"Taj deo se ne zove više građevina, već ugrađivanje": Kašnjenje radova i povećanje cene istih nisu slučajni

Godina je 2020. Od Novog Sada do Rume ide se takozvanom brzom saobraćajnicom. Tako je glasio idealni scenario.

U stvarnosti, 2025. je, a Fruškogorski koridor još se gradi. Najnovija projekcija završetka radova je za dve godine. Sličnu sudbinu dele svi kapitalni infrastrukturni projekti u Srbiji, koji bi, inače, trebalo da budu prioriteti.

"Kod nas oni ne služe tome. Služe pred izbore, da se nešto otvori, da se nešto najavi, da se preseče neka traka. I da suštinski oni padaju u zaborav vrlo brzo... Odnosno ne radi se onim intenzitetom kako je planirano i najavljeno", kaže novinarka Nove ekonomije Dunja Marić.

Istim intenzitetom se, međutim, povećavaju troškovi.

Vrednost radova na Nacionalnom stadionu je utrostručena, a ništa bolji nisu ni, pomenuti, Fruškogorski, a ni Moravski koridor. Za ovaj poslednji je Skupština početkom meseca odobrila kredit od 260 miliona evra na 12 godina, a ukupna cena projekta je skočila za gotovo tri puta.

Razloga za ovo, sa građevinske strane, ima tri. Jedan bi mogao biti povećanje cene materijala. Ali to nije slučaj, tvrdi za N1 građevinski inženjer Danijel Dašić.

"Druga stvar je da dođe do drastičnog povećavanja količina koje su već ugovorene. I to je greška projektanta. I treća je da se pojave nepredviđeni naknadni radovi koji nisu bili deo originalnog ugovora", kaže građevinski inženjer Danijel Dašić.

Sumnja i u druge dve. Jer su takve greške u planiranju u ključnim državnim projektima nedozvoljene. Zato, kaže, za dalje tumačenje - manimo se građevine.

"Taj deo se ne zove više građevina. Već se zove ugrađivanje. I tu se mi razlikujemo od ostatka sveta. Jer svugde u svetu se u te projekte ugrađuju kvalitetni materijali, samo se kod nas ugrađuju nekvalitenti političari", navodi Dašić.

Zato, slažu se sagovornici N1, kašnjenje radova i povećanje cene istih nisu slučajni. Cilj više nisu najbolji kvalitet i najniža cena.

"Nego da se radovi maksimalno odugovlače da bi to izvlačenje novca koje je efikasno samo dok traje projekat bilo što duže i što efektivnije za te ljude koji su se kao pijavice nakačili na budžet Srbije", kaže Dašić.

"Sigurno postoji i sa te strane neka korist za nekoga, za neke prijateljske firme, za nekoga ko je podoban da uopšte radi na tim projektima", navodi Dunja Marić.

Analizirajući Revidiranu fiskalnu strategiju, prema Centru za visoke ekonomske studije, kasne upravo oni projekti koji su najtešnje vezani za EXPO. Na najdrastičnijem primeru Nacionalnog stadiona - iznos koji je država planirala da izdvoji za njega ove godine smanjio se za gotovo 85 posto. Taj novac se prebacuje u 2027. pa čak i 2028. godinu.

A u toj 2028, valjda će sve svečane trake, napokon, biti presečene, a projekti završeni.