Teolog Milićević: Reč blagoslov je zloupotrebljena, sveštenici ucenjeni

"Bio sam u Nišu, atmosfera je bila sjajna. Tome je, siguran sam, doprinelo nenametljivo prisustvo sveštenika u mantijama na ulicama. To bi trebalo da bude normalno. Mi se stalno dičimo da je SPC narodna crkva, ali nije baš tako u praksi. Međutim, vidimo da postoji želja i potencijal da se to promeni", rekao je teolog Milićević.

Na pitanje da li je sveštenicima potreban blagoslov da bi se pridružili nekim skupovima ili izašli u javnost teolog objašnjava:

"Reč blagoslov je zloupotrebljena, zbog toga kako tu reč crkva predstavlja u našoj javnosti. Šta znači zapravo blagoslov? Blagoslov bi trebalo da znači neku milost Božiju koja se izliva na ljude, a to kod nas zapravo znači dve stvari  - zabranu ili naredbu. I zašto bi čovek tražio blagoslov za ono što čini u skladu sa svojim uverenjima i savešću? Zar nije blagoslov upravo to što može da postupa u skladu sa njima. Blagoslov nije potreban nikome jer je blagoslov upravo raditi takve stvari", kaže.

On ističe i da su sveštenici ucenjeni pa se, kako objašnjava, sve svodi na to da ako je episkop dobar čovek, uprkos mogućnostima koje mu jedan poremećen sistem daje, on to neće zloupotrebljavati.

"Crkva ne poštuje ni ustanove koje postoje u njenim kanonskim aktima. Recmo, postoji ustanova stalnog paroha i on iz svoje parohije može da bude pomeren samo na sopstveni zahtev ili ako se na crkvenom sudu dokaže neka njegova krivica. Ja ne znam da li u SPC postoji jedan stalni paroh. Važno je znati da pravo da postane stalni paroh sveštenik dobija posle pet godina službe pošto položi ispit i bude posotavljen za stalnog paroha. Sada ti ljudi unutar SPC nemaju nikakvu garanciju da sutra, jednim potpisom episkopa, neće osvanuti u nekoj drugoj parohiji ili ostati bez parohije", objašnjava Milićević.

"SPC zadire u domen nemoralnog i protivzakonitiog"

Kaže da je u SPC gotovo 200 godina postojao nekakav vid sindikalnog organizovanja, kojim su se sveštenici suprostavljali samovolji vrha crkve.

"Poslednjih 30 godina to ne postoji, sve je ukinuto, zabranjeno. Videli smo pre nekoliko nedelja da je u jednoj eparhiji, episkop eksplicitno zabranio, ne sveštenicima već veroučiteljima da učestvuju u sindikalnim aktivnostima jer nemaju blagoslov. Veroučitelji su zaposleni u javnom sistemu Srbije. I to je protivzakonito, to su zabranjene stvari, to su njihovi fantazmi i koriste ih da bi se činile stvari koje zadiru ne samo u domen nemoralnog, već i protivzakonitog, a da ne spominjemo kršenje načela međusobnog hrišćanskog postupanja", navodi teolog.

Komentarišući tekst mitropolita kruševačkog Davida, pod naslovom „Zduhači, manitoši i ljudi od veresije“ na sajtu eparhije kruševačke, u kojem studente naziva pogrdnim imenima, Milićević kaže:

"Ako želimo da razumemo kontekst teksta, treba samo da se setimo kako je izgledao odnos crkve prema državi u prvih nekoliko vekova, a bila je u nekom vidu sukoba s vlastima. Mi danas govorimo o vremenu u kojem je koncepcija suvereniteta vlasti bitno drugačija nego tada. Sada imamo navodno demokratske predstavnike naroda, to znači da je narod vlast. I ako želiš da se pokoriš vlasti treba da se pokoriš narodu, a sada je ta narodna volja, na žalost dezavuisana . I zato imamo ovu situaciju da se manipuliše na najbrutalniji, mizantropski i nehrišćanski način. Nazivati studente ustašama, i ceo taj tekst je fantazam pretočen u 10 stranica otrova. Ja ne znam kome se on obraća. Kome se obraća neko ko piše takvim jezikom? Meni je to strašno, iznenađujuće i krajnje neumesno. Imao je i demanti, ali je bio veoma neubedljiv", smatra teolog.

"Zalaganje za pravdu, istinu, slobodu u načelima crkve"

Šestorica episkopa SPC su uputila pismo patrijarhu u kome su navela da podržavaju studente i da se ograđuju od poruke mitropolita Davida. Od te šestorice episkopa, petorica su van Srbije.

"Direktna kontrola nad episkopatom SPC je mnogo lakša u Srbiji. Međutim, među tom šestoricom episkopa je i jedan od najcenjenijih u SPC - eposkop Žičke eparhije. I to je jako važno  i to orabrjuje. I to nije prvi put, on je više puta bio na strani sveštenika koji su bili pod pritiscima nekih lokalnih moćnika. Najvažnije od svega je da su sva ta šestorica episkopa potpuno besprekorna i oni su "teži od 20-torice nekih drugih".

Komentarišući patrijarha Porfirija Milićević navodi da on duguje mnoga objašnjenja.

"On duguje mnogo objašnjenja srpskoj javnosti, posebno omladini, ali i svima u crkvi. I moraće da bude veoma ubedljiv da bi njegovo objašnjenje bilo prihvaćeno kao i da bi se sadašnja percepcija prema njegovim istupima ili izostanku istih promenila. Iz SPC sve vreme pokušavaju da predstave čitavu priču o svom stavu prema studentskim protestima kao neko mešanje u politiku. Međutim, zalaganje za pravdu, istinu, slobodu, prestanak pljačke i uzurpacije javnih dobara, to nije dnevna politika i svrstavanje na neku stranu. To je promovisanje i svrstavanje na stranu principa i vrednosti na kojima svako normalno društvo jedino može da počiva. To je nešto što je preko potrebno i u skladu je sa načelima crkve koja sama propoveda. Jedini kriterijum koji razlikuje blažene i proklete je kako su se odnosili prema onima koji su u nevolji", zaključio je teolog Vukašin Milićević.