Ovo su podaci koje je danas izneo kosovski ministar unutrašnjih poslova u ostavci, Dželjalj Svečlja, piše KoSSev.

Kosovski ministar unutrašnjih poslova tvrdi da Srbi i ostale nevećinske zajednice čine 10 odsto ukupnog broja zaposlenih u Kosovskoj policiji.

Od toga je, kaže Svečlja više od 50 odsto iz redova srpske zajednice.

„Na poslednja tri posebna konkursa za zajednice, uključeno je 210 novih pripadnika upravo iz ove zajednice“, tvrdi ovaj ministar u ostavci.

Nasuprot tome, kaže da je situacija drugačija na jugu Srbije.

„Kosovo potvđuje pristup integraciji, Srbija sprovodi etničko čišćenje“

Na osnovu iznetih „podataka“, Svečlja navodi da ovaj stav, odnosno postupanje – „potvrđuju pristup Kosova ka integraciji i saradnji sa građanima srpske zajednice na Kosovu“.

S druge strane, Srbija, prema njegovim rečima, „iz dana u dan sve više pokazuje diskriminatorski stav prema Albancima iz

Preševske doline“.

Osim kao diskriminaciju, Svečlja vidi postupanje zvaničnog Beograda prema Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi i kao „etničko čišćenje“.

„Ovo etničko čišćenje koje Srbija sprovodi na svaki način nad Albancima koji žive u Preševskoj dolini, pri čemu im sistematski krši svako elementarno pravo, mora biti kažnjeno i odmah zaustavljeno od strane međunarodnih faktora“, naveo je ovaj ministar na mreži Fejsbuk.

Inače, Srbi sa Severa Kosova su novembra 2022. godine napustili više kosovskih institucija, uključujući i Kosovsku policiju. Od tada je Kosovska policija raspisala više konkursa za nove kadete, što redovne, što za nevećinske zajednice.

Na osnovu poslednjeg konkursa, region Sever KP dobio je februara meseca ove godine skoro 120 novih policijskih službenika.

Reč je o novoj generaciji policajaca kojima su početkom godine uručene diplome. Od ukupnog broja, 79 službenika je iz srpske nacionalnosti.

„Politika reciprociteta“

Inače, pitanje položaja Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi koje Priština i albanski lideri na jugu kvalifikuju isključivo kao diskriminaciju od strane Srbije se neposredno povezuje sa pitanjem položaja Srba na Severu Kosova, kada to pitanje otvore Srbi ili Beograd, takođe u kontekstu diskriminacije.

„Politika reciprociteta“ je okosnica odlazeće kosovske vlade i značajan deo njenog sprovođenja obuhvata upravo pitanje položaja Albanaca u tri opštine Republike Srbije koje su naseljene albanskim stanovništvom.