Švarm: Sve zakonske norme se krše da bi jedan čovek bio vlast u svakoj mesnoj opštini

"SNS je pokazao da se tu ništa ne može promeniti, da je na svim izborima jedini kandidat Aleksandar Vučić. Bilo koji poraz u tim opštinama je poraz Vučića, jer drugi čovek u SNS ne postoji. Imaćemo puno nasilja i pretnji, što je pokazatelj da je ova vlast spremna na sve", rekao je Švarm u razgovoru za N1.

On je istakao da se trenutna kampanja pred lokalne izbore ne razlikuje po mnogo čemu od prethodnih.

"Predizborna kampanja se ne razlikuje od sredine do sredine, sve je već upotrebljeno. Svakako, u nekim sredinama će građani uspeti da pruže otpor, a negde će pritisci biti izraženiji", navodi Švarm.

Glavni urednik nedeljnika Vreme je takođe naveo da vlast krši sve zakonske norme tokom kampanje kako bi osigurala pobedu.

"Lokalni izbori bi trebalo da budu izbor tih ljudi koji žive u tim mestima, ali sada postoji kampanja koja dolazi sa vrha države koja je takva da se odbacuju sve zakonske norme da bi jedan čovek bio vlast u svakoj mesnoj opštini", kaže Švarm.

"Obećanja služe da bi se prikrila gola represija"

On navodi da unutar vladajuće partije ne postoji konsolidacija.

"Nema konsolidacije unutar SNS-a, vlast svakog dana pravi novi skandal. Neko možda misli da je anarhija konsolidacija, ali jedino što ovaj režim može da ponudi građanima je represija. Oni se služe jedino time, a ove priče o robotima do 2035. godine su obećanja koja već i vrapci na grani znaju. To ni na koga ne utiče, ali represija utiče. Građanima se stavlja do znanja da će biti otpušteni i da jedan čovek koji je sve napravio može da se smiluje pa da za neku sredinu napravi kanalizaciju. Obećanja služe da bi se prikrila gola represija", kaže Švarm.

On kaže da je konfuzija u nastupu opozcionih partija na lokalu očekivana, s obzirom na to da su promene uvek prvo vidljive u većim gradovima.

"Vlada poprilična konfuzija ko s kim stupa. Opozicija i građansko društvo su razoreni u proteklih 14 godina. Imamo lojalne kabadahije, u nekim sredinama će se nešto uraditi, a negde neće. Veliki gradovi su za SNS odavno izgubljeni, dok se u manjim sredinama nisu dešavale neke značajnije stvari. Okupljanja nisu bila posebno izražena u manjim mestima niti povezana sa svim što se dešavalo prethodne godine. Manje sredine gledaju šta se dešava u velikim sredinama pa se za nešto opredeljuju. Ima više lista, negde je postignuto jedinstvo sa opozicijom, a negde nije, to zavisi od sredine do sredine", kaže urednik nedeljnika Vreme.

Može li konfuzija da košta drugu stranu boljeg rezultata na lokalnim izborima?

"Verovatno hoće negde, ali ne možemo da posmatramo 10 opština kao merilo. Jedna stvar su lokalni, a druga parlamentarni izbori. Ono što je sigurno jeste da bi studenti i opozicija ove izbore već mogli smatrati kao neki uspeh ako se u sredinama gde nikakvog otpora do sada nije bilo smanji naprednjačka podrška, jer svi glasovi koji se dobiju na lokalnim izborima biće važni kada se raspišu parlamentarni izbori", objašnjava Švarm.

Ipak, iako se dogodi da SNS odnese pobedu na lokalu, to neće doneti iste efekte kao pre četri godine, kaže on.

"Negde će pobediti, negde neće. Svakako, tamo gde uspe da pobedi SNS to neće biti kao pre četiri godine. SNS koristi sve da bi se održao na nekom nivou vlasti. Ne verujem da će rezultati ovih lokalnih iozbora presudno uticati da se raspišu parlamentarni izbori, ali će oni to proglasiti kao propagandnu pobedu ako budu zadovoljni rezultatima. Imamo zemlju u kojoj jedan čovek odlučuje o svemu, a njegov kult ličnosti dobio je karikaturalan karakter", objašnjava Švarm.

"Borimo se za demokratiju u izmenjenim okolnostima"

On se osvrnuo i na činjenicu da se danas obeležava 35 godina od prvih masovnih demonstracija srpske opozicije koje su održane 9. marta 1991. godine protiv režima Slobodana Miloševića i uporedio tadašnji režim sa aktuelnim.

"Mnogo toga se promenilo od 1991, ali se bavimo sličnim pojavama. Borimo se za demokratiju u izmenjenim okolnostima. Žalosno je što smo 1991. imali autoritarnu vlast i što 2026, u novom stoleću, imamo opet autoritarnu vlast. Tu je značaj 9. marta, koji je jedan simbol koji nas podseća da se protiv ovakvih autoritarnih vlasti, nedemokratskih, koje su sklone kultu ličnosti i izigravanju institucija, uvek moramo boriti. Jednom kada se demokratija postigne mora se čuvati, jer ništa se ne podrazumeva", zaključuje Švarm.