašim se da mladi ljudi koji su rođeni od 1995. godine naovamo sve što znaju o tom događaju znaju samo iz propagande i jedne i druge strane“, zaključuje Švarm.
Ceo razgovor pogledajte u okviru emisije N1 Studio Live:
