Dičić: Planirana gradnja na Košutnjaku može ugroziti i depo Jugoslovenske kinoteke

Arhitekta i aktivista Tihomi Dičić, koji je i ranije pisao o izgradnji stambeno-poslovnog projekta na Košutnjaku, kazao je za N1 da ga kod pobedničkog rešenja najviše brine to što zalazi u zaštitnu zonu, a koja se nalazi oko devet bunkera gde se čuvaju nitratni i lako zapaljivi filmovi.

“To nije samo problem koji je napravi “Proaspekt sudio”, koji je prvo nagrađeno rešenje, nego je problem u samom raspisanom konkursu. Na više mesta se vidi gde je ta zaštitna zona, ali takođe u konkursnoj dokumentaciji se označava područje za novoplaniranu izgradnju. Sam raspis konkursa je dozvolio konkurentima da izaberu da li će radije da se priklone da čuvaju naš kulturno nasleđe ili će da stanu na stranu investitora i maksimizuju njegove kapacitete. U ovo trenutku, kada se traži od građana da daju struci mandat da može da se bavi ovim područjem, struka je pala na tom prvom koraku da napravi kvalitetnu dokumentaciju u raspisu konkursa”, objašnjava arhitetka Dičić.

Ocenjuje i da se u konkursnoj dokumentaciji koriste eufemizmi poput “preskočeno urbano tkivo grada” umesto “šuma”, kako bi se, kaže Dičić, javnost obmanula da ta gradnja nije toliko opasna po prirodu

Zato zborovi građana planiraju da mapiraju stabla na Košutnjaku, kako bi se uverili da neće doći do uništavanja šume.

Kulturno blago Srbije

Digitalni restaurator Milan Mijušević, komentarišući vrednost arhiva Jugoslovenske kinoteke, kaže da je to peti arhiv po građi u celom svetu što ga čini "kulturnim blagom Srbije".

“U vreme NATO agresije, kada je bilo bombardovanje, i tada je bilo reči da se ni slučajno ne sme ovde u okolini bombardovati, baš zbog magacina koji imamo sa zapaljivim filmovima. Prvobitni filmovi su rađeni na zapaljivom materijalu, na nitratnoj traci”, kaže Mijušević za N1.

On napominje i da bi premeštanje materijala bila skupa i komplikovana procedura.