Televizije N1 i Nova S prekinule su program na jedan dan, između ostalog, i zbog postupanja REM-a koji ne donosi odluku o petoj dozvoli za nacionalno emitovanje, iako su svi primenjivi rokovi prošli. Ipak, predsednica Saveta REM-a Olivera Zekić ponavlja da rok ne postoji. Inače, još nema ni obrazloženja po kom kriterijumu su na prethodnom konkursu Pink, Hepi, Prva i B92 dobile frekvencije.
Talasa se peta frekvencija, već predugo i predaleko od obale javnosti. Zašto REM odugovlači i u čijem interesu je činjenica da dozvola za nacionalno emitovanje još nije dodeljena?
POVEZANE VESTI:
Zašto se odugovlači možemo samo da nagađamo, kaže teoretičarka medija Ana Martionoli.
„Izvesno je da su svi rokovi probijeni, i da sada teče neko dodatno vreme koje ne znamo ko je svirao, a kome je u interesu, to ćemo znati kada se objave rezultati konkursa, ali je u ovom trenutku izvesno da to nije u interesu publike“, ocenjuje Martinoli.
U Zakonu o elektronskim medijima piše:
Član 93. Konkurs za izdavanje dozvole mora da sadrži i rok za donošenje odluke po raspisanom javnom konkursu.
Član 96. Regulator donosi rešenje o izdavanju dozvole u skladu sa utvrđenim kriterijumima i propisanim uslovima.
A u konkursu za petu frekvenciju raspisanom 29. jula. pisalo je:
Odluka će biti doneta najkasnije 30 dana od dana objavljivanja liste svih prijavljenih.
Ta lista na kojoj su BK, KCN, Kurir i Nova S objavljena je u Službenom glasniku 4. novembra – dakle, 4. decembra rok je istekao, a odluke nema. Ipak, predsednica saveta REM-a Oliver Zekić, uz poruku da vrlo dobro poznaje Zakone, poručuje da onaj o elektronskim medijima ne predviđa rok za donošenje odluke, već samo rok za objavu odluke i to najkasnije 15 dana od donošenja odluke.
„Poslednji put o famoznim rokovima – kada ne postoje ranije izdate dozvole, na samom Savetu REM-a je da odluči kad će tu odluku da donese“, poručuje Zekić.
TV N1 saopštava da je takvo postupanje REM-a samo jedan u nizu pritisaka na slobodne medije.
Novinar i urednik u nedeljniku NIN Zoran Preradović ističe da je legitimno da se N1 i Nova S bore za, kako kaže, iole ravnopravnu poziciju u odnosu na privilegovane režimske medije.
„I niko nije siguran od ljudi koji makar pokušavaju profesionalno da rade, ali negde s tim naučite da živite“, dodaje on.
Pre nekoliko meseci, N1 je aplicirao za nacionalnu dozvolu, a ishod je pokazao da REM-u nije stalo do pluralizma u medijima ili unapređenja stanja na medijskoj sceni. Frekvencije su, bez obrazloženja po kom kriterijumu, dobile televizije koje su ih i do tog konkursa imale Pink, Hepi, Prva i B92.
Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja ukazuje da zakon mora da se poštuje.
„Ja ne bih da spekulišem u kojoj oni meri sada ponovo ne poštuju zakon, ali bilo bi dobro da REM na mesečnom nivou sprovodi monitoring i da to javno objavljuje, jer frekvencije su javno dobro i treba da se koriste na zakonom predviđen način“, podvlači on.
Talasa se peta frekvencija.
Komentari ()
Vidi sve komentare