Urednica Nedeljnika: Tragedije u poslednje dve godine ujedinile građane u bolu, posle ovoga nema nazad

Juče je obeleženo šest meseci od tragedije u Novom Sadu kada je u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici poginulu 16 ljudi, dok je jedna osoba još uvek u bolnici zbog teških povreda koje je preživela. Na mestu nesreće juče nije bilo zvaničnika, a studenti su postavili spomen ploču sa natpisom "Novi Sad pamti" uz datum i vreme kada je do urušavanja nadstrešnice došlo.

Novinarka i urednica u Nedeljniku Ana Mitić za N1 kaže da je to što zvaničnika nije bilo na obeležavanju šestomesečnice od tragedije u Novom Sadu nije iznenadilo jer je to, kako ocenjuje, postalo praksa.

„To govori kako se oni odnose prema tragedijama i to meni govori o jednom nepoštovanju onih koji su stradali“, navela je ona.
Šest meseci od tragedije na Železničkoj stanici obeležili su studenti, postavljajući spomen ploču sa natpisom "Novi Sad pamti", što je gradonačelnik vojvođanske prestonice osudio ističući da je to zloupotreba u političke svrhe. Mitić je, pak, mišljenja da na taj način gradonačelnik zloupotrebljava situaciju i „na neki način koristi da kritikuje i da se obračunava sa studentima“.

„Zašto gradonačelnik ili neka druga institucija, predstavnici vlasti, nisu pokrenuli inicijativu da se na neki način obeleži mesto gde je stradalo 16 ljudi? Koliko sam ja pročitala, on kaže da ćemo tek razgovarati, on će sa predsednikom da razgovara o tome da oni nešto učine. Pa šta su čekali ovih šest meseci? Njih studenti treba da podsete da to mesto treba da se obeleži, da bude na neki način memorialni centar“, kaže novinarka i urednica u Nedeljniku.

Dodaje i da kada institucije ne rade svoj posao, onda građani preuzimaju stvari u svoje ruke, te da su upravo to studenti juče uradili postavljanjem spomen ploče.

„Zloupotreba tragedije u političke svrhe jeste ona situacija kad se predsednik Srbije pojavio u bolničkoj sobi gde su bili povređeni u požaru u Kočanima u Makedoniji. Tamo je uveo novinarske ekipe i pritom rukama dirao jednog pacijenta. Znači, to je zloupotreba tragedije u političke svrhe gde se on fotografisao kako bi ta slika bila viđena svuda. Eto, to je zloupotreba tragedije u političke svrhe. Ovo zašto se optužuju studenti i ljudi koji izlaze na proteste da zloupotrebljavaju tragediju u političke svrhe, to apsolutno nije tačno. Ti ljudi izlaze zato što smo mi imali jednu kulminaciju loših događaja, evo, juče je obeležena tragedije od pada nadstrešnice, sutra dve godine od Ribnikara i Malog Orašja i Dubone. Sve to što se nama desilo je dovelo do jedne kulminacije bola“, objašnjava sagovornica N1.

Ističe da smo kao društvo ostali zarobljeni između tih tragedija i da je potrebno da prođemo kroz proces tugovanja.

„Mi nismo izašli iz tog procesa tugovanja i bola. Mi smo i dalje negde zarobljeni jer tuga i prolazak kroz bol ima neke svoje faze. A nama se dešavala jedna tragedija za drugom. Ali ono što se posle toga dogodilo jeste da su se ljudi ujedinili u tom bolu“, kaže Mitić.

Ona navodi i da su protesti ujedinili građane, te da su ih studenti oslobodili straha u proteklih nekoliko meseci.

„Da vam je neko rekao krajem prošle godine da će se desiti sve ovo što se desilo u prethodnih meseci, vi ne biste verovali. Ako sada pogledamo dve godine unazad, taj neki proces buđenja i pokretanja nekih promena, makar među građanima, počeo je pred dve godine kao reakcija na masovna ubistva. Sada se ta reakcija ponovila na jedan drugačiji način nego tada posle još jedne tragedije. Mi smo u tom nekom lancu reakcija na tragedije. Ovo je proces kulminacije, znači kada smo se ujedinili u ovom bolu zbog svih tih tragedija gde su građani odlučili da više ne žele da žive u takvom sistemu. Rekli su dosta. Mislim da posle ovoga jednostavno nema nazad, da je to jedan proces koji je nezaustavljiv i da su studenti zapravo tome najviše doprineli, ukinuli taj neki strah i mi smo bili u jednom stanju kao anestezirani, znači to je jedno stanje apatije, ali posle pada nadstrešnice smo se ujedinili i jednostavno se te stvari sada menjaju. Probuđeni smo“, zaključila je Mitić.