Novosađanka Mirjana i njene ćerke, Marijana i Mina, u svojoj kuhinji već godinama pripremaju obroke za one kojima je to najpotrebnije. Tako su, s vremenom, svoju porodicu proširile ogromnim brojem ljudi dobre volje koji su se pridružili njihovom humanom poduhvatu.
Kada je pre skoro deceniju, jedna novosadska porodica pomogla drugoj, nije ni slutila da godinama kasnije, zahvaljujući njenoj ideji, mnoge porodice neće biti gladne.
„To je sve krenulo u suštini spontano – imali smo neku grupu za kuvanje na Fejsbuku, gde smo organizovali nagradnu igru, gde je jedna porodica osvojila pitu sa sirom i jogurt. Za nas ništa veliko… Da bismo kasnije dobili poruku – hvala vam, večeras moja deca nisu gladna. Mi smo se svi raspali, naravno. Pošto i sestra i ja imamo po troje dece i znamo kako je to, nažalost, kad nemaš. I onda smo nakon toga spontano došli na ideju da bismo mogli i malo veći broj ljudi da pomognemo“, kazala je Marijana Kresojević.
U toj ideji, pridružilo im se skoro 16.000 članova Fejsbuk grupe, koji su kuvali jedni za druge.
„Kako sebi, tako i njima. Ne pravimo razliku. Ali naravno da je jednostavnije praviti na veće količine, ali uopšte to nama ne predstavlja problem, ako dobijemo veću donaciju mesa na primer, naravno, deo i podelimo, a deo i pripremamo, pa pohujemo, pečemo… Trudimo se da to ne bude uvek samo pasulj i gulaš, to su najjednostavnija kuvana jela koja kad nemate ništa, nešto zbućkate. Znači gledamo da to ipak bude nešto i toj dečici malo drugačije.“, dodala je ona.
Ideja koja se razvila spontano, uz dobru organizaciju, raspodelu posla i velike planove, prerasla je u Udruženje „Obrok za porodicu“.
„Nama to nije samo jedan dan, to je nama život postao. Zato što, s početka smo mi bili samo subotom, samo sredom, tako smo se nekako ogradili, ali vremenom kako smo se širili, prosto potreba i porodica kojima pomažemo, ali i donatora jeste da smo mi njima na raspolaganju. Jer ne mogu svi subotom, ne mogu svi… I onda smo se prepustile celoj toj priči, tako da mi to radimo non-stop, svaki dan. I mi to zaista ne gledamo kao neki posao, nego je to deo našeg života, kao… ‘E Maki, imam nešto’ – i ja to uvek imam kome da dam“, objašnjava sagovornica N1.
A ne zovu ih samo gladni. Zovu ih i oni koji žele da im pomognu u pripremanju i podeli obroka. To su komšije, poznanici, prijatelji, preduzetnici… Od kojih su dobili ono što im je, u ovom poduhvatu, bilo najpotrebnije.
„Frižider, taj drugi, koji imamo je poklon od naših donatora iz ‘Obroka za porodicu’, jer su videli da se sve to zahuktava, i da nam treba pogotovo leti. Sad zimi manje-više i hladno je i sad možemo, ali mi to ništa ne držimo tu. Znači, to nama stoji, dođe prepodne do popodne već nema, ako ne mogu porodice, zato frižider i postoji, zato smo i malo napravili mesta, da dođu sutradan. Šta ima da stoji kod mene, kad nekom treba…“, kazala je Kresojević.
I nije to jedini način na koji pomažu drugima. Učestvovale su u drugim, brojnim humanitarnim akcijama, i tako stekle prijatelje za sva vremena.
„To je jako, jako, jako lepo iskustvo koje mi je jako drago da su doživela i moja deca, i Minina deca, i mi kao mamina deca. Bude vam zaista srce puno jer znate da ste nekome pomogli bez da išta tražite zauzvrat. Znači mi smo to zaista krenuli spontano, bez ikakvog očekivanja da neko nešto tu treba da nam vrati ili da nam zahvali na bilo koji drugi način. To izgleda tako da kad nam stignu namirnice mi kažemo ‘’deco, imamo tri porodice – ti pakuješ ovo, ti pakuješ ovo’’ i onda se oni svi razlete i svi jedva čekaju da nešto doprinesu, da pomognu. (…) Tako da oni isto to doživljavaju kao da je normalno i kao da je deo njihovog života, i drago mi je da je tako jer sutra isto tako mogu pomoći nekom“, dodaje.
Njihovo požrtvovanje nije ostalo neprimećeno ili bez priznanja, među kojima je najznačanije ono za doprinos smanjenju siromaštva. Prozvane su i herojima, ali najvećom nagradom smatraju – poverenje i radost onih kojima su pomogle.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare