Sve samo ne običan park: Inicijativa malog Veljka kao sećanje na njega

Parkić je nastao pre osam godina, kada je Veljko izgubio životnu bitku, ali na njegovu inicijativu i inicijativu porodice.

Veljkova rođena sestra Anita Simić za sebe kaže da je "sestra jednog velikog heroja".

"Mog najvećeg anđela čuvara, dečaka po kom je parkić dobio ime", ističe ona.

Veljko je, pre dijagnoze, sa roditeljima prikupljao potpise da se park pretvori u zelenu površinu.

"Davne 1999. godine je na ovom mestu postojao jedan park, koji je, nažalost, uništen. Mnogim generacijama unazad je onemogućeno bilo mesto za igranje, tako i Veljku i njegovim drugarima. Njegova želja je bila da se napravi mesto gde će drugari i on imati mesto za igru. Tako je sve krenulo, krenuo je sa mamom da prikuplja potpise, njegovom šarmu i tom prelepom osmehu nije mogao niko da odoli, sakupili su čitavih 100 odsto potpisa za obnovu parkića. Tako je krenula priča, on je bio presrećan", priča njegova sestra.
Nakon toga su saznali sa dijagnozu. Dok se Veljko lečio, porodica, komšiluk i prijatelji su neumorno radili da se parkić napravi i da iznenade Veljka kad se vrati sa lečenja.

"Nepunih osam meseci, sve to vreme, ljudi iz mesne zajednice, opštine Voždovac, komšije, prijatelji, krenuli su u realizaciju njegove želje. Trebalo je da to bude iznenađenje kada se on vrati kao pobednik iz cele priče, on je sam jako verovao da će pobediti tu opaku bolest, svi smo verovali, ali nažalost se nije tako završilo, nije uspeo da vidi iznenađenje koje je njemu bilo priređeno i da se malo poigra", seća se njegova sestra Anita.

Veljko ostaje kao pobednik jer je svojim drugarima ostavio parkić, koji je danas pun dece, roditelja, komšiluka, svi piju kafu, druže se...

"Veljko je bio uvek nasmejan, jako milo dete, apsolutno ko god ga je poznavao, nije postojala šansa da ga ne voli. Parkić je pun svaki dan, svima nama je cilj da se taj prelepi osmeh, uspomene i sećanja na Veljka nikad ne izblede i ne zaborave se. U tome nam pomažu svi prijatelji, moji roditelji - njima velika zahvalnost, oni su zaduženi, svakodnevno održavaju ovaj park", naglašava njegova sestra.

Parkić ima i humanitarnu stranu, prikuplja se novac za decu obolelu od malignih bolesti.

"Mi pravimo često humanitarne predstave sa animatorima za decu, sva sredstva koja se prikupe, idu isključivo na onkologiju, za decu koja se bore sa malignim oboljenjima i lečenjima u Institutu za majku i dete, gde se i Veljko lečio. Tako će biti i ove godine, 1. juna, dođite, vidite, doživite šta svima nama znači ovaj parkić. Ovo nije samo jedan običan park, nego mnogo više od toga", naglasila je njegova sestra i zahvalila se Javnoj rasveti Grada Beograda, koja je omogućila osvetljenje u parkiću.