Ko kontroliše kvalitet vode na privatnim bazenima i zašto dolazi do trovanja hlorom?

Kraj juna obeležile su vesti o trovanju dece hlorom na zatvorenim bazenima. Jedan slučaj se desio u „Petrolendu“ u Bačkom Petrovcu, gde je grupa dece koja je bila na zatvorenom bazenu prijavila kašalj, mučninu, svrab i peckanje očiju. Petoro dece je primljeno u Dečiju bolnicu u Novom Sadu.

Iz "Petrolenda" su javnosti poručili da im je žao zbog incidenta koji se desio i da će detaljniju izjavu dati kada nadležne inestitucije izvrše kontrolu i detaljnu analizu.

Dva dana kasnije slična situacija desila se i u Doboju u Republici Srpskoj, gde je više od 20 osoba prijavilo otežano disanje, kašalj, nagon za povraćanje i crvenilo očiju.
Iz Službe hitne pomoći Doboja su medijima rekli da je 15 dece primljeno na pedijatriju, jedno je poslato kod pulmologa, a četvoro je zbrinuto u službi hitne pomoći. Dodali su da klinička slika govori o trovanju hlorom, iako su se u tom slučaju čekali rezultati analiza.

U oba slučaja do pojave simptoma došlo je posle kupanja na zatvorenim, privatnim bazenima. Slično je bilo i pre dve godine u Subotici, kada je disajne probleme prijavilo više članova vaterpolo kluba "Spartak". Laslo Joža, predsednik vaterpolo kluba, tada je rekao da je trovanja verovatno došlo jer je veća količina hlora sipana u mali bazen, usled čega je došlo do reakcije u vazduhu.

Ispravnost vode u javnom bazenima i kupalištima u Srbiji kontrolišu Zavodi ili Instituti zdravlja kojima teritorijalno pripadaju. Ivana Ristanović iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda kazala je ove nedelje da je u Beogradu kvalitet vode na javnim bazenima zadovoljavajući i da se ona kontroliše nedeljno.

Kada su u pitanju privatni bazeni, iz Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda za N1 kažu da vodu iz privatnih akva-parkova i javnih bazena uzorkuju na osnovu pojedinačnih zahteva, ili u malom broju slučajeva na osnovu ugovora. Za nadzor ispravnosti vode na tim kupalištima, dodaju iz Zavoda, zadužena je Sanitarna inspekcija Ministarstva zdravlja.

Zašto dolazi do trovanja hlorom?

Kako su za N1 objasnili iz firme za izgradnju i održavanje bazena, do trovanja hlorom uglavnom dolazi zbog nestručnog rukovanja i velike količine hlorovodonične kiseline (sona kiselina) i natrijum hipohlorita (varikine), koji se dodaju u vodu. To su, dodaje, hemikalije koje obaraju PH vrednost vode i podižu nivo hlora.

Sagovornik objašnjava da je predviđeno da PH vrednost vode u bazenima bude 7,4, a da ona skače zbog raznih krema i preparata koji se spiraju sa ljudi kada uđu u vodu. Situaciju koja tada nastaje u bazenima poredi sa supom u koju sipamo ulje – ulje se neće rastvoriti već će nastaviti da pluta na površini tečnosti.

U slučaju bazena to dovodi do pada nivoa hlora, zbog čega se dodaju kiseline da bi se voda dovela u ravnotežu.

Beogradski Gradski zavod za javno zdravlje objašnjava da se prilikom svakog uzorkovanja vode iz bazena vrši terensko određivanje slobodnog rezidualnog hlora, a u laboratoriji se ponovo određuje njegova koncentracija.

"U slučaju da utvrđene koncentracije nisu u skladu sa Pravilnikom o zdravstvenoj ispravnosti bazenskih voda, uprave bazena i tehičke službe se o tome odmah obaveštavaju, kako bi korigovale vrednosti hlora. Napominjemo i da su tehničke službe bazena u obavezi da sprovode učestala merenja koncentracije hlora u bazenima (na svakih sat vremena, ili je merenje automatsko) i da o tome vode zapise, što je, između ostalog, i predmet inspekcijskog nadzora", navode iz Zavoda.

Stručnjaci za gradnju i održavanje bazena sa kojima smo razgovarali ističu da bi veliki sistemi i javna kupališta trebalo da imaju sisteme za filtraciju vode i pumpe, kao i automatsko merenje PH vrednosti vode i hlora, kao i doziranje hemikalija kojima se održava kvalitet vode. Kako kažu, u tom slučaju čovek nema šta da radi, sem da brine da su rezervoari sa hemikalijama napunjeni, dok kompjuter sam izračunava ostale vrednosti i doziranje.

Međutim, dodaju, da na nekim velikim javnim bazenima takvi sistemi ne postoje, kao i da se građani kupaju u stajaćoj vodi, koja se ručno tretira hemikalijama kada se radno vreme završi.

Simptomi trovanja hlorom

Iz Zavoda za javno zdravlje navode da do trovanja hlorom dolazi kada njegove koncentracije višestruko prevazilaze propisane vrednosti. Tada dolazi do iritacije kože i sluznica, što se može manifestovati u vidu suzenja i peckanja očiju, peckanja kože, kašlja.

Pri još višim koncentracijama klinička slika se pogoršava i dolazi do otežanog disanja, bolova u stomaku i povraćanja, edema pluća, opekotina...

"To su, međutim, stanja koja se obično registruju prilikom trovanja hlorom u kućnim uslovima, obično preparatima za čišćenje na bazi hlora. Mi, srećom, nemamo iskustva sa trovanjem hlorom na beogradskim bazenima, a da tako i ostane uslov je dobra obučenost osoblja koje vodi računa o kvalitetu vode u bazenima i adekvatan nadzor", rekli su iz Zavoda za portal N1.

Napominju da je rizik od trovanja hlorom veći u zatvorenom prostoru, odnosno na zatvorenim bazenima, nego na otvorenim, uz objašnjenje da na taj rizik, osim koncentracije hlora, utiču i temperatura vode, zapremina vazduha, kapacitet izmene vazduha (ventilacija), intenzitet fizičke aktivnosti, uzrast, zdravstveno stanje korisnika bazena i slično.