Ugarković (WWF): Ne može vama političar da da garancije da će nešto biti ekološki održivo

Svet je od sutra u ekološkom dugu, a Srbija je potrošila svoje prirodne resurse za ovu godinu 23. maja, mesec i po ranije u odnosu na 2023. godinu.

Objasnila je kako se stiže u ekološki dug.

"Tako što neodgovorno trošimo prirodne resurse, sve ono što je planeta uspela da proizvede, obnovi, što smo potrošili prošle godine, mi smo na globalnom nivou danas potrošili, a na nivou Srbije još 23. maja", kaže ona.

Posledice ne vidimo, nego ih, kaže, živimo već neko vreme i to vrlo ozbiljno.

"Svaka nezapamćena suša, promena, rezultat je klimatskih promena. Naše neodgovorno ponašanje, ogromne emisije ugljen dioksida u atmosferu, ogromna zagađenja koja nemaju svoje sistemsko rešenje dovode do toga da vi samo uništavate prirodu, ako i činite išta, ne činite dovoljno da se ona regeneriše, da je sačuvamo za sebe i generacije koje dolaze", kaže.

Upozorila je ljude da je "bukvalno sada trenutak da promenimo drastično svoje navike".

"Da zaista može da se desi promena ako mi to uradimo. Sve je u prirodi povezano. Postoje evidentni sistemski nedostaci, zbog toga je pravac delovanja dvosmeran. Apelujemo na građane da se osveste, zaista bih volela da pohvalim građane Srbije, jer vidim da je to ovde i postao manir da budemo ekološki svesni, iako ima i onih drugih, računam da ćemo vremenom to da uradimo, onda nam treba sistemska podrška. Ne može svaki otpad biti recikliran, ali se njime može na odgovarajući način upravljati, apel vladama širom sveta je da se zabrani upotreba jednokratne plastike", kaže ona.

Sve je, dodaje, pitanje samo volje.

"Vaše volje kao pojedinca koja opet u velikoj meri postoji, a onda i nama kao pojedincima da pritisnemo donosioce odluka, koje na kraju krajeva mi biramo, da počnu da se odgovorno ponašaju u naše ime, na nekom višem sistemskom nivou", kaže ona.

O litijumu: "Čitav proces okrenut"

Osvrnula se i na aktuelnu temu - rudarenja litijuma.

Svetska organizacija za zaštitu prirode se, kaže ona, "zalaže za održiva rešenja u bilo kojoj sferi - poslovanja ili individualnog života ili upravljanja državom".

"Mora da postoji održivo ili najviše moguće održivi sistem. Kada je reč o litijumu, ne možemo da kažemo svoj zvaničan stav, koji je - podržavamo ili ne, jer su činjenice kojima raspolažemo ništa veće od onih kojima raspolaže celokupna javnost u Srbiji", kaže ona.

Duboko veruje, dodaje, da, ne samo Svetska organizacija za zaštitu prirode, "već gotovo sve relevantne organizacije civilnog društva u Srbiji jesu bile u kontaktu sa kompanijom".

"I mi smo u smislu da su nam se obratili, ponudili da nam objasne na koji naćin će rudariti, na koji način će postići održivost i na koji način će to biti dobro za našu zemlju, što je iz moje perspektive obrnut sistem. Jer, meni je u redu da smatraju da smo mi neko ko je relevantan u toj oblasti, što jesmo, ali je problem da ne možete samo da imate kontakt sa kompanijom koja želi da radi nešto na teritoriji vaše zemlje i kaže dajemo reč. Išli smo nekim obrnutim redom, trebalo je da to ide iz naše perspektive drugačije", kaže ona.

Ističe da im je kompanija ponudila da razgovaraju.

"Da nam objasne, da nas odvedu... Mi ne funkcionišemo tako, mi nismo inspekcija, niti smo institucija sistemska ove države koja treba da daje svoj sud. Mi smo rekli da je to sve u redu ako oni nama daju sve raspoložive dokaze, studije, sav materijal, da bismo mi to mogli da analiziramo, u tom trenutku mi to nismo dobili, a onda je na njihovom sajtu osvanulo to što imaju, što zovu studijom o uticaju na životnu sredinu", kaže ona.

Na pitanje čemu bi verovali, kaže - činjenicama.

"To sada jedna strana može da kaže ovako, druga ovako, na nivou koalicija o sirovinama koja broji više od 60 organizacija civilnog društva širom Evrope, koja se zalaže za to da konsultujete i organizacije civilnog društva koje se time bave o tome kakav je uticaj na životnu sredinu, mi smo uz institucije jedne države, oni koji rade na terenu i na terenu vide i mogu da izmere uticaj na životnu sredinu bilo čega, pa i rudarenja. Ako imamo činjenice, a i ta koalicija sama po sebi kaže da 100 odsto odgovorno rudarenje ne postoji, mi to možemo da vidimo u rudnicima koji postoje", kaže ona.

Čitav proces je, dodaje, okrenut.

"Trebalo je sve da bude drugačije. Ako ste želeli da dokažete i pokažete da ćete odgovorno da radite, trebalo je proces da vodite od početka odgovorno, transparentno, da uključite sve organizacije koje mogu da doprinesu tome da ovo bude jedan održiv projekat, a rađeno je potpuno drugačije, imamo prvo ugovoren neki posao, a onda s eobjašnjava da li će biti dobar", kaže ona.

Situacija koja se dešava je, kaže, realna.

"Nisam ni očekivala ništa drugačije, s obzirom da je išlo ovako, organizacija je ta koja čeka činjenice, kojoj su potrebni dokazi od kredibilnih ljudi, ne može vama političar da da garancije da će nešto biti ekološki održivo. Oni koji se bave konkretnim merenjima i radom na terenu mogu da dokažu jeste ili nije, hoće li ili neće biti, a govorimo o tome da je ovo prvi rudnik ovog tipa u svetu", kaže Ugarković.