Trideset godina od "Oluje": "Uzajamno priznanje žrtava teško jer su na vlasti političke opcije koje su bile i za vreme rata"

Dok se registar žrtava i dalje puni, a presude za zločine izostaju, “Oluja” je za Srbe Dan sećanja, a za Hrvate Dan pobede.

Vesna Teršelič koja je na čelu nevladine organizacije "Documenta" ocenila je za N1 da je njihova metodologija u radu takva da potvrđuju podatke svih objavljenih izvora i da su obavili više od 8.000 intervjua, od kojih se 1.700 odnosi na intervjue sa svedocima i preživelima iz Oluje.

"Jako nam je važno da pošaljemo poruku da nam se ljudi javljaju, jer je posebno za žrtve srpske nacionalnosti stepen potvrđenosti relativno nizak, jer od celog broja imena, okolnosti stradanja i podataka koje smo zabeležili, imamo punu potvrđenost samo za 64 odsto. Kad pogledate žrtve hrvatske nacionalnosti, tu imamo punu potvrđenost u 96 odsto osoba i rekla bih da su imena i opis okolnosti stradanja svojvrstan spomenik", navodi.

Naglasila je da je veoma važno priznanje patnje.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov navodi da je bitno da svaka žrtva ima ime i prezime kako bi se uopšte započeo neki proces suočavanj sa prošlošću.

"Svaka žrtva ima ime i prezime, ali nije dobro što se kod nas govori samo o našim žrtvama, a u Hrvatskoj samo o njihovim žrtvama. Svaka žrtva zaslužuje pijetet zbog toga što su stradali u jednom ratu u kome su civili bili glavne žrtve. Na ovim prostorima, u četiri države koje su umešane u ratne sukobe, ne postoje ni trunka spremnosti za uočavanje sa prošlošću. Svaki put se spominju naše žrtve, da su naši koji su učestvovali u zločinima heroji, a oni drugi su zlikovci. Tako da na toj osnovi pominjanja nema, obnove razumevanja i poverenja. Nažalost, to se svaki put zloupotrebljava za unutrašnje potrebe, kod nas kako bi se skrenula pažnja sa protesta koji traju već devet meseci, a u Hrvatskoj da bi se homogenizovalo biračko telo", objašnjava.

Teršelič navodi da se nadala da će današnje društvo pokazati veću zrelost i da će političari raditi na tom tragu. Podsetila je i na primere kada su Stipe Mesić i Ivo Josipović u Hrvatskoj i Boris Tadić u Srbiji, kako bi započeli proces izgradnje poverenja, zajedno išli da odaju poštu na mestima stradanja.

Popov kaže da je taj proces pomirenja nastavljen, mi bismo danas, posle 15 godina, daleko odmakli na tom putu suočavanja s prošlošću i pomirenju.

"Međutim, nažalost, kod nas je 2012. godine došla na vlast opcija koju predvodi Vučić, a u Hrvatskoj HDZ i sada je u najdesnijoj mogućoj varijanti u koaliciji s Domovinskim pokretom", ističe.

Navodi da je teško uzajamno priznati žrtve, pre svega jer su u Srbiji i Hrvatskoj na vlasti političke opcije koje su bile i za vreme rata, u Srbiji čak i personalno.

"Problem je u tome što ako bi oni počeli taj proces, morali bi da priznaju i sopstvenu odgovornost ili odgovornost stranaka na čijem se čelu nalaze, jer su one bile te koje su učestvovale u izazivanju ratnog sukoba, ali i tokom ratnog sukoba kada su bile na vlasti", navodi.