TOK kaže da bi izmene u praksi značile "blokadu postupaka protiv najopasnijih kriminalnih grupa", Mrdić odgovorio

TOK smatra da bi usvajanjem predloženog amandmana došlo ne samo do direktnog i teškog urušavanja rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, nego i do ozbiljnog paralisanja rada Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, što bi u praksi u krajnjoj liniji dovelo do potpune blokade postupanja u najsloženijim i najosetljivijim krivičnim postupcima.

"Podsećamo, Odlukom o broju javnih tužilaca u javnim tužilaštvima, propisano je da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, pored Glavnog javnog tužioca, ima 25 javnih tužilaca. I pored toga, ovo tužilaštvo nikada nije bilo kadrovski popunjeno u skladu sa propisanim maksimumom. Trenutno u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal funkciju vrši 20 javnih tužilaca, od kojih je čak 11 privremeno upućeno u skladu sa važećim Zakonom o javnom tužilaštvu. Predloženi amandman bi značajno uticao na smanjenje operativnih kapaciteta i sposobnosti rada Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, jer bi ono ostalo bez značajnog broja iskusnih javnih tužilaca i praktično bi značilo nasilno i trenutno smanjenje broja javnih tužilaca. Ovo bi direktno umanjilo njegovu efikasnost i delotvornost, do nivoa koji ugrožava zakonito i efektivno postupanje u najosetljivijim i izuzetno složenim predmetima transnacionalnog organizovanog kriminala i visoke korupcije, koji se već nalaze u različitim fazama postupka – od istrage do prvostepenog i drugostepenog suđenja", navodi se u saopštenju.

Dodaju i da se ovakvim amandmanom značajno povećava rizik od ponavljanja procesnih radnji usled nedovoljnog poznavanja predmeta od strane novog postupajućeg javnog tužioca, što neminovno dovodi do dužeg trajanja postupaka i ozbiljnog ugrožavanja efikasnosti postupanja.

"Činjenica je da bi usvajanje ovakvog amandmana kojim se predviđa prestanak upućivanja u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu izmenjenog zakona, dovelo u pitanje postupanje Javnog tužilaštva za organizovani kriminal u odnosu na 567 okrivljenih lica u predmetima u kojima postupaju upućeni javni tužioci, a u kojima su u toku istrage, prvostepeni ili drugostepeni postupci. To bi u praksi značilo potpunu blokadu postupaka u predmetima najopasnijih organizovanih kriminalnih grupa u kojima postupaju upućeni javni tužioci, a u javnosti poznatih kao: „Jovanjica 1 i 2“, „Balkanski kartel“, OKG Nikole Vušovića i dr. („Vračarci“), OKG Darka Šarića i dr. (pranje novca), OKG Ljube Milovića i dr., OKG Radoja Zvicera i dr., predmeti vezane za podatke „Sky ECC“, predmet koji se odnosi na finansijske tokove u vezi sa „Projektom Modernizacija i rekonstrukcija mađarsko-srpske železničke veze“, predmet okrivljene Dijane Hrkalović i dr, kao i predmete u kojima su okrivljeni pomoćnik ministra prosvete, nosioci pravosudnih funkcija, direktori javnih preduzeća, dekan fakulteta i drugi", dodaje se u saopštenju.

Pored toga, u značajnoj meri bilo bi otežano i postupanje u 92 predmeta oduzimanja imovine (tzv. finansijske istrage) po Zakonu o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, koji se odnose na 790 okrivljenih lica i nalaze se u različitim fazama postupka za privremeno ili trajno oduzimanja imovine, kaže TOK.

"Predloženi amandman ne sadrži bilo kakav realan prelazni mehanizam niti analizu posledica, već se njime proizvoljno i bez ikakvog sistemskog opravdanja zadire u postojeću organizaciju rada i kadrovsku strukturu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, ignorišući činjenicu da je upravo institut privremenog upućivanja bio jedini efikasan mehanizam za prevazilaženje hroničnog kadrovskog deficita. Ovakvo rešenje bi neminovno dovelo do zastoja u organizaciji rada i predstavljalo ozbiljan rizik za kvalitet obrade predmeta u prelaznom periodu. Istovremeno, postoji realna opasnost od povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i odredaba Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na trajanje pritvora, što može rezultirati ukidanjem pritvora ili drugim procesnim posledicama sa ozbiljnim bezbednosnim implikacijama", naveli su iz TOK-a.

Mrdić:

Poslanik SNS Nebojša Mrdić, koji je predložio amandmane na zakone koji se tiču pravosuđa, kazao je da je dosadašnja praksa bila "samovolja Zagorke Dolovac".

" Dakle, umesto dvoje ljudi, Dolovac i Nenadića, koji su ovaj posao radili u svom interesu, bez kriterijuma i učešća javnosti sada će to da radi telo od 11 uglednih pravnika uz učešće javnosti i poštovanje kriterijuma", naveo je Mrdić.

Pozvao ih je i da "više ne lažu".

"Zato pozivam Dolovac i (Mladen) Nenadića da više ne lažu. Jedini koji će da izgube usvajanjem ovog amandmana su njih dvoje a dobiće tužioci, tužilačka organizacija, javnost u Srbiji i naše društvo", naveo je Mrdić.

On je naveo i da je zanimljivo da je saopštenje JTOK izdato u vreme kada je u zgradi tužilaštva izbio požar.

"Zanimljivo je da je saopštenje JTOK izdato u vreme kada nisu mogli da budu u zgradi jer je jutros, na čudan način, gorela računovodstvena dokumentacija i deo arhive JTOK. Ta činjenica jasno govori da ovo saopštenje nisu oni pisali već ga samo potpisali", kazao je.

On je dodao da je Dolovac u dogovoru sa glavnim tužiocem JTOK Mladenom Nenadićem godinama na rad u JTOK slala tužioce koji nisu najbolji i koji nemaju najbolje rezultate već one koji su najposlušniji.