U Srbiji su troškovi lečenja od zagađenja mnogo veći od ulaganja u ekologiju, a samo se u Srbiji među predstavnicima vlasti postavlja dilema - zdravlje ili BDP, to je bila poruka na tribini u organizaciji Nacionalne ekološke asocijacije, koja je održana u Kragujevcu.

„Nigde u Srbiji nemamo dobar kvalitet vazduha i vode, sem slučajno“, kaže Milenko Jovanović iz Nacionalne ekološke asocijacije.

Prema njegovim rečima, monitoring, odnosno praćenje parametara zagađenja, nedostaje u Kragujevcu.

„Da bi se znalo zbog čega je to tako, zbog čega nema dovoljno novca da se adekvatni parametri mere monitoringom… To nije prioritet za one koji donose odluke“, kazao je Jovanović.

A javno zdravlje je, naglašava, viši javni interes.

„I mora da bude svuda, i u Kragujevcu i u čitavoj Srbiji“, dodao je.

Jovanović rekao i da su građani svesniji od donosioca odluka „koji i sami dišu zagađen vazduh, piju lošu vodu i jedu hranu sa zatrovanog zemljišta, i pored toga autistično ćute”.

Ne mogu da verujem da ne štite sebe i svoju porodicu. Da li je politička i partijska agenda iznad zdrave logike, iznad Zakona i Ustava, upitao je Jovanović.

Pesak iz Sahare ili…

Pesak iz Sahare je ekstremno lošu situaciju sa zagađenošću vazduha u Srbiji učinio još gorom, odnosno katastrofalno lošom, rekao je bivši pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić.

On je, govoreći na tribini „(Za)gađenje Kragujevca i Srbije – od ideologije do ekologije”, naglasio da su tom prilikom u Beogradu i još nekim gradovima širom Srbije zabeležene koncentracije PM čestica „kakvih u Srbiji pre toga nikada nije bilo”.

U prvom trenutku u Nacionalnoj ekološkoj asocijaciji (NEA) smo se ozbiljno zabrinuli i počeli da istražujemo odakle to dolazi i ispostavilo se da je pesak iz Sahare stigao iz veoma neuobičajenog pravca sa severozapada Evrope, što se može objasniti aktuelnim vremenskim promenama, ali ne bih stao iza toga, rekao je Lekić.

Dodao je da su koncеntracije PM čestica tog dana bile ekstremno visoke, ali da su se brzo vratile u normalu, čim je vetar prestao, a normala za Srbiju je „kvalitet vazduha je veoma loš”.

On je rekao da su za takvo stanje najveći krivci termoenergetski sistem, individualna ložišta i saobraćaj.

Svaki od ovih izvora imaju svoj doprinos u ovako teškoj situaciji, i to važi za sve gradove osim za Bor u kome, za razliku od svih ostalih gradova gde su problem PM čestice, u Boru beležimo ekstremne vrednosti sumpor-dioksida, objasnio je Lekić.

U Boru smo do jutros imali 24 slučaja ekstremnog zagađenja sumpor-dioksidom, a po ekološkim standardima tokom cele godine dozvoljeno je 28 takvih incidenata, naglasio je Lekić.