Sve manje školskih poseta iz Srbije ostrvu Vido i "Plavoj grobnici"

(Autorka teksta je polaznica N1 Letnje škole novinarstva Jana Milanović)

Ostrvo Vido poznato je po srpskom vojničkom groblju koje čuva sećanje na te vojnike kao i na važan deo srpske istorije. Međutim, interesovanje za ovo istorijsko mesto sve više tone u zaborav među mlađim generacijama. To primećuje i Nada Živanović, profesor srpskog jezika i književnosti, koja je tokom studentskih dana honorarno radila kao turistički vodič za jednu omladinsku agenciju. U razgovoru sa njoj o ovoj temi, ona ističe da je "poseta ostrvu Vido ne samo istorijski već i emotivni doživljaj".

Kako kaže, organizacije putovanja često uključuju vožnju brodićem, mladi se okružuju prelepim bojama i zelenilom, dok se srpska zastava viori na vetru uz zvuke pesme “Tamo daleko”. Na samom ostrvu, vodiči pričaju o albanskoj golgoti i stradanju srpskih vojnika, često recitujući pesmu “Plava grobnica” Milutina Bojića, priča Nada Živanović.

"Poseta ostrvu Vido pruža mladima priliku da osete osećaj rodoljublja i da vizuelno dožive istoriju Prvog svetskog rata. U mauzoleju i srpskoj kući mogu videti lične predmete vojnika i čuti priče od kustosa Saramandića, što im pomaže da ojačaju vezu sa našom prošlošću", dodaje.

Kustos Ljubomir Saramandić je naveo za agenciju Srna da se broj školskih ekskurzija drastično smanjio kroz godine.

"To je znak da mladi gube dodir sa svojim identitetom i istorijom svoje zemlje", rekao je Saramandić. To ukazuje na potrebu za jačim angažovanjem u očuvanju sećanja na srpske vojnike koji su dali svoje živote tokom Prvog svetskog rata.

Živanovićeva smatra da bi školske posete ostrvu Krf mogle biti ključne za podizanje svesti o značaju srpske istorije. "Čuvanje sećanja na srpske vojnike i njihovu hrabrost važno je za nas i za buduće generacije", dodaje.

Prvi srpski vojnici iskrcali su se na Krf u januaru 1916. godine, a do aprila te godine na ostrvo je stiglo oko 150.000 srpskih vojnika.

Neki od njih su preminuli, a preživeli su, nakon oporavka i reorganizacije, u septembru 1918. izvršili proboj Solunskog fronta, a 1. novembra oslobodili Beograd.

Gotovo 244.000 srpskih vojnika i civila je poginulo, nestalo i umrlo od hladnoće, gladi i iscrpljenosti tokom povlačenja preko Albanije, a deo njih sahranjen je u „Plavoj grobnici“, delu otvorenog mora između ostrva Krf i Vido.