U sećanje na streljanje civila 21. oktobra 1941. godine u kragujevačkim Šumaricama, u ponedeljak je u 11 časova pokraj humke stradalih srednjoškolaca i profesora, održan "Veliki školski čas". Pre 83 godine u Kragujevcu su snage Vermahta, uz pomoć domaćih izdajnika, streljale 2.794 nevinih žrtava.
Pored spomenika „Prekinut let“ (Peto tri) u spomen parku „Kragujevački oktobar“ izvedena je poema „Lekcije iz pamćenja“ autora Dragana Hamovića, u režiji Nebojše Dugalića.
Pre izvođenja poeme pomen žrtvama masakra služili su sveštenici Eparhije šumadijske SPC, a potom su položeni venci na humku streljanim đacima i profesorima. Prvi venac i ovog 21. oktobra nosili su đaci i direktorka Prve kragujevačke gimnazije, iste obrazovne institucije iz koje je okupator iz učionica izveo na streljanje nedužne učenike pre više od osam decenija.
Delegaciju izvršne vlasti predvodio je Nemanja Starović , ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u Vladi Republike Srbije. Prisutna je bila i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, potpredsednica Narodne Skupštine Srbije Snežana Paunović, predsdnica Ustavnog suda Srbije Snežana Marković , gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić , predstavnici Subnora i BIA. U prvom redu stajali su i Tomislav Nikolić, bivši predsednik Srbije i njegov sin Radomir, bivši gradonačelnik Kragujevca.
Vence su položili ambasadori Nemačke, Palestine, Austrije, Belorusije, BiH, Francuske, Meksika , Crne Gore, Ruske Federacije, Slovačke i Velike Britanije.
Uobičajeno je bilo prethodnih jeseni da „Velikom školskom času “ prisustvuje sam državni vrh. Ovog puta nije došao šef države Aleksandar Vučić, koji je poslednji put pored humke streljanim đacima i profesorima bio 21. oktobra 2021. godine. Naredne 2022. godine prisutan je bio predsednik Vlade Srbije, a 2023. došli su predsednici Vlade i Skupštine Srbije. Prošle godine bilo je službeno najavljeno da će obeležavanje kragujevačke tragedije početi pola sata ranije, u 10:30 , ali je pritisak javnosti bio toliko veliki da je organizator ipak pristao da poema krene tradicionalno u 11 časova.
Veliki broj građana Šumadije i Kragujevca prisustvovalo je „Velikom školskom času “ u Šumaricama, kao i osnovci i srednjoškolci iz grada na Lepenici koji su organizovano došli u spomen park „Kragujevački oktobar“.
Deo spomen parka u Šumaricama koji najviše obilaze posetioci i zvaničnici svakog oktobra bude uređen na najvišem nivou, ali humke koje se nalaze na obodima spomen parka uređuju se retko. Decenijama izostaje izražavanje pijeteta prema Kragujevčanima streljanim istog tog 21. oktobra 1941. godine, a čiji su posmrtni ostaci sahranjeni u delu Šumarica koji se zove kompleks „Narod Hrvatske Kragujevcu“, na tri hektara. Jedna od tri humke koje stoje u senci spomenika“Krugovi“, takozvana Severna grobnica nalazi se u gustoj travi i šipražju, betonski opseg je jako oštećen, a cela humka nalazi se u slivu fekalija sa padine iznad spomen kompleksa.
Da podsetimo, povod okupatoru za streljanje civila tokom oktobra 1941. godine u Kragujevcu bio je zajednička oružana borba dva pokreta otpora u Srbiji, od 14. do 16. oktobra 1941. na putu Gornji Milanovac – Kragujevac koji su vodili bitku sa snagama nacista. Snage pokreta otpora ubile su 10 vojnika Vermahta, a 26 ranili. Po principu „100 za jednog“ odmazda je trebalo da pred streljačke vodove izvede 2.300 nedužnih Kragujevčana, ali je rukovodilac streljanja major Paul Kenig komandant 724. puka nacističke vojske, bio i više nego revnostan pa je naredio pogubljenje 2.794 civila.
Masakr su preživele 64 osobe. Streljanja su počela 19. oktobra u selima Ilićevo, Maršić i Grošnica kod Kragujevca, kada je ubijeno 415 meštana. Hapšenja i racije u gradu odigrale su se 20. oktobra 1941. godine, a 21. oktobra u Šumaricama je streljano 2.264 civila, među kojima je bio 261 mladić srednjoškolskog uzrasta i 40 dece od 11 do 15 godina. Najviše je stradalo Srba, 200 Roma i 39 Jevreja. Među streljanima bilo je 13 žena, a među njima bila je i studentkinja medicine i skojevka Nada Naumović. Ona je posthumno proglašena za narodnu herojku , a na mestu gde je streljana, zajedno sa ostalim nevinim civilima, podignut je spomenik „Bola i prkosa“ u Šumaricama.
Koje je tvoje mišljenje o ovome?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare