Svi Vesićevi neostvareni spomenici

U sredu, 9. oktobra, obeležena je 90. godišnjica od ubistva kralja Aleksandra Karađorđevića u Marselju. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić najavio je tom prilikom da će predložiti da se Savska ulica preimenuje u Bulevar kralja Aleksandra Karađorđevića, ali i da će nekadašnji kralj Jugoslavije konačno dobiti spomenik u glavnom gradu.

"Lično ću se angažovati kako bi se konačno realizovala i inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića, podneta pre gotovo sedam godina, da Aleksandar Karađorđević dobije spomenik u glavnom gradu, a mislim da je sramota što to do sada već nije urađeno", rekao je Šapić i pritom "potkačio" prethodnu gradsku upravu, odnosno bivšeg zamenika gradonačelnika Gorana Vesića sa kojim je u neskrivenom sukobu.
Naime, inicijativu za podizanje spomenika kralju Aleksandru podneo je u novembru 2018. predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u svojstvu građanina. Spomenik je trebalo, kako je tada najavljeno, da bude podignut na platou između Starog i Novog dvora, odnosno između zdanja Generalnog sekretarijata predsednika Republike i Skupštine Grada Beograda.

"Kralj Aleksandar bio je glavnokomandujući u toku Velikog rata i istrajavao je sa srpskom vojskom do poslednjeg dana u svim velikim bitkama i povlačenju preko Albanije. Takođe, bio je prva žrtva fašizma u Evropi i zaslužuje da dobije spomenik u našoj prestonici", izjavio je tada Vesić i najavio da će Vučićeva inicijativa biti realizovana već 2019. godine.

To, međutim, nije bio prvi put da Vesić podržava ideju o podizanju spomenika kralju Aleksandru u Beogradu. Četiri godine ranije je sa pozicije gradskog menadžera prihvatio inicijativu arhitekte Milana Pališaškog i brojnih njegovih kolega da se u Beogradu postavi spomenik kralju Petru Prvom Oslobodiocu i kralju Aleksandru Ujedinitelju, identičan onom koji je 1936. podignut u Parizu.

Nakon što je ideju o spomeniku kralju Aleksandru revitalizovao predsednik Vučić, Vesić je poručio da bi "Beograd ipak trebalo da ima originalno rešenje". Naznaku kako bi to "originalno rešenje" moglo da izgleda dobili smo tek u martu 2021. kada je Vesić o spomeniku kralju Aleksandru razgovarao sa ruskim vajarom Aleksandrom Rukavišnjikovim.

"Razgovaramo o spomeniku Aleksandru Karađorđeviću. Rukavišnjikov će poslati svoje ideje našem odboru koji je osnovan na nivou Vlade. Odbor će odlučiti da li će raspisati konkurs ili pozvati nekog vajara direktno, a sve su to mogućnosti", rekao je Vesić posle sastanka.

Ruski vajar je već tada imao svoju viziju spomenika - kralj Aleksandar bi stajao na konju, dok bi iza njega bila kolonada sa figurama vojskovođa. Rukavišnjikov je precizirao da bi on uradio postament i skulpturu na konju, dok bi skulpture vojskovođa radili srpski vajar Zoran Ivanović i jedan ruski vajar.

Spomenik kralju Aleksandru do danas je, međutim, ostao samo ideja.

"Spomenikomanija" kojom vlada Stefan Nemanja

Upravo su spomenici bili jedan od zaštitnih znakova Vesićevih mandata u gradskoj upravi (prvo kao gradskog menadžera, a zatim kao zamenika gradonačelnika).

Od 2014. do 2022. godine na ulicama, trgovima, skverovima, u parkovima nikli su spomenici Borislavu Pekiću, despotu Stefanu Lazareviću, patrijarhu Pavlu, caru Nikolaju II Romanovu, Gavrilu Principu, Milutinu Milankoviću, Matiji Banu, Petru Nikolajeviću Moleru, Milanu Tepiću, Aleksandru Deroku, Nikolaju Krasnovu, Jerneju Kopitaru, Karlu Maldenu, Rabindranatu Tagoreu, Žambilu Žabajevu, Hugu Buliju, "Crnotravcu neimaru", "Slepom guslaru", košarkašima...

Najpoznatiji i najkontroverzniji je spomenik Stefanu Nemanji, rodonačelniku srpske srednjovekovne dinastije Nemanjića, na Savskom trgu u Beogradu.

