Todorović Štiplija: Fon der Lajen drugačije reagovala na proteste u Srbiji i Gruziji, jer nas EK ne vidi isto

"Tačno je da je Evropska komisija u poslednjih pet godina imala dosta blaži stav prema situaciji u Srbiji. Sa druge strane, sve ovo što je Evropska komisija, nažalost, samo tvitovala u poslednjih nekoliko nedelja, jeste malo zaoštravanje jezika, ali za ovdašnju proevropsku javnost ono nije dovoljno. Pre svega jer znamo da Evropska komisija ima još mehanizama koje može da iskoristi, kao u slučaju Severne Makedonije ili Gruzije", naveo je on.

Smatra, međutim, i na osnovu načina na koji je Marta Kos komunicirala u intervjuu za N1 Slovenija, da je stav promenjen i da je Evropska komisija ozbiljno pristupila ovoj političkoj krizi.

Na pitanje zašto je Ursula fon der Lajen vrlo jasno osudila nasilje kada je reč o protestima u Gruziji, ali ne i na ove u Srbiji, Todorović Štiplija odgovor vidi u prirodi tih protesta.
"Deluje da je Evropskoj komisiji važno ono zbog čega su građani Gruzije na ulici, a oni jesu na ulici zbog otklona nove/stare gruzijske vlade od evropskih integracija. To nije slučaj u Srbiji. U Srbiji imamo neku drugu temu, ali koja jeste značajna", kazao je.

Podseća da EK vidi Srbiju kao zemlju koja "uvek može da napravi neki problem u regionu, ako bude pritisnuta za bilo šta".

Iz reči Marte Kos, ali i drugih izvora, Todorović Štiplija zaključuje da postoji veliki upliv Ursule fon der Lajen, predsednice EK, u odnose Srbije i EK i da ništa ne može da prođe bez odobrenja njenog kabineta.

"A to je sve ono što smo živeli poslednjih godina - stabilokratija", ocenio je.

Ipak, podseća da su prvi put i Fon der Lajen i Antonio Košta u svojim tvitovima spomenuli probleme koji godinama muče građane Srbije.

Retorika se, dodaje, jeste promenila, ali ostaje da se vidi da li će se nešto promeniti u praksi.

Marta Kos kaže da su zahtevi demonstranata isti kao i oni koje od Srbije traži EK, međutim Todorović Štiplija ističe da je teško napraviti spoj između ove dve strane. EK, kao izvršni organ EU, može i mora samo da sarađuje sa vladom Srbije.

"Iz njenog intervjua vidi se da postoji razumevanje za studentske zahteve i ja bih rekao i ne toliko direktna, ali i direktna podrška studentskim zahtevima. Ona je, govoreći o izlasku iz ove krize, pomenula izbore i novu vladu i mislim da je tu htela da podvuče da rešenje jesu neki budući izbori, ali sa promenjenim uslovima. To je za mene bila najznačajnija njena izjava. Ona je pomenula da je predsednik Republike dao obećanja da će doći do izmene nekih zakona koji se tiču izbornih uslova i slobode medija, te da za to postoji rok od tri, četiri, sedam nedelja koji će ona da kontroliše. Meni taj rok deluje previše kratak", kazao je on.
Na pitanje da li postoji scenario u kojem Aleksandar Vučić u ovoj političkoj krizi prestaje da bude sagovornik Evropskoj komisiji, sagovornik N1 odgovara da samo količina represije nad građanima i studentima može da dovede do takve situacije.

"U poslednje dve sedmice imamo povećanje represije. Očigledno vlast nema odgovor ni na studentske zahteve, ni na proteste uopšte. Ali potrebno je vreme da institucije odreaguju - Evropski sud za ljudska prava očekuje odgovore na korišćenje zvučnog topa, na primer. Za to je potrebno vreme. Hajde da sačekamo taj rok od tri, četiri sedmice da dođe do nekih rešenja, pa će, verujte, Evropska komisija posle toga znati sa kim ima posla", mišljenja je on.

Ako do promena ne dođe, veruje da bi moglo da usledi ukidanje određenih sredstava Evropske komisije.

"Sumnjam da će onda prva tranša iz Plana rasta uopšte leći na račune budžeta Srbije. Tu je i ukidanje nekih drugih sredstava koji se tiču nekih infrastrukturnih projekata koje EU finansira u Srbiji", naveo je.

Još je jedan problem što ljudi na ulici nemaju svog predstavnika, navodi on, dodajući da vlasti u Srbiji sve čine da taj problem opstane, da postoje podele između studenata, civilnog društva, nevladinih organizacija, te EK i evropske institucije u ovom trenu nemaju s kim da razgovaraju, osim sa predstavnicima vlasti.

Govoreći o ideji studenata da biciklima idu u Strazbur, navodi da bi voleo da ih ljudi iz evropskih institucija dočekaju na pravi način.