U Srbiji je u prethodnoj godini zbrinuto ukupno 120.000 tona posebnih tokova otpada, u koje spadaju elektronski i električni otpad, gume, motorna ulja, vozila, akumulatori i baterije, saopštilo je Udruženje reciklera. Kako je navedeno, nastavljen je trend rasta i u prvih sedam meseci ove godine, što predstavlja rezultat unapređenja u sistemu isplate podsticaja za rad reciklažne industrije.

„Prethodna godina predstavlja prekretnicu u odnosu države prema reciklažnoj industriji, jer su prvi put nakon 10 godina podsticaji isplaćivani po isteku kvartala, čime je obezbedjena kontiuniranost ovog složenog proizvodnog ciklusa, koji se sastoji od sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana opasnog otpada“, rekao je predsednik Udruženja reciklera Srbije Nikola Ergić.

On je naveo da je reciklažna industrija uspela je da izdrži period neizvesnosti i stabilizuje preradjene količine i broj zaposlenih od oko 15.000 ljudi.

Kako je istaknuto, od 2010. godine, od kada su otvorena prva postrojenja za tretman posebnih tokova otpada, pa do danas industrija posebnih tokova otpada je zbrinula 1,1 milijardu kilograma opasnog otpada, što je jednako koloni kamiona dugačkoj više od 2.000 kilometara punih opasnog otpada i toksičnih materija štetnih po zdravlje stanovnika koje su zbrinute u skladu sa zakonom.

Od toga, najveće su količine recikliranih otpadnih guma – više od 470.000 tona, zatim 350.000 tona električnog i elektronskog otpada, 220.000 tona akumulatora i 55.000 tona otpadnih ulja.

Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije sprovelo je tokom 2021. godine konkurse za tri kvartala, dok je konkurs za četvrti kvartal sproveden početkom ove godine.

U budžetu za 2022. godinu predvidjena su veća sredstva, a do sada su realizovani konkursi za prva dva kvartala, čime su posle mnogo godina blagovremeno obezbedjena sredstva za tretman opasnog otpada.

„U 2022. godini napravljen je ogroman korak napred. Radili smo u punom kapacitetu, jer su najzad stvorene osnove za napredak reciklažne industrije. Srbija ima najsnažniju reciklažnu industriju u regionu i sa nastavkom ovakve politike i daljim usaglašavanjem zakonodavnog okvira sa EU direktivama mogu se očekivati nove investicije i otvaranje velikog broja radnih mesta uz očuvanje veoma važnih radnih mesta socijalno ugroženih članova našeg društva, za šta potencijal postoji“, rekao je Ergić.