Ako je ideja ruskog vajara Aleksandra Rukavišnjikova o spomeniku kralju Aleksandru Karađorđeviću ostala "u magli", njegova monumentalna vizija Stefana Nemanje, u punom sjaju, nadgleda prostor ispred nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu.
Smešten na samoj "granici" Beograda i novoizgrađenog naselja "Beograd na vodi", spomenik Stefanu Nemanji nije ništa manje kontroverzan. Naime, deo stručne javnosti imao je zamerke kako na dimenzije (visok je 23 metra i težak 68 tona) i poziciju spomenika, tako i na samo likovno rešenje.

Pritom je i dalje nepoznato koliko je taj spomenik koštao građane. Vlada i gradska uprava još ćute o tome iako je bilo saopšteno da će taj podatak biti tajna do 2023.

Imajući u vidu poduži spisak spomenika koji su se u prethodnih deset godina rasuti po Beogradu, teško je poverovati da i spisak onih obećanih, a nikad postavljenih, nije mnogo kraći, i da kralj Aleksandar Karađorđević nije jedini koji je "zaboravljen".

Zoran Đinđić - "civilizacijski iskorak" na čekanju

Osnivači Srpske napredne stranke bili su ljuti politički protivnici Zorana Đinđića. Tomislav Nikolić ga je u februaru 2003. godine podsećao da je "i Tito pred smrt imao problema sa nogom". Aleksandar Vučić je prelepljivao table sa nazivom Bulevara Zorana Đinđića natpisom "Bulevar Ratka Mladića". Stoga je bila iznenađujuća Vučićeva najava iz 2016. godine da će 2018, na petnaestu godišnjicu ubistva Đinđića, na Studentskom trgu u Beogradu biti postavljen spomenik prvom demokratski izabranom premijeru Srbije.

Već u julu 2016. bio je raspisan međunarodni konkurs za spomenik Đinđiću na kom je prvu nagradu odneo rad "Strela" autora Mrđana Bajića i njegovih saradnika: vajara Predraga Кešelja, arhitekte Petra Sazdanovića, istoričarke umetnosti Marine Andrić, dok je autorka zvučne instalacije bila Biljana Srbljanović uz saradnju sa dizajnerom zvuka Dobrivojem Miljanovićem i Vladimirom Riznićem.

Vlada Srbije je 2018. opredelila Gradu Beogradu nešto više od 13,2 miliona dinara za podizanja spomenika Đinđiću. Skulptura je izrađena, a kako je za N1 u martu 2021. izjavio Mrđan Bajić, do završetka rekonstrukcije Studenstkog trga čuvaće se u Novom Sadu.

Goran Vesić je u maju 2022. godine obećao da će spomenik biti postavljen na dvadesetogodišnjicu atentata, u martu 2023, uz ocenu da je Vučićev predlog da se Đinđiću podigne spomenik "bio veliki civilizacijski iskorak u političkim odnosima u Srbiji", jer njih dvojica nisu bili politički istomišljenici.

Od odlaska Gorana Vesića iz gradske uprave, spomenik Zoranu Đinđiću više niko ni ne pominje.

Čudesna sudbina Mihajla Pupina i Vudra Vilsona

Za razliku od Nikole Tesle koji ima čak tri spomenika u Beogradu (ispred zgrade Tehničkih fakulteta, na aerodromu koji nosi njegovo ime, i ispred Hrama Svetog Save), "drugi najpoznatiji srpski naučnik" Mihajlo Pupin nema nijedan.

Inicijativa je, međutim, bilo. Fondacije "Mladen Selak" je još 2013. pokrenula akciju da se ispred zgrade Tehničkih fakulteta u Bulevaru kralja Aleksandra, postavi spomenik Mihajlu Pupinu, rad vajara Miroljuba Stamenkovića.

U jednom trenutku se, međutim, sudbina srpskog naučnika ponovo isprepletala sa sudbinom nekadašnjeg američkog predsednika Vudra Vilsona. Naime, Pupin i Vilson bili su prijatelji i zajednički su delovali u prikupljanju pomoći srpskoj vojsci i narodu tokom Prvog svetskog rata. Stoga su se u javnosti javile ideje da bi Pupin i Vilson trebalo da dobiju zajednički spomenik u Beogradu na vodi.
Početkom 2022. na konstitutivnoj sednici Odbora za podizanje spomenika Mihajlu Pupinu konačno je razjašnjeno da će spomenik naučniku biti postavljen kako je i prvobitno planirano - u blizini tehničkih fakulteta.

"Čim bude određena lokacija u saglasnosti sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture, raspisaćemo međunarodni konkurs kako bismo podigli spomenik. Koliko god da je Mihajlo Pupin značajan za našu istoriju, kulturu i društvo, on je i svetski naučnik. Zato očekujemo na tom konkursu da budu možda i neka svetska imena, a pre svega neki vajari iz Sjedinjenih Američkih Država", rekao je tada Goran Vesić.

Ispred zgrade Tehničkih fakulteta danas, međutim, i dalje stoji samo dobro poznati spomenik Tesli.

Kada je o Vilsonu reč, u septembru 2019. usvojena je Vučićeva inicijativa da se američkom predsedniku podigne spomenik u bulevaru koji nosi njegovo ime i prolazi kroz naselje "Beograd na vodi". U aprilu 2022. godine Goran Vesić je najavio da će međunarodni konkurs za podizanje spomenika Vilsonu "biti raspisan u narednih mesec dana". Od tada nema nikakvih informacija o ovoj inicijativi.

Od Branka Pešića do Endija Vorhola

Spomenik čuvenom gradonačelniku Beograda Branku Pešiću izrađen je i predat Skupštini grada početkom 2023. godine, i od tada čeka da bude postavljen na Velikom trgu u Zemunu.

Spomenik je delo vajara Marka Kratohvila, a inicijativu za njegovo postavljanje pokrenuo je 2020. godine Goran Vesić. Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević rekao je da datum postavljanja spomenika Pešiću zavisi od rekonstrukcije Velikog trga, koja još nije na vidiku.

Vesić je u novembru 2018. najavio da će na Savskom keju, na levoj obali Save pored Spomenika žrtvama logora na Sajmištu, biti postavljen spomenik Diani Budisavljević koja je tokom Drugog svetskog rata spasila 15.336 srpske dece iz ustaških logora smrti u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH).

U junu 2021. godine raspisan je vajarsko-arhitektonski konkurs za idejno rešenje izgleda spomen obeležja Diani Budisavljević koji je u međuvremenu "preseljen" na drugu obalu Save, u park kod Beton hale koji nosi njeno ime. Žiri je, međutim, ocenio da nijedan od 15 pristiglih radova ne predstavlja „originalno, karakteristično, ambiciozno i emocionalno snažno“ delo koje bi bilo „adekvatno temi i herojskom delu Diani Budisavljević“.

Samim tim, nijedan od ovih 15 radova, ako bi bio izveden, ne bi „preneo poruku sećanja i podstakao na poštovanje velikog dela Diane Budisavljević“, niti bi bio „široko dostupan i komunicirao sa svim korisnicima – bez obzira na starost, poreklo, obrazovanje, jezik ili znanje o temi“.

Žiri je predložio Gradu Beogradu da se raspiše novi konkurs, i sve se na tome zasad završilo.

Vesić je u decembru 2016. godine, na predstavljanju knjige "Dnevnici" Endija Vorhola, najavio da će spomenik čuvenom umetniku biti postavljen 2017, na 30. godišnjicu od Vorholove smrti.

Tom prilikom je direktor Filmskih novosti Vladimir Tončić Gradu Beogradu donirao statuu Endija Vorhola, a Vesić je kazao da će Beograđani odlučiti gde će ona biti postavljena. Beograđene, međutim, od tada niko nije pitao ništa u vezi sa Vorholom, niti je poznato gde se donirana statua trenutno nalazi.

Bivši zamenik gradonačelnika je 2022. najavio da će spomenike u Beogradu dobiti i čuveni književnici Jovan Jovanović Zmaj, Vasko Popa, Miloš Crnjanski, Meša Selimović i Duško Radović.

Tada je precizirano i da će spomenik Čika Jovi Zmaju biti postavljen u pešačkoj zoni, na raskrsnici ulice koja nosi njegovo ime i Obilićevog venca, dok je spomenik Selimoviću trebalo da se nalazi u glavnoj aleji parka Tašmajdan.

Portal Nova.rs pokušao je u martu prošle godine da sazna kakva je sudbina nekih od pomenutih spomenika, ali nije dobio nijedan zvanični odgovor. Spekuliše se, međutim, da je sukob Šapića i Vesića jedan od razloga što pojedine skulpture i dalje stoje u skladištima.