Testovi profesionalne orijentacije za maturante: Zbog čega postoje i koliko pomažu učenicima

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, srednju školu u Srbiji godišnje završi oko 57.000 učenika, dok osnovno obrazovanje završi više od 61.000 malih maturanata. Jasno je zašto iz Nacionalne službe za zapošljavanje naglašavaju da je potrebno što ranije zakazati termin testiranja, a kako su za portal N1 iz ove službe potvrdili - već sada su termini rezervisani sve do juna.

Kako su za naš portal iz NSZ-a prethodno objasnili, testiranje za profesionalnu orijentaciju obuhvata procenu profesionalnih interesovanja, ličnosti i sposobnosti, kako bi se utvrdilo koje zanimanje najviše odgovara učeniku. Ceo proces obično traje oko dva i po sata za učenike osmog razreda i oko tri sata za srednjoškolce, ali može trajati i kraće ili duže, u zavisnosti od potreba pojedinca.

Učenici osnovne škole na savetovanje dolaze u pratnji roditelja, nakon čega psiholog najpre razgovara sa učenikom nasamo. Tokom savetodavnog razgovora analiziraju se rezultati testova i razmatraju različite obrazovne i profesionalne opcije, kako bi učenik bolje razumeo svoje mogućnosti. Sa druge strane, veliki maturanti na testiranje mogu doći bez roditelja, a iskustva pokazuju da se određeni broj njih samoincijativno prijavi, bez prethodne sugestije roditelja ili nastavnika.

Ipak, ima i onih koji na osnovu pozitivnih iskustava iz okruženja odluče da zakažu svoj termin za testiranje. Tako je i studentkinja Fakulteta političkih nauka Teodora Nagulić odlučila da pre upisa u srednju školu zakaže svoj termin u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, najviše zbog maminih sugestija.

“Ćerka mamine koleginice je želela da upiše Učiteljski fakultet, već je razmišljala da krene i na pripremnu nastavu, međutim otišla je na test profesionalne orijentacije gde su joj rekli da joj bolje idu prirodne nauke i da treba da upiše Arhitekturu, na osnovu onoga što je pokazao test. Ona je stvarno nakon toga upisala taj fakultet i završila ga u roku, sada se bavi tim poslom. Testiranje se pokazalo kao dobra odluka”, objašnjava Teodora za portal N1.

Kako kaže, pre samog testa nije imala ideju o tome “koji poziv je za nju”.

“Jedini savet koji mi je pomogao jeste da moram da verujem više u svoje sposobnosti. Po mom mišljenju test je više bio neka vrsta testa inteligencije i ličnosti nego usmeravanja. Čini mi se da posle testa mnogi ne dobiju konkretan odgovor šta da upišu, već otprilike odgovor na to da li su prirodnjaci ili društvenjaci”, objašnjava studentkinja Nagulić i dodaje da je nakon testa odlučila da upiše neki od društvenih fakulteta.

Šta su glavni motivi kojima se maturanti vode kada biraju buduće zanimanje?

Učenici obično dolaze sa pogrešnim uverenjem da će nakon testa dobiti preciznu informaciju koji fakultet ili srednju školu mogu da upišu, ali uloga psihologa nije da donese odluku umesto učenika, već da mu pomogne da samostalno donese pravi izbor, kako su istakli iz Nacionalne službe za zapošljavanje.

“Profesionalna orijentacija ne daje konkretna uputstva šta neko treba ili ne da upiše, već pre svega ima savetodavni i usmeravajući karakter. Osim toga, važno je i da se roditelji suzdržavaju od vršenja direktnog uticaja na decu da naprave određen izbor. Oni mogu da im pruže brojne informacije, podele svoje iskustvo ili pruže podršku u vidu iskrene zainteresovanosti da popričaju sa svojim detetom o izboru zanimanja”, navode iz NSZ-a.

Prema podacima Infostuda iz 2025. godine, učenici se pri izboru srednje škole najčešće vode ličnim interesovanjem, ali sve više uzimaju u obzir i mogućnosti zapošljavanja, posebno imajući u vidu da su na tržištu rada traženi stručni profili, poput tehničara i operatera.

Da interesovanje mladih za određene oblasti prati ove trendove, pokazuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku iz prethodne školske godine, prema kojima učenici srednjih stručnih škola najčešće biraju obrazovne profile iz oblasti ekonomije, prava i administracije (12 odsto), zatim elektrotehnike (11,9 odsto), zdravstva i socijalne zaštite (10,1 odsto), kao i mašinstva i obrade metala (9,1 odsto).

“Idealna je situacija kada se pronađe "presek skupova" onoga što želimo, čemu smo vični i što možemo da ostvarimo, kada se mogu pomiriti lične želje i realne mogućnosti", objasnili su prethodno iz NSZ-a za portal N1.

Kako zakazati test profesionalne orijentacije?

Testiranje za profesionalnu orijentaciju zakazuje se putem sajta Nacionalne službe za zapošljavanje, gde učenici i roditelji u odeljku “Kontakt“ mogu pronaći najbližu filijalu i direktno kontaktirati psihologa ili savetnika za zakazivanje termina. Praksa pokazuje da veća zainteresovanost postoji u većim gradovima, dok u školama na lokalu deca razgovaraju o svojim željama sa razrednim starešinom ili školskim psihologom.

To je bio slučaj i sa studentkinjom Saobraćajnog fakulteta Jelicom Vukotić koja za N1 potvrđuje da se u srednjoj školi u Lajkovcu nisu sprovodili ovakvi testovi, već su vođeni individualni razgovori sa psihologom za one koji su bili zainteresovani.

Slična praksa primenjuje se i u osnovnim školama u manjim sredinama, navodi Sonja Milovanović, nastavnica srpskog jezika i razredni starešina u OŠ “Mile Dubljević” u Lajkovcu, koja je već započela razgovore sa roditeljima i učenicima o željama za upis u srednju školu.

“Samo jedne godine su rađeni testovi profesionalne orijentacije, ove godine deca idu na individualne razgovore sa školskim psihologom, ali i u okviru časova odeljenske starešine sa decom razgovaraju o njihovim potencijalnim zanimanjima i interesovanjima, tako je bar ove godine u našoj školi”, navodi nastavnica Milovanović.

Osim zakazivanja ovog testa, kao alternativna opcija maturantima može poslužiti i onlajn vodič za izbor zanimanja dostupan na sajtu NSZ-a, koji učenicima omogućava da se samostalno informišu o različitim profesijama i bolje razumeju sopstvena interesovanja i sposobnosti.