Tošković pozvao sve da uzmu pomoć od države i proslede je zaposlenima na Filozofskom u Nišu, docent upitao koji se to fakultet osniva krađom

Docent sa Filozofskog fakulteta u Nišu Nenad Radulović poručio je da je ovo najmračnije doba u istoriji tog fakulteta, ali je i doba heroja, "koji su rekli 'ne' otimačini, ne uništavanju institucije, svesni da ne branimo samo naš fakultet ili Univerzitet u Nišu, već i sudbinu čitavog visokoškolskog obrazovanja u Srbiji".

Prema njegovim rečima, pritisak na Filozofski fakultet u Nišu traje od oktobra prošle godine, kada se pojavila ideja da se od tri departmana sa tog fakulteta osnuje novi - Fakultet srpskih studija.

"Pod izgovorom jačanja identitetskih nauka, vlada je osnovala Fakultet srpskih studija. Osim pitanja kome je to zaista ugrožen identitet u Nišu, te eto potrebe za jednom ovakvom institucijom, samo osnivanje ovakvog fakulteta ne bi bilo sporno. Ipak, sporan je način na koji su oni to hteli da izvedu: time što bi ukrali Filozofskom fakultetu u Nišu i programe, i nastavnike, i studente sa tri departmana: Departmana za istoriju, Departmana za srbistiku, i Departmana za ruski jezik i književnost. Stoga postavljam pitanje: kakav se to fakultet, ustanova ili institucija osniva krađom? Ko su ti 'anonimni eksperti' koji stoje iza ovakve ideje, čiji identitet nismo do danas saznali? Da li se iza ovog paravana krije zapravo želja da se kazni fakultet u Nišu zbog podrške svojim studentima", upitao je on.

Tošković: Vlast u zoni gubitka

Tošković je istakao da je njihovo primarno zanimanje obrazovanje, ali da bismo se njime bavili, ono mora da postoji.

"Da bi kolege u Nišu radile svoj posao, mora da postoji obrazovanje, i mora da postoji Filozofski fakultet koji im trenutno otimaju. Ova šarada koja se desila je verovatno nešto što se i najavljuje, i što smo mogli da očekujemo. Dakle, prvo su dali da se Senat izjasni, a onda je vlast pogazila svaku odluku. Dakle, ja se samo nadam da to nije najava za to šta će se desiti 25. oktobra, dakle ako izađemo i budemo glasali, a sutradan odluče drugačije", ukazuje Tošković.

Dodaje da je sve što vlast radi fasada, "i vi imate proces koji se dešava, a bukvalno mi znamo odluku unapred, odnosno oni je znaju i sprovode je".

"Pretpostavljam da je jako teško zamisliti jednog kancelara Merca koji slobodnom univerzitetu u Berlinu saopšti sutradan da više ne postoji, ili da deo tog univerziteta se zove Nemačke studije, ili recimo zamislite Makrona da to uradi jednoj Sorboni, ili da kralj Čarls III izađe i kaže za Oksford ili za Bristol 'od sutradan se zovete Britanske studije'. To je nezamislivo, ne samo zato što bi verovatno pomislili da bi ti univerziteti izašli na ulice ili se pobunili, nego što bi i dan pre toga sudovi te države stopirali svaku takvu odluku. Da podsetimo, sudovi ove države su takođe stopirali tu odluku. Dakle, sud je presudio i stopirao je proces formiranja, ali vlast se ne obazire", navodi.

Kaže i da vlast ne gazi samo autonomiju univerziteta, već i svoje sudstvo.

Ocenjuje da iako prisustvujemo represiji, vlast je trenutno u nečemu što se zove "zona gubitka".

"Njihova referentna tačka od koje su pošli pre dve godine je bila dosta visoko. I oni su u konstantnom padu, i svakoga dana u poslednje dve godine oni sve više i više gube. Karakteristike te zone gubitka su u tome da svaki glas manje njih duplo više boli, nego što svaki glas više nama znači. Svaka procentna razlika u korist studentske liste koju objave istraživanja javnog mnjenja, ma koliko se mi radovali njoj ili ma koliko nam značila, ta ista procentna razlika vlast boli duplo više, jer su oni u takozvanoj zoni gubitka", rekao je Tošković.

Prema njegovim rečima, kada se neko nalazi u konstantnom gubitku, on je skloniji riziku.

"To je ono što oni sada rade i sa Filozofskim fakultetom u Nišu, i neki potezi koje vuku nama deluju iracionalno i pogubno po njih. To je zato što se ponašaju bukvalno kao kockari koji su u konstantnom gubitku, a onda se vade iz tog gubitka tako što se kockaju još više i još više, jer vreme polako ističe za njih, nadamo se", ukazuje.

Docent iz Niša: "Zora uskoro sviće"

Docent Nenad Radulović sa Filozofskog fakulteta u Nišu upitao je zašto se akademski građani, studenti sa svojim profesorima vide kao pretnja po stabilnost ove zemlje.

"Zašto su svi neistomišljenici sa politikom ove vlasti okarakterisani kao antidržavni elementi, drugosrbijanci, anarholiberali, ili kakvi već drugi nakaradni epiteti? Da li je to zbog toga što nismo slepi poslušnici ove vlasti zarad nekih obećanih funkcija ili novčanih primanja? Fizički napad na dekana Filozofskog fakulteta u Beogradu, profesora Sinanija, upravo je posledica politike kakvom se ova vlast kroz svoju propagandu glasila odnosi prema svim visokoobrazovanim građanima. I još veća je sramota kada se predstavnici iste te vlasti, potpuno nepozvani, javno oglašavaju i relativizuju fizičko nasilje", decidiran je on.

Međutim, dodao je da je "najtamnije pred svitanje, a zora uskoro sviće".

Zahvalio je svima na pomoći i podršci.

Profesorka Filozofskog: Sinani napadnut zbog podrške studentima

Profesorka Filozofskog fakulteta Katarina Popović iznela je uverenje da je Sinani napadnut zbog svoje nepokolebljive borbe za autonomiju Univerziteta i podrške studentskom pokretu.

Verujem da sve to stiže iz jedne iste kuhinje da se uguši ovaj kritički glas društva. Nije bez razloga da je Univerzitet institucija u kojoj se najviše veruje u Srbiji i verujem da će se to pokazati i 25. oktobra, rekla je Katarina Popović.

Ona je rekla da će akademska zajednica biti uz Sinanija, sve profesore, zaposlene na Univerzitetu, uverena da će posle 25. oktobra biti prilika da se na platou kod Filozofskog fakulteta ponovo okupe "lepim povodom".