Svi izbori u eri SNS: Glasanje na svake dve godine, vanredno čak četiri puta

Od dolaska Srpske napredne stranke na vlast, građani Srbije su samo jednom glasali na redovnim parlamentarnim izborima – 2020. godine, dok će izlazak na birališta 17. decembra biti ukupno četvrti u vanrednom terminu. Prosečno vreme između dva izlaska na birališta nakon 2012. je dve godine i tri meseca.
Prvi vanredni parlamentarni izbori u eri naprednjaka bili su raspisani već 2014. godine, svega godinu i po dana po formiranju vlade Ivice Dačića, koju su, uz SNS, činili i Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija i Stranka demokratske akcije Sandžaka.

Vladajuća koalicija pravdala je tada raspisivanje prevremenih izbora potrebom da se „proveri volja birača“ i „dobije politički legitimitet“, a odluka o novom izlasku na birališta doneta je neposredno nakon početka pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

To je bio prvi put za skoro četvrt veka partijskog plularizma u Srbiji da se glasa u martu, a taj termin je odabran da bi parlamentarni izbori bili održani u istom danu kad i beogradski.

Vanredni parlamentarni izbori 24. aprila 2016. godine bili su jedanaesti od uvođenja višestranačja u Srbiji, a osmi na kojima se od 1990. glasalo u vanrednom terminu. Izbori za narodne poslanike po prvi put održani su u aprilu, a građani Srbije izašli su na birališta treći put za nepune četiri godine.

Naprednjaci se kockali, pa izgubili 27 poslaničkih mandata

I dok se raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora 2014. pokazalo kao veoma isplativo za Srpsku naprednu stranku, odluka o novom prevremenom izlasku na birališta dve godine kasnije ni izbliza nije donela rezultat kojem su se naprednjaci nadali. Izborna lista SNS osvojila je čak 27 poslaničkih mandata manje nego na prethodnim izborima.

Nakon serije prevremenih izbora javnost je očekivala novi vanredni izlazak na birališta pre redovnog termina 2020. godine. Međutim, jedanaesti saziv parlamenta izneo je čitav mandat, s tim da je 2017. godine skupštinska većina izglasala novu vladu nakon što je dotadašnji premijer Aleksandar Vučić izabran za predsednika države.

Građani Srbije tako su se 21. juna 2020. godine našli u situaciji koja se u prošlosti retko događala – glasali su na redovnim parlamentarnim izborima, što je bio tek treći takav slučaj u 30 godina višestranačja. Do tada su samo dva Mirka – Marjanović i Cvetković – bili premijeri koji su u Nemanjinoj 11 proveli pun četvorogodišnji mandat.

Većina opozicionih partija bojkotovala je te izbore smatrajući da nisu fer i slobodni, što je rezultiralo najmanjom izlaznošću (48,88 odsto) na parlamentarnim izborima u Srbiji od 1990. godine. Koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom osvojila je tri četvrtine poslaničkih mandata, što je u tom trenutku bila jedna od najubedljivijih parlamentarnih većina u Evropi.

Da će nova vlada Srbije imati ograničen mandat, kao i da će vanredni parlamentarni izbori biti održani najkasnije 3. aprila 2022. godine, zajedno sa redovnim predsedničkim izborima, Vučić je najavio još u oktobru 2020. godine. Da apsurd bude veći, u tom trenutku nova vlada još nije ni bila formirana.

Rečeno – učinjeno. Ukaz o raspuštanju parlamenta predsednik Srbije doneo je na Sretenje 2022. godine, kada je i raspisao vanredne izbore za 3. april.

Povratak opozicije u parlament posle više od tri godine

Izbori su održani u okolnostima trogodišnjeg odsustva opozicije iz Skupštine Srbije, usled bojkota parlamenta, a potom i parlamentarnih izbora 2020. godine, za šta se opredelio veliki deo opozicionih stranaka.

Nakon ponavljanja glasanja, kao i četvorostrukog ponavljanja glasanja na jednom biračkom mestu u bujanovačkom selu Veliki Trnovac, opština Bujanovac, ukupni rezultati parlamentarnih izbora proglašeni su tek 5. jula 2022. godine. Na parlamentarnim izborima učestvovalo je ukupno 19 lista, a cenzus od tri odsto prešlo je njih sedam, uz pet manjinskih lista za koje je važio takozvani prirodni prag.

POVEZANI VIDEO: