Beograd na vodi načinio prvi planski korak u vezi sa Sajmom: Izdvaja se parcela javne namene Hale 1

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture oglasilo je prošlog petka javnu prezentaciju Urbanističkog projekta za delove katastarskih parcela 10652/2, 10652/6, 11114/1, 11127/1, 11121/42, 11121/45 i 11123/26 u Katastarskoj opštini Savski venac, a uvidom u katastar moglo se videti da je reč o prostoru na kom se danas nalazi Beogradski sajam.

Iako se očekivalo da će javnosti biti predočena vizija tog prostora, nakon najavljene selidbe Sajma u Surčin po zavšetku specijalizovane izložbe EXPO 2027, na javnom uvidu se zapravo nalazi projekat za formiranje parcele javne namene Hale 1 Beogradskog sajma i dela javne saobraćajnice.

Planski osnov za predmetnu lokaciju, kako se navodi u urbanističkom projektu, predstavljaju Plan generalne regulacije grada Beograda, Zakon o državnom premeru i katastru, Plan generalne regulacije sistema zelenih površina Beograda i Plan generalne regulacije šinskih isstema u Beogradu sa elementima detaljne razrade za I fazu prve linije metro sistema.

Predmetnim urbanističkim projektom se iz kompleksa Beogradskog sajma izdvaja celina koja je neophodna za funkcionisanje Hale 1 Beogradskog sajma koja se iz namene "komercijalna zona - ostalo građevinsko zemljište" definiše kao građevinska parcela javne namene (GP1) i parcela javne saobraćajne površine (JS1).

Odnosno, predlogom parcelacije i preparcelacije vrši se deoba više katastarskih parcela i spajanje u dve katastarske parcele:

• Parcela Hale 1 (GP1) - Sa aspekta zaštite nepokretnih kulturnih dobara i u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu u okviru predložene granice Urbanističkog projekta i predloga parcelacije i preparcelacije nalazi se spomenik kulture Hala 1 Beogradskog sajma, Buleva Vojvode Mišića 14, utvrđen za kulturno dobro. Površina građevinske parcele je 30.293 kvadratnih metara.


• Parcela javne saobraćajnice (JS1) - Površina građevinske parcele je 2.083 metra kvadratna.

Ovim urbanističkim projektom se, kako se navodi, ne predviđaju intervencije na objektu Hale 1, već se definiše građevinska parcela Hale 1 i javne saobraćajne površine, odnosno dela planirane saobraćajnice po Planu generalne regulacije sa koje se planira pristup Hali 1.
Ističe se i da se ne menjaju kapaciteti ni parametri vezani za infrastrukturu, kao ni njihove trase.

U kasnijoj fazi razrade kompleksa Beogradskog sajma, kako se navodi u datom urbanističkom projektu, planskim dokumentom će biti definisani urbanistički parametri vezani za ekonstrukciju Hale i pripadajuće infrastrukture.

Dodaje se i da su sve navedene parcele u okviru granica urbanističkog projekta, kojim se formiraju parcele javne namene 1/1 javna svojina Republike Srbije.

Izgled Hale 1 mora biti očuvan, a namena ostati javna

U urbanističkom projektu se navodi i da je na osnovu analize koju je Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda izvršio, zaključeno da se prilikom definisanja planiranih intervencija koje će biti sagledane kroz izradu urbanističkog projekta, u skladu sa zakonskom procedurom za utvrđena kulturna dobra, moraju sprovesti mere zaštite definisane Odlukom o utvrđivanju za kulturno dobro – spomenik kulture.
Naime, sve intervencije u okviru predložene granice novoformirane grđevisnke parcele spomenika kulture Hale 1 Beogradskog sajma, kako se navodi, moraju biti u funkciji očuvanja izgleda, integriteta spomeničkih vrednosti, sagledivosti i dostupnosti kulturnog dobra.

Dozvoljava se uvođenje komplementarnih, pratećih sadržaja, uz unapređenje
sajamske funkcije kao primarne. Namena i način korišćenja objekta, naglašava se, mora ostati javna.

Takođe je potrebno prostor oko spomenika kulture, jao neposredno okruženje, parterno urediti u kontekstu uređenja šireg prsotora na način da ukaže na značaj spomeničkih vrednosti

Naša mesna zajednica: Protivzakonit urbanistički projekat

Ukoliko se ovaj urbanistički projekat usvoji stvoriće se uslovi za rušenje Beogradskog sajma, širenje Beograda na vodi i seljenje Beogradskog sajma u Surčin u okviru projekta EXPO 2027, upozorilo je danas udruženje "Naša mesna zajednica".

U saopštenju ovog udruženja se ukazuje i na to da je sporno što je inicijator urbanističkog projekta BW Belgrade waterfront, odnosno preduzeće Beograd na vodi d.o.o.
"Iako Zakon o planiranju i izgradnji dozvoljava mogućnost da se urbanistički projekat izradi na zahtev investitora u slučaju Beogradskog sajma je ovakav urbanistički projekat protivzakonit jer su sve parcele koje su njime obuhvaćene javna svojina pa samim tim Beograd na vodi d.o.o. ne može da ima status investitora", objašnjava se u saopštenju.

Objašnjava se i da je Planom generalne regulacije Beograda koji je plan višeg reda, za područje Beogradskog sajma obavezna izrada plana detaljne regulacije koji ne postoji po kom bi onda mogao da se radi urbanistički projekat. Pošto obavezni plan detaljne regulacije nije urađen usvajanje ovakvog urbanističkog projekta je protivzakonito, upozoravaju iz "Naše mesne zajednice".

Iz "Naše mesne zajednice" ukazuju i na to da iako građani imaju pravo da podnesu primedbe na urbanistički projekat, ne postoji javna rasprava na kojoj mogu da ih obrazlože, niti postoji mogućnost podnošenja amandmana kojim bi urbanistički projekat bio odbačen.

"Dakle, javnost je skoro potpuno isključena iz odlučivanja o sudbini Beogradskoj sajma jer su mišljenje i volja građana očigledno nebitni i suvišni", ocenjuju u ovom udruženju.

"Vlada po hitnom postupku da vrati zaštitu celom kompleksu Sajma"

Udruženje "Naša mesna zajednica" podseća i da je kompleks Beogradskog sajma sa svim halama bio proglašen za spomenik kulture i zaštićen odlukom Vlade Srbije 20. januara 2009. godine. Međutim, zaštita je, kako ističu iz "Naše mesne zajednice", trajala samo jedan dan jer je Vlada ovu odluku stavila van snage već 22. januara 2009.

"Dva meseca kasnije, u martu 2009. je doneta nova odluka Vlade RS kojom je zaštićena samo Hala 1 Beogradskog sajma. Ova odluka je i dalje važeća", navodi iz ovog udruženja i ističu da bi se predloženim prekrajanjem parcela ugrozile hale 2 i 4.

"Pored svetski poznate Hale 1 Beogradskog sajma, Hale 2 i 3 su ne samo vanserijsko arhitektonsko već i građevinsko dostignuće koje se ne može ponoviti, odnosno ne može se napraviti stariji, lepši i građevinski napredniji Beogradski sajam. Specifična tehnika koja je korišćena za izgradnju Hala 2 i 3 je ostala neprevaziđena i do danas i rušenje ove dve hale bi nanelo neprocenljivu štetu i predstavljalo veliki gubitak za naše kulturno, arhitektonsko i građevinsko nasleđe", upozoravaju iz "Naše mesne zajednioce".

Stoga od Vlade Srbije zahtevaju da po hitnom postupku vrati zaštitu celom kompleksu Beogradskog sajma.

Kako je Beograd na vodi "pustio korenje" na prostor Sajma

Podsetimo, na sajtu irskog biroa „Niall Montgomery + Partners“ (NMP) nedavno se pojavio projekat pejzažne arhitekture za prostor između Gazele i Ade, na kom se trenutno nalazi Beogradski sajam.

Na vizualizacijama projekta koje su bile objavljene na sajtu NMP-a,  na mestu Sajma su se nalazili blokovi zgrada koji okružuju sajamsku Halu 1 – usamljeni podsetnik na ono što je decenijama postojalo na tom mestu.

N1 se obratio birou NMP sa molbom da nam pruže više informacija o datom projektu, ali je odgovor, do objavljivanja teksta, izostao. Isto veče kada je tekst o projektu za prostor Sajma objavljen na portalu N1, taj projekat je uklonjen sa sajta NMP-a.

Iz portfolija irskog biroa moglo se, međutim, videti da su bili angažovani na nekoliko projekata pejzažne arhitekture za kompleks „Beograd na vodi“.

Sumnje da će se „Beograd na vodi“ proširiti na prostor Sajma potvrdio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je na konferenciji za novinare u avgustu izjavio da je ugovor o prodaji imovine Beogradskog sajma preduzeću „Beograd na vodi“ potpisan još 16. marta 2023. godine.

Hala 1, kako je tada objasnio Vučić, ostaje u vlasništvu države, a ostale nepokretnosti prodajom prelaze u vlasništvo „Beograda na vodi“.

Vučić je tada najavio i izgradnju velikog (panoramskog) točka na obali Save na javnoj površini postojećeg Sajma, što će, kako je rekao, „posebno ovde na Savi da dobije značaj i promeni izgled grada“.

Podsetimo, preduzeće Beogradski sajam je, kao što je portal N1 već pisao,  13. jula u APR registrovao smanjenje osnovnog kapitala za čak 1,128 milijardi dinara.

Kao osnov je navedeno pokriće gubitaka po završnim računima za 2022. i 2021. godinu.

Ovo smanjenje osnovnog kapitala podrazumeva da celokupno zemljište na kojem se nalazi Beogradski sajam i sve sajamske hale sa vlasništva ovog preduzeća prelazi u vlasništvo Republike Srbije, dok Beogradski sajam nema više ni upisano pravo korišćenja tih nekretnina.

„Beogradski sajam“ je iz svoje imovine u junu isknjižio više od 24 hektara kojima je do tada raspolagao. Ove promene su, prema navodima Nove ekonomije, već ranije unete i u katastar, a promene su javno objavljene tokom jula.