Ko su predsednik i sudije Ustavnog suda?

Članovi Ustavnog suda su po pravilu istaknuti pravinci. Trenutno, članovi nemaju iza sebe velike afere.

Ipak, ono što se desilo, jeste da je jedan član Ustavnog suda javno podržao kandidaturu Aleksandra Vučića, jedna članica je bila na listi za lokalne izbore na listi Srpske napredne stranke, za drugu članicu se ispostavilo da je provela direktorski mandat u drugoj instituciji na osnovu nelegalne odluke, a za još jednu članicu postoje sumnje da u ispravnost donošenja odluka u slučaju milionske odštete autobuske stanice u Novom Sadu.

Predsednica Ustavnog suda Snežana Marković se zahvaljujući izmeni Zakona o Ustavnim sudijama, nalazi na funkciji iako je ispunila sve uslove za starosnu penziju. Deo javnosti je to protumačio željom vlasti da ima svoju osobu na važnoj funkciji.

Na mesto člana Ustavnog suda stupila je na predlog tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića sa kojim se dugo i dobro poznaje. Ipak za njen rad se ne vezuju afere, osim jedne – u slučaju izgradnje autobuske stanice u Novom Sadu (ATP Vojvodina).

Ova afera trajala je godinama, a Ilija Dević vlasnik ATP Vojvodina kaže da je njeno imenovanje u Ustavnom sudu bilo vraćanje usluge za kako je naveo sprečavanja izvršenje pravosnažne izvršne sudske presude koju je doneo Privredni Apelacioni sud 31.01.2013. godine u korist ATP "Vojvodina", u iznosu ok oko 17 miliona evra sa kamatom.

Preduzeće ATP "Vojvodina" privatizovano je 2004, kupio ga je Ilija Dević i u izgradnju nove autobuske stanice sa pratećim servisom uložio oko 30 miliona evra. Dević je 2006. potpisao ugovor sa predstavnicima Grada Novog Sada kojim je trebalo da se autobuska stanica u Novom Sadu izmesti na tu, novoizgrađenu, lokaciju, ali gradsko rukovodstvo nije ispunilo tu obavezu i preduzeće je otišlo u stečaj.

Spornu autobusku stanicu ATP Vojvodina stanicu kupio je Petar Matijević za 2,23 miliona evra 2021. godine.

Partija Dveri je označila nju, Draganu Kolarić i Tijanu Šurlan, kao kadrove SNS u Ustavnom sudu.

Tijana Šurlan bila je kandidatkinja za lokalne izbore na Vračaru na listi "Aleksandar Vučić - Srbija pobeđuje" na lokalnim izborima 2016. godine. Kandidatura na izborima nije po Zakonu prepreka za izbor na mesto sudije Ustavnog suda, ali stručnjaci ističu "da je važno da li postoji veza između sudije i stranaka i zbog sprečavanja pristrasnosti kod odlučivanja o ustavnosti akata koji donose i usvajaju političari u državni organima".

Dragana Kolarić se našla ne meti kritika ne zbog onoga što je radila kao sudija, već zbog činjenice da je supruga Srđana Kolarića, člana Glavnog odbora SNS i predsednika opštine Čukarica. Ona je bila i prva voditeljka popularnog kviza "Slagalica".

Tatjana Đurkić, a tada Babić došla je na mesto direktorke Agencije za borbu protiv korupcije umesto Zorane Marković, ubrzo posle pobede Tomislava Nikolića na izborima 2012. godine i formiranju koalicije SNS i SPS.

Na tu poziciju izabrana je, ispostaviće se, nezakonitom odlukom Odbora Agencije. Paradoksalno, Upravni sud je doneo odluku o validnosti odluke Odbora za 2017. godine, godinu dana pošto je napustila Agenciju. Postupak pred ovim sudom vođen je po tužbi jednog od kandidata na javnom konkursu za izbor direktora Agencije.

Sudija Vladan Petrov jedan je od 650 javnih ličnosti koje su podržale kandidaturu Aleksandra Vučića za predsednika Srbije 2017. godine.

"Političko iskustvo Vučića, poznavanje mehanizama vlasti, lične karakteristike i nesporna harizma, upornost, rad… pružaju garanciju da ćemo dobiti, ako ga narod izabere, predsednika po meri Ustava. Meni se čini da ga do sada nismo imali", objasnio je tada Petrov.

Zvanične biografije sudija Ustavnog suda

Predsednica suda Snežana Marković:

Rođena 29. aprila 1959. godine u Kragujevcu. Osnovnu školu i gimnaziju završila u Kragujevcu sa odličnim uspehom. Diplomirala na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, sa odličnim uspehom. Godine 1985, po obavljenom pripravničkom stažu u Okružnom sudu u Kragujevcu, položila pravosudni ispit.

Skupština grada Kragujevca, 12. jula 1988. izabrala ju je za sudiju Opštinskog suda u Kragujevcu. Bila je predsednik vanparničnog veća, predsednik parničnog veća, predsednik specijalizovanog veća iz oblasti porodičnih odnosa, bračne tekovine, svojinskih odnosa, zamenik predsednika Opštinskog suda, nakon čega je izabrana za sudiju Okružnog suda u Kragujevcu kao predsednik prvostepenog krivičnog veća.

Od strane Narodne skupštine Republike Srbije, decembra 2002. godine izabrana je za zamenika Republičkog javnog tužioca, na kojoj se funkciji nalazila do izbora za sudiju Ustavnog suda.

U Republičkom javnom tužilaštvu, raspoređena je u građansko - upravno odeljenje, čiji je predsednik bila.

Rešenjem Ministarstva pravde i državne uprave od 12. decembra 2012. imenovana je za člana ispitne komisije za polaganje pravosudnog ispita za ispitni predmet Trgovinsko (privredno) pravo, čiji je član i danas. Rešenjem istog ministarstva od 28. 3. 2013. godine imenovana je za člana ispitne komisije za sprovođenje Javnobeležničkog ispita, čiji je član i danas.

Rešenjem Ministarstva pravde i državne uprave od 17. januara 2014. imenovana je za člana konkursne komisije za sprovođenje izbora kandidata za sudiju Evropskog suda za ljudska prava iz Republike