Sve prilike da se društvo u Srbiji promeni nabolje i neutrališe nasilje su propuštene, doslovno nijedna nije iskorišćena, ali nijedna nije stvorena, smatraju gosti emisije Newsnight.
Prvi korak koji kao društvo treba da napravimo je da priznamo da imamo problem nasilja, da ga opišemo, kao i da iskreno razgovaramo o razmerama i korenima tog problema, poručio je klinički psiholog Aleksandar Dimitrijević.
„Ono što se desilo ispred TV N1 je neka vrsta uvertire, neko poručuje da „ili ćete početi sa samocenzurom što pre ili ćemo mi početi da vas cenzurišemo“. To svima može da se desi, bilo kome u Srbiji. I to je urađeno zato jer je u glavam onih ljudi koji su to smislili postojala nada da ćeosim vas i svi drugi tu poruku razumeti i da nastavak izgradnje kulta ličnosti više neće imati prepreke i probleme“, smatra Dimitrijević.
On navodi da se svakodnevno kroz medije na različite načine šalje poruka da je nasilna komunikacija jedini normalan način komunicakcije, da to čini predsednik, premijerka, poslanici.
„Poruka je uvek ista, jedan je uvek u pravu, svi drugi su u krivu. Ako se ne slažeš sa mnom ti si protivnik. Nema ideje da se iz komunikacije i sa onima koji ne misle isto može nešto naučiti i to je pogubno na više nivoa“, rekao je Dimitrijević.
Dimitrijević je rekao da nasillje u Srbiji vuče korene decenijama unazad i da se boji da tragičnim događajima koji su se nedavno desili, kako kaže „na žalost nije kraj“.
„Na žalost to nije kraj po bilo kom prirodnom zakonu. Srpsko društvo koje je traumatizovano sada reaguje na „crno ili belo“, „dobro ili loše“. U svemu tome ja ne vidim da bilo kakav sistem postoji. Sistem se ili davno raspao ili nikada nije ni uspostavljen. Da li ćete da napredujete ili propadate zavisi koliko imate jake i nezvisne institucije, i da na radnim mestima u njima imate kompetentne ljude, a u Srbiji je sve suprotno“, rekao je psiholog.
On je upozorio i da nasilje rađa nasilje, da će biti neophodno nekoliko generacija sa kojima će morati da se radi na opismenjivanju, obrazovanju, uvođenju dijaloga, da se u školama počnu da uče toleranciji različitosti, a kako bi se nasilje smanjilo.
„Ljudi koji imaju veću moć snose veću odgovornost, oni prvi moraju da priznaju sopstvene greške, da neki ljudi preuzmu odgovornost i to je prvi korak da svi postanemo svesni da je problem ogroman“, zaključio je Dimitrijević.
„Sve je zamenjeno zabludama“
Srbija je propsustila da rekonstruiše svoje društvo u jesen 2000. godine i da ga upristoji i popravi, smatra pisac Vladimir Arsenijević.
„Posle 2000. godine usledio je talas istorijskog relativizma, sve je zamenjeno zabludama u kojima je umesto Evrope izmaštana Rusija. Sve su prilike propuštene, doslovno sve. Od tada do danas nije ni stvorena jedna jedina prilika kako bi se napravila drugačija atmosfera u društvu“, smatra Arsenijević.
On navodi i da mnogi mediji i sve novine emituju toksičnu mržnju, da su svakog dana na naslovnim stranama razne grupe, etničke zajednice koje su nečije mete.
„U blizini OŠ „Vladislav Ribnikar imate murale Ratka Mladića, Draže Mihajlovića, čitavu „grobarsku estetiku“ i to u centru Beograda i to je na žalost postalo normalno. Posle tragedije u ovoj školi veliki broj dece, mladih je ili osuđivao taj čin ili su bili zadovoljni zadovoljni što se to desilo i to je strašno jer je u srži njihovih reakcija bilo nasilje, odnosno osvetništvo“, smatra Arsenijević.
On dodaje da bi pravo rešenje bilo hitno podvlačenje crte, kako bi se upristojili i započeli rekonsturkciju društva i to mnogo dublju nego što želimo da priznamo.
„Ali ako mislite to da ako samo jedna televizija ukine rijaliti da će se problem nasilja rešiti, onda je to je naivno. Desile su se dve ogromne tragedije, ali na žalost, ja mogu da zamislim i gore stvari koje bi mogle da nam se dese“, zaključio je Arsenijević.
Šta bi bilo da je vrhovni javni tužilac izašao u javnost?
Policija, tužilaštvo i pravosuđe moraju da se bave i prevencijom, a ne samo da na nasilje odgovaraju represijom jer to ne rešava srž problema, smatra tužilac Predrag Milovanović.
„Dok sam gledao šta se dešava u dvorištu vaše TV N1 bio sam uznemiren i razmišljao sam o tome šta bi ja radio da se to dešava u mom dvorištu, da zovem policiju i kako bi reagovao da oni ne dođu. Postoji jasan Zakon o policiji i on treba da nas štiti, ljude i imovinu. U šta se sve to moglo pretvoriti ono veče kada ste imali „nezvane goste“? Mogao je neko da izgubi živce, neko nekog da napadne, policija je imala osnov da reaguje, da preventivno deluje“, smatra Milovanović.
On navodi i da je posle dva masovna ubistva u Srbiji počeo i lično da se preispituje jer je osetio „ličnu i etičku moralnu odgovornost“ i da svi treba to da urade.
„Kao tužilac ste usmereni ne na prvenciju, već posledicu. Ali treba da se, i bolje je baviti se prevencijom. Treba da se otvaraju kanali kominikacije između različitih grupa. Na početku moje karijere odlazio sam u mesne zajednice i razgovarao sa ljudima, jer se većina poziva svodila na nasilje. I onda se zapitate, što se to ne zaustavlja, pokušavate a ne uspevate i treba da se zapitate se šta da radim? Kako ići i preduprediti događaje. Nama su se sada desili događaji koji su čekali i generisali se.I ako mi ne govorimo o tome govoriće drugi. Političari, donosioci odluka sa govorom mržnje i ekspresijom nasilja tanka ne razlikuju tanku linija koja se zove slobodom govora“, rekao je Milovanović.
Tužilac navodi i da su u našoj zemlji sudske norme ocenjene kao dobre, ali da se u izveštajima međunarodnih organizacija naglašava „zabrinutos jer nemamo dovoljno visok nivo pravne i političke kulture“, i ukazuju nam na to da moramo najviše da radimo na tome.
„Izostanak republičkog tužioca u svim tragedijama i aferama koje su se desile nije dobar. Zagorka Dolovac je trebala da bude ustavni aurtoritet i zato javno postavljam pitanje, šta bi bilo da je Republički javni tužilac izašao u javnost, da li bi izostale neke afere ili prevenirale neke događaje ili bi intenzitet nekih događaja bio manji“, upitao je Milovanović.
Komentari ()
Vidi sve komentare