Todorović Štiplija o evropskom putu Crne Gore: Rad tužilaštva od 2024. pogurao zemlju ka EU

Crna Gora će sa EU zaključiti poglavlja 3 – Pravo osnivanja preduzeća i sloboda pružanja usluga, 4 – Slobodno kretanje kapitala, 6 – Pravo privrednih društava, kao i poglavlja 11 – Poljoprivreda i ruralni razvoj i 13 – Ribarstvo, koje je Francuska u petak, bez prethodnih najava, prvobitno stopirala.

Urednik portala "European Western Balkans" Nemanja Todorović Štiplija u gostovanju na Televiziji N1 objašnjava da je Francuska pristala na kompromis kada su u pitanju poglavlja 11 i 13 biće nakon čega će ona biti privremeno zatvorena, ali će implementacija stvari u okviru poglavlja biti kontrolisana.

On ističe da države, da bi postale članice EU, prvenstveno treba da vode računa o dva poglavlja koja se prva otvaraju, a poslednja zatvaraju - to su poglavlja 23 i 24, koja se tiču vladavine prava i osnovnih prava, te da je Crna Gora upregla sve kapacitete u ta dva pregovaračka poglavlja.

„Crna Gora je 2024. godine dobila izveštaj o implementaciji prelaznih merila za poglavlja 23 i 24, tzv. IBAR, što znači da je stanje u vladavini prava u Crnoj Gori na nekom zavidnom nivou i Evropska komisija konstatuje kontinuirani napredak u ta dva poglavlja“, navodi on.

Dodaje da u Crnoj Gori i vlast, i opozicija, kao i civilno društvo aktivno učestvuju u celom procesu, podsećajući da opozicioni DPS vodi odbor za evropske integracije.

Mišljenja je da uprkos tehničkim problemima, koje Crna Gora ima kada su u pitanju administrativni kapaciteti, prednost ima u oblasti pravosuđa, nezavisnosti tužilaštva koje je poguralo zemlju u procesu evrointegracija.

„Crna Gora zbog nedostatka kadrova na tehničkom nivou ima dosta problema koje, na primer, Srbija nema. Međutim, Specijalno tužilaštvo Crne Gore, koje je odvojeno od svih ostalih tužilaštava a bavi se organizovanim kriminalom, borbom protiv korupcije, pranjem novca i svim tim stvarima, od 2024. je zaista počelo ozbiljnije da funkcioniše. Evropska komisija sagledava sve to što tužilaštvo radi, broj slučajeva visoke korupcije koji daju određene rezultate - već imamo presude, već imamo zaplenu imovine, već imamo zamrzavanje imovine. Dakle, sve ono što, nažalost, u Srbiji mi nemamo. Ono što crnogorsko tužilaštvo ima, a što srpsko nikad nije imalo, je tužilačka policija - to je posebno odeljenje policije koje je u direktnoj nadležnosti, odnosno upravi Specijalnog tužilaštva Crne Gore, koje može i da sprovodi istrage, ali i, na kraju krajeva, hapsi počinioce“, objašnjava Todorović Štiplija.

Dodaje da je pad nadstrešnice i protesti koji su usledili bili prekretnica u odnosu EU prema vlastima u Srbiji, ali da je i pre toga bilo vidljivo da ne postoje volja i kapaciteti da se zaista uđe u reforme.

"Ja od prošle godine, od kada je počela priča o otvaranju Klastera 3, govorim da klaster neće biti otvoren. Međutim, sa druge strane, predsednica Narodne skupštine i ministar u javnosti s vremena na vreme izlaze sa tim da će klaster biti otvoren, što je potpuno nemoguće. Ne razumem da bi Estonija, Letonija, Litvanija, pa na kraju krajeva i Holandija i Švedska dale zeleno svetlo za otvaranje klastera u ovom trenutku. Dakle, nema ništa od usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom, a sa druge strane, stanje u vladavini prava je samo gore", kaže sagovornik N1.

Todorović Štiplija ocenjuje da je namera da se Tužilaštvo za organizovani kriminal pripoji VJT u Beogradu samo korak nazad u svemu što je standard u regionu koji se tiče vladavine prava, te da je pored ispunjenja non-pejpera koji Srbija već godinu dana ne može da ispuni, zakona o biračkom spisku, REM-u, to jedna od novih tema o kojoj se govori u Briselu.