Teodora Tomić iz Komiteta pravnika za ljudska prava (Jukom), koji je jedan od potpisnika saopštenja kojim se zahteva hitna reakcija zbog stanja u institucijama socijalne zaštite i dokaza o sistematskom zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, obelodanjenih u izveštaju "Zaboravljena deca Srbije", kaže da je krajnji cilj potpuna deinstitucionalizacija, život dece u zajednici i potpuna reforma socijalnog sistema.
Povezane vesti
„Najbolje i najpovoljnije rešenje je potpuna refoma sistema socijalne zaštite i ukidanje institucija, čime će se korisnicima tih ustanova, a naročito deci, omogućiti da žive sa nama kao punopravni članovi našeg društva“, kaže Tomić u Danu uživo na TV N1.
Ona podseća da postoje deca koja imaju roditelje koji su ih smestili u ustanove socijalne zaštite i „zaboravili“, ali ukazuje i da je težak život roditelja koji su odlučili da ne smeste decu u ustanove, jer nemaju pomoć od nadležnih insititucija.
„Institucije socijalne zaštite su uglavnom čak i fizički izmeštene od nas… da nam ti ljudi koji su tamo smešteni i deca ne budu vidljivi“, navodi ona i dodaje da za decu, a i za odrasle, ne postoji efikasan mehanizam zaštite prava.
Upozorava da je u pitanju sistemski problem koji traje više od 20 godina i „20 godina se priča o eventualnom rešavanju problema, uradi se nekoliko koraka napred, a onda opet nekoliko koraka nazad“.
„Kontrola javnosti koja ovde nedostaje je mehanizam pomoću kojeg možemo da pokrenemo stvari na bolje“, smatra Tomić.
Navodi i da je „u Srbiji trenutno zabranjeno smeštanje dece mlađe od tri godine u ustanove socijalne zaštite, osim u slučaju da ministar da svoju saglasnost, a ta saglasnost se često odnosi baš na ovu decu sa smetnjama u razvoju“.
Neuobičajena reakcija ministarstva
Na pitanje šta misli o reakciji Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je izveštaj „Zaboravljena deca Srbije“ ocenilo kao paušalan i zatražilo od Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom koja ga je pisala da dostavi dokaze, Tomić kaže da je „prvobitna reakcija ministarstva za nju bila neuobičajena, jer je ovaj izveštaj rezultat saradnje ministarstva i organizacije civilnog društva“.
„Ovo nije prvi izveštaj u kojem se ističe loš pooložaj ljudi sa smetnjama u razvoju, posebno dece koja su uvek najranjivija. Teško mi je da poverujem da organ nadležan za kontrolu ovih institucija (socijalne zaštite) nije bio obavešten. Ovo nije problem samo jednog ministarstva, već je sistemski problem“, navodi ona.
Dodaje da bi trebalo da reaguje javno tužilaštvo i ispita navode iz izveštaja, kao i da ovo traži i reakciju zaštitnika građana, koji je i sam rekao da nije iznenađen ovakvim stanjem i nalazima u izveštaju.
Dodaje da u ustanovama socijalne zaštite postoji i Pravilnik o neprimerenom ponašanju zaposlenih, te se fizičko i emocionalno zlostavljanje korisnika i njihovo zanemarivanje smatra kršenjem radne obaveze, te bi mogli da se povedu disciplinski postupci protiv lica koja krše radnu obavezu.
Navodi i da bi ministarstvo trebalo da sprovede i postupak vanrednog nadzora, jer se ne zna koje su ustanove bile predmet izveštaja, jer to u njemu nije navedeno.
„To sve treba da rezultira da se popravi položaj dece, ali krajni cilj jeste potpuna deinstitucionalizacija, život dece u zajednici i reforma socijalnog sistema“, ističe Tomić.
Platforma organizacija za saradnju sa mehanizmima UN za ljudska prava izrazila je zabrinutost zbog stanja u institucijama socijalne zaštite i dokazima o sistematskom zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, saopštio je Beogradski centar za ljudska prava. Kako se ističe, time Srbija krši međunarodne obaveze, kao i sopstveni Ustav i zakone kojima se zabranjuje diskriminacija na osnovu invaliditeta.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare