Sve češće zabrane ulazaka Rusima u Srbiju: Da li je to nova vrsta državne politike?

Podsetimo, proteklog vikenda antiratnom aktivisti Ilji Zernovu granična policija zabranila je ulazak u Srbiju sa beogradskog aerodroma.

Zernov je u Beograd došao iz Nemačke kako bi 6. novembra prisustvovao suđenju povodom napada na njega koji se dogodio početkom godine u glavnom gradu Srbije, ali je zadržan na aerodromu Nikola Tesla. Nakon toga, vratio se nazad u Nemačku.

"Iliji nije dato nikkavo obrazloženje, samo mu je uručen papir na kome piše da mu je ulazak odbijen. Tu se navodi spisak mogućih razloga, ali nijedan nije bio zaokružen. Prosto su mu rekli 'ne smeš u Srbiju, zato što ne smeš'", naveo je Nikitin za N1.

Zernov je pokušao da ostane na aerodromu i da se izbori da bude pušten na razgovor u Tužilaštvu koji je danas trebalo da se održi.
"Uz pritisak granične policije, koliko sam ja shvatio, on je bio prisiljen da se vrati. Čekirali su ga, doneli mu kartu i rekli da ide. Stoga je odlučio da ode, jer se videlo da nema mnogo šansi", nastavio je Nikitin.

Na pitanje koji je ovo slučaj u nizu da ruskim aktivistima srpske vlasti ne dozvoljavaju ulazak u zemlju, Nikitin kaže da je četvrti za koji je javnost saznala, a da on ima informacije za još barem tri.

"Nekima je odbijeno srpsko državljanstvo, uz spominjanje nacionalne bezbednosti. Javno, bila je situacija sa mnom, odbijen je boravak našem suosnivaču Vladimiru Volokhonskom, dok je Jevgenij Iržanski izbačen iz Srbije, povučen mu je boravak. Sada Ilja nije pušten da dođe da da izjavu u krivičnom postupku koji se tiče njega", nabrojao je Nikitin.

Ovo je neka vrsta državne politike, kaže on - da Rusi koji glasno govore protiv diktature u svojoj zemlji nisu dobro došli u Srbiji.

Razlog za tu politiku je, dodaje, pitanje za srpske vlasti.

"Prema mojim zapažanjima, otkako smo osnovali Rusko demokratsko društvo i počeli da organizujemo velike proteste, to je verovatno izazvalo zabrinutost. Možda pre kod ruskih, nego sprskih vlasti i oni su prosto zamolili svoje prijatelje u Srbiji da prekinu ove aktivnosti u Beogradu", kaže Nikitin.

Kako dodaje, ova organizacija tražiće zvanična objašnjenja od srpskih organa.

"O četiri slučaja koji sam promenio, dva su već pred Upravnim sudom - moj i slučaj Volokhonskog, gde tražimo da država odgovori. U slučaju Iržanskog, čekamo odluku po žalbi. Ako bude odbijena, ići ćemo na sud. i sugiran sam da će Ilja da ospori ovakvo ponašanje", kazao je.

Ako treba, dodaje, ići će i do Evropskog suda za prava čoveka.
Nikitin kaže da je on, nakon što je pušten u Srbiju, putovao van zemlje, ali da svaki put postoji bojazan.

"Nikad ne mogu da budem siguran, jer BIA tvrdi da sme da izdaje zabrane ulaska kome želi, bez ikakvog razloga. To u Zakonu ne piše nigde i upravo taj dogovor tražimo na sudu - da nam objasne zakonski osnov. Ali dok oni misle da imaju ta ovlašćenja, nijedan stranac ne može da bude siguran da, kada izađe iz Srbije, biće pušten nazad", zaključio je Nikitin.

"Vlast bi ovo možda radila i našim građanima, kad bi mogla"

Mi živimo u društvu nekažnjivosti, tolerišemo neodgovornost u našim institucijama i ovo je manifestacija onog što bi možda vlast radila i našim građanima kad bi mogla, rekao je Vladica Ilić iz Beogradskog centra za ljudska prava.

"Iako zakon o strancima dozvoljava da razlozi bezbednosti, koje pre svega utbvrđuje BIA, mogu da budu razlog za odbijanje ulaska, to ne znači da niko to ne može da proveri. Mi imamo organe, pre svega mislim i na Upravni sud i na zaštitinika građana, koji su ovlašćeni da čitaju sve podatke i da provere da li je neka zabrana bila zakonita ili je predstavljala nešto što je možda i zloupotreba ovlašćenja BIA da se neko zbog svojih stavova, govora i slobode izražavanja na ovaj način kod nas sankicioniše", objasnio je on.

Neverovatno je, smatra Ilić, da imamo Ministarstvo unutrašnjih poslova koje kontroliše ovakvo ponašenje svojih službenika koji ljudima odbijaju ulazak, a u obrazloženju ne navedu nijedan razlog za to.

"I to nije prvi put da se to dešava. Niko od ljudi kojima je bio odbijen ulazak, koliko je meni poznato, nije bilo saslušan. Prošli put je bilo navedeno da će lice da koristi boravak u neku drugu svrhu od one koja je navodna, a sada nije zaokruženo ništa i to je nezakonito i ja bih ohrabrio Iliju Zernova da se žali i da traži ne samo troškove postupka, nego i naknadu svih troškova koji su u vezi sa tim", rekao je Ilić.

Treba pitati MUP, nastavlja, kako je lice koje je naše tužilaštvo pozvalo da da izjavu u krivičnom postupku tako nonšalantno odbijeno.

"Ovo je jedan vid ometanja tužilaštva u obavljanju svoje funkcije, drugo, nije mi jasno zašto Zaštitinik građana ne reaguje. Nije se oglašavao da će pokrenuti postupak", naveo je.

Ilić misli da je ovo postala jedna ustaljena praksa MUP-a da se vrlo arbitrarno ruskim antiratnim aktivistima sprečava ulazak u Srbiju, te  da to zaštitnik treba da utvrdi.

"Uslovi u kojima je Zernov boravio u tranzitnoj zoni nisu humani za duži boravak od par sati. I to je nešto što se ovde toleriše. Mislim da je sad vreme da zaštitnik a možda i ti ljudi traže odgovornost pojedinačnih službenika i da se vidi da li zaista postoje bezbednosni razlozi ili kažnjavanje ljudi koji izražavaju svoj politički stav", naglasio je.

Mi smo ranije, podseća, imali sa ljudima koji su dolazili iz Turske.

"Mnogi od njih su bili vraćeni bez ispitivanja rizika u slučaju vraćanja. Zakon o upravnom postupku kaže da je moguće, kad god je to potrebno za razjašnjenje upravne stvari, otvoriti usmenu raspravu. Niko od ovih ljudi nije bio saslušan, zašto je došao. Samo su na osnovu podataka koje ima BIA sprečavani da uđu", kazao je Ilić.

Nedopustivo je da imamo takvu praksu na aerodromu da neko može da vam odbije ulazak i da ne navede razlog i da to prosto bude tako, naglasio je.

"Po svemu sudeći verovatno je politička odluka. MUP nije ništa demantovao i interesantno je što MUP ćuti. Da li je moguće da se neko rešenje donese bez obrazloženja i da li će neko za to da odgovara?", postavlja pitanje on.

Neupitno je, kaže, da je ovo kršenje slobode kretanja, možda čak i slobode govora i još nekih i oni ovo mogu da guraju do Strazbura.

"Bezbednosni razlozi ne mogu da budu korišćenje ljudskih prava. Ako neko izražava svoje stavove i tu stavovi nisu govor mržnje, izazivanje verske ili neke druge netrpeljivosti, kakvi razlozi bezbednosti to mogu biti? To je zloupotreba ovlašćenja. Zaštitnik građana bi trebalo da se ovim pitanjem pozabavi, ode u BIA da utvrdi koji su razlozi, da li je rešenje adekvatno i da uputi preporuke i obavesti javnost", naglasio je on.