Slučaj inspektora Slobodana Milenkovića javnost je podsetio na mogućnost da tužilaštvo reaguje po službenoj dužnosti a na osnovu informacija iznetih u toj istoj javnosti. Dok neki iznose sumnje u selektivnost rada tužilaštva, pojedini tužioci se nadaju da će usvojene ustavne promene doneti korak na bolje.
Građanin Slobodan Milenković u Palatu pravde je otišao da se izjasni o navodima koje je o njemu iznela bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović. Ona je inspektora Milenkovića koji je otkrio Jovanjicu, optužila za nelegalne poslove sa narkoticima.
Povezane vesti
Novinar Vuk Cvijić ukazuje da Tužilaštvo nije reagovalo na navode da je Milenkoviću ugrožen život, koje je izneo njegov advokat.
„Ako je ugrožen policajac koji je vodio tako važne istrage, naravno da je dužno da reaguje odmah. Mi vidimo da tužilaštvo selektivno postupa i ja ne vidim da bez pritiska javnosti to može da se promeni“, kaže novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić.
Iako upitan, predsednik države slučaj ispitivanja inspektora nije hteo da komentariše, kaže da to treba da rade državni organi.
„Nekima je to rijaliti a neki, boga mi, slikom rijalitija pokušavaju da prikriju svoj kriminal i sopstvenu korupciju, na kraju će nadležni organi sve to da ispitaju. Kao i neke čudne detalje zašto se neki tužioci postavljaju pet ili deset dana pred nešto, zašto neko nešto na ovaj ili onaj način. Mnogo tu čudnih stvari ima ali time se bave službe“, navodi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Ali se, podseća Cvijić, mnogim slučajevima ipak ne bave. Poput nerešenog statusa uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića. Ili slučaja rušenja u Savamali o kojem je detalje izneo policajac Goran Stamenković, inače jedini osuđeni u tom slučaju.
„Nažalost, jedina zaštita i policajaca i svih koji ukazuju na nepodopštine ove vlasti je javnost. Ne postoji druga zaštita u ovoj državi. To smo videli iz ovog primera. Institucije koje pre svega treba da štite tužilaštvo i policija ne obavljaju svoj posao, evidentno je ne rade ga u više slučajeva. Jedina zaštita je javnost“, poručuje Cvijić.
Iako priznaje da sumnja u selektivnost tužilaštva postoji, zamenik republičkog javnog tužioca i član Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava Goran Ilić očekuje da će korak na bolje doneti ustavne promene.
„Javni tužioci ubuduće će biti slobodni da u mnogo većoj meri deluju, da javnosti objasne svoju poziciju povodom nekog stručnog ili profesionalnog pitanja. Tako da očekujem da će u nekom vremenu ustavne promene biti normativna pretpostavka za promenu odnosa i promenu postupanja i ponašanja javnih tužilaca“, kaže Ilić.
Početak naredne godine je, kaže, rok za usvajanje Zakona o visokom savetu tužilaštva i Zakona o javnom tužilaštvu. Dodaje – ustavne promene, koje su sada čardak ni na nebu ni na zemlji, bi tada trebalo da počnu da daju rezultate.
„Zakon i ustav vrede onoliko koliko vrede ljudi koji primenjuju te zakone i taj ustav. Verovatno će proći neko vreme pre nego što ponašanje javnih tužilaca bude drugačije, ali u svakom slučaju stvoriće se drugačije normativne i zakonske pretpostavke za otvorenost tužilaštva“, navodi Ilić.
Tada se možda oglasi i Republička javna tužiteljka, često kritikovana za gromoglasnu tišinu.
Komentari (2)
Vidi sve komentare