U čemu je tajna Matematičke gimnazije i kako njeni bivši đaci stvaraju nove šampione

Iako je po svom imenu i tradiciji najpre prepoznata kao rasadnik talenata iz matematike, fizike, informatike i astronomije, Matematička gimnazija odavno je dokazala da njeni učenici vladaju i u drugim oblastima, osvajajući nagrade na takmičenjima iz srpskog jezika i književnosti, istorije, šaha, glume, recitovanja, sporta, multimedijalnih prezentacija, debatovanja i još mnogih disciplina.

Profesor fizike u Matematičkoj gimnaziji Jovica Milisavljević ističe da je jedan od najvećih kvaliteta ove škole specifična organizacija priprema za takmičenja gde učenicima dodatnu nastavu drže studenti Matematičkog, Elektrotehničkog i Fizičkog fakulteta – nekadašnji učenici škole i bivši takmičari.

“Dodatnu nastavu iz mnogih predmeta poput matematike, fizike i informatike drže naši bivši učenici, a sada studenti na fakultetima. To je izuzetno dobro, jer većina njih ima ozbiljno iskustvo sa međunarodnim takmičenjima, a razlika u godinama između predavača i učenika je mala. Zato taj transfer znanja ide mnogo efikasnije nego kada bismo mi stariji krenuli u priču sa učenicama o takmičenjima na kojima možda nemamo iskustva“, objašnjava profesor Milisavljević.

Matematička gimnazija ima veći fond časova koji je ozbiljniji u odnosu na druge škole te je, kako kaže profesor za portal N1, pored dodatne i redovna nastava sama po sebi osmišljena kao temelj ozbiljne pripreme.

“Na poslednjem pismenom dao sam zadatke sa takmičenja iz fizike i učenici su prošli prilično dobro. Ovo sam uradio da ohrabrim učenike prvog razreda da se prijave na takmičenje jer oni kažu 'jao, pa to je jako teško', a onda, kada shvate da su uradili zadatke sa takmičenja na svom kontrolnom ili pismenom, pomisle - zašto ne bi probali“, kaže sagovornik portala N1.

Direktor Matematičke gimnazije Mirjana Katić ističe da najtalentovaniji učenici, koji od najranijeg uzrasta počinju da se takmiče, doživljavaju Matematičku gimnaziju kao logičan izbor koji će im pomoći da najbrže napreduju.

“U poslednjoj deceniji smo desetine puta organizovali nedelju dana intenzivnog rada u decembru sa najboljim učenicima, a predavači su bili bivši olimpijci iz matematike, fizike i informatike, naši bivši učenici koji studiraju na najprestižnijim svetskim fakultetima”, objašnjava Katić.

Takmičenja kao razvoj timskog duha, ne samo individualnih rezultata

Učenici Matematičke učestvuju u širokom spektru takmičenja - od onih manje poznatih i priznatih, preko republičkih koja organizuje Ministarstvo prosvete, do najprestižnijih međunarodnih olimpijada, ali kako kaže profesor Milisavljević za portal N1, škola poslednjih godina sve više pažnje posvećuje timskim takmičenjima.

“Lagano postaju zanimljiva takmičenja timova pošto klasična takmičenja forsiraju individualizam, a društvo u kome živimo funkcioniše malo drugačije. Na olimpijadama učestvuje četvoro učenika iz cele škole, dok škola ima 500 učenika, tako da je nekako naš zadatak da pronađemo timove koji će uraditi nešto više sa što više učenika koji bi učestvovali u nekim takvim takmičenjima”, kaže Milisavljević.

Katić dodaje da se učenici takmiče na sve većem broju međunarodnih nadmetanja: Stemco, Naboj, Matematika bez granica, Olimpijada znanja u Antaliji, američke i druge svetske olimpijade.

Sanjamo Dom učenika, želimo da budu srećni i hrabri

Ona ipak naglašava da škola, koja se približava jubileju od 60 godina, danas ima možda i najvažniji zadatak do sada – da očuva jedinstveni duh koji povezuje generacije.

“Sanjamo Dom učenika koji nam je neophodan. Sanjamo prve dobitnike Nobelove nagrade i Filcove medalje, bivše učenike Matematičke gimnazije. Sanjamo olimpijsko zlato iz matematike, fizike i informatike u jednoj godini. Novo takmičenje na kome nismo učestvovali do sada. Želimo da naši učenici budu srećna deca, dovoljno hrabra da ovaj svet učine boljim”, poručuje Katić.

Takmičenje kao sredstvo, a ne cilj

Katić, kao bivša učenica Matematičke gimnazije, dobro razume njihove izazove i naglašava da škola učenike uči da takmičenje nije cilj, već sredstvo.

“Učimo učenike da takmičenje nije cilj, već da je prioritet razvijanje njihovog talenta i ljubavi prema nauci. Neko od učenika to jasno čuje, a neko ne, ali onda ste mu kao čovek i pedagog najpotrebniji, da se osloni na vas i da mu kažete šta sve vidite u njemu i da ga motivišete da ne odustane od svega. Za mene su ti trenuci najupečatljiviji u mojoj karijeri, oni su dali svrhu onome što radim”, opisuje Katić.

Profesor fizike Jovica Milisavljević kaže da učenici, upravo zbog izbora škole, imaju razvijenu unutrašnja motivaciju koja je izuzetno jaka, te da nastavnici ne moraju da izmišljaju posebne metode kako bi im približili želju za osvajanjem novih znanja.

“Na nama je da ih propratimo najbolje što umemo i možemo”, naglašava Milisavljević.

Ipak, on napominje da strahuju od opterećivanja talentovanih učenika koji bi ih doveo do “burnout-a” ili tzv. “efekta sagorevanja”.

“Burnout jeste problem i to ozbiljan problem. Trudimo se da povedemo računa i pokažemo razumevanja za đake koji su dodato angažovani. Nekako smo uvek na granici, posebno sa učenicima koji su baš angažovani na tim takmičenjima. Kada sam počeo da radim u Matematičkoj i video kako funkcioniše sistem, pomislio sam da će sagoreti do četvrtog razreda, međutim, ako radite nešto zato što to volite da radite i to što ste uradili vas ispunjava zadovoljstvom, onda ipak nema previše tog burnouta, bar ja tako mislim”, smatra profesor.

Sagovornik N1 ocenjuje da to što učenici ove gimnazije rado učestvuju u aktivnostima škole "jedna ozbiljna snaga i ozbiljni kapital”.

“Ono što je možda naš najveći produkt kao škole je zapravo koliko imamo profesora na fakultetima širom sveta, koliko doktora nauka, koliko uspešnih ljudi. Možete da budete savršen takmičar, da osvojite sve moguće medalje, ali da posle toga nauci ne date nikakav doprinos i da ne budete dobar inženjer”, zaključuje profesor.