"Korona-žurka" je samo deo jedne šire i dublje teme, koja u korenu ima potpuno odsustvo solidarnosti, koje nas godinama unazad sve više udaljava od osnovnih civilizacijskih tokova na svim poljima života.
Sinoć smo saznali da se u jednom ugostiteljskom objektu na opštini Palilula, održala masovna žurka, koja je brojala gotovo hiljadu posetilaca. I ne samo to, na skoro -10 stepeni, stotinak ljudi je strpljivo čekalo da postane deo naslovnica današnjih novina, i sve to dok traju apeli medicinskih radnika koji upozoravaju na ponovno punjenje kovid bolnica i porast broja zaraženih. Ali kad’ je bal nek’ je maskenbal, verovatno su u sebi pomisli organizatori.
Neke pare su zarađene, sve epidemiološke mere su prekršene, neki ventili su otpušteni, kako čujemo podnete su i krivične prijave, a tri osobe su uhapšene.
„Korona-žurka“ je samo deo jedne šire i dublje teme, koja u korenu ima potpuno odsustvo solidarnosti, koje nas godinama unazad sve više udaljava od osnovnih civilizacijskih tokova na svim poljima života.
Jučerašnja „korona-žurka“ je ujedno i realna slika našeg društva, lakmus naše besvesti. S obzirom na masovnost lišena je političke konotacije, stare dobre podele na „dobre i loše“, jer, sasvim sam siguran, u sinoćnoj bulumenti našli su se svi uzorci našeg političkog spektra. Masovnost je sasvim dovoljan argument. Zbog čega to napominjemo – u nastavku teksta. Opozicija naravno, može da postavi pitanje paralele između rigoroznosti sprovođenja kovid mera i partijske pripadnosti vlasnika lokala, njihove eventualne povlašćenosti, ali ovo zaista nije partijska tema, ovo smo mi, da se ne lažemo.
Nesolidarnost pod maskom politike
Svedoci smo opšte politizacije svih društvenih tokova. Dokaz za to će biti i velika većina tema koje budem naveo. Što opet, više govori o posrnulom društvu. Politika radi manje više ono što radi oduvek, u ovom slučaju društvo je slaba karika. Ukoliko su zaista sve navedene teme iz teksta politizacija, hajde onda da konstatujemo da smo mi postali političko društvo u onom najgorem mogućem smislu. U tom slučaju, u kojem je politika deo svih pora, od medicine, stabala, ideala, kanalizacije, akušerstva, arhitekture, društvo kao takvo više i ne postoji. Ostaje samo politika.
Pa gde je ta spona?
Da li mislite da se iko iz okolnih ulica pridružio Dorćolcima koji su protestvovali zbog postavljanja trolejbuskog saobraćaja u Venizelosovoj ulici, čast izuzecima koje bi jedva i apotekarska vaga izmerila? Niko. Ljude iz Dušanove ulice mrzi da se spuste par desetina metara kako bi podržali svoje komšije iz Venizelosove i ulice Gundulićev venac, kao što ljude iz Francuske mrzi da podrže svoje komšije iz Dušanove kojima je ulica razrovana skoro godinu dana, ličivši na Bejrut iz 1982.
Na ovoj temi bi, pak, vlast insinuirala da se radi o isključivoj opstrukciji opozicije. Netačno. Prosto, ljudi ne žele da nestane ono malo stabala koja zgrčeno čekaju da budu sasečena, niti žele da im se mimo Generalnog urbanističkog plana nametne okretnica trolejbusa u Dunavskoj ulici. Naprosto, ukoliko nam je parametar grad, ljude iz jednog dela grada uopšte ne zanima šta se dešava u drugom.
U nešto širem kontekstu, da li Beograd zanima zagađenja vode Zrenjanina, a Niš vazduh Bora? Naravno da ne.
Svest pojedinca, začetak menjanja društva
Da li je ikada ijedan sindikalni protest, dovukao na ulicu ikoga ko nije njegov član? Nije. Ponovo ljudska tema, nazovite je i kolegijalnom, ne politička. Zaposlene u jednoj profesiji nimalo ne tangira da li se njihove kolege iz druge oporezuju dodatno. „Građanska svest“ se pali tek kada se i oni nađu na tapetu.
Da li ste ikada na Trgu Republike u okviru podrške nekoj široj međunarodnoj aktivnosti, poput klimatskih promena, obeležavanja Holokausta, ili raseljenih Palestinaca ikada videli više od 20-ak ljudi? Niste. Da li je kontekst širi ili stambeno uzak, poenta je ista.
Povezane vesti
Da li smo u krajnjoj liniji svedočili i jednom masovnom protestu protiv poskupljenja, kakva su se dešavala u Rumuniji ili Mađarskoj, evo neka bude u poslednjih 15 godina? Nismo, jer oni koji bi ovakve teme pokretali nikada od većine nisu podržani, jednom te istom nesolidarnom matricom.
Analogijom, dolazimo do mladih klabera od sinoć i naših medicinskih radnika koji su u medijskoj žiži, biće uskoro godinu dana. Pa pogađate, manir je identičan. One koji su juče ispijali džin ne tiče se ko će i koliko sutra morati da dreždi sa dve maske na licu i skafanderom u bolnici zbog njihovog trenutnog neizdrža.
Gambori na Kopaoniku i skafanderi u Batajnici
Još uvek mi je upečatljiv izraz lica bliskog prijatelja, doktora, koji dežura u Batajnici, obilazeći kovid pacijente dok smo šetali gradom, i njegova zabezeknutost punim kafićima.
Tada mi je i ironično rekao da su upravo bolnice „pune tih i takvih“, u koje spadaju ne samo hazarderi, već i oni koji kovid prosto ne priznaju, kao da je religija u pitanju. To su oni isti koji danas odbijaju vakcinisanje. S tim što se njihova gordost i oholost drastično izmeni i pretvori u strah i očaj u bolničkoj postelji, dakle kada počne „da gori“.
Za takve su ljudi koji vode računa, noseći maske, a koji su se faktički oprostili od socijalizacije u poslednjih godinu dana – hipohondri, kukavice, trudiću se da ostanem u civilizovanom tonu ne nastavljajući nisku daljih epiteta.
Mnogi koji su se sticajem okolnosti razboleli, vodeći računa da se to ne dogodi, ostanu bez bolničkog kreveta baš zbog ovih iznad koji su slušali muziku uz kubanske cigare po prestoničkim inkognito sastajalištima, ili jeli gambore na Kopaoniku za koji se upravo u javnosti promoviše puštanje u rad nove gondole.
Korona nas kao društvo očigledno nije razbudila niti resetovala, a po kojoj bi abecedi prioriteta trebalo da otpočne naše sistemskom menjanje, teško da bi i SANU imao odgovor. Jedna fraza ipak bode oči – „dok ne počne da gori“, koja kao da je postala obrazac našeg življenja. Bojim se da naša rezistencija na „vatru“ rapidno opada godinama, na štetu čitavog društva.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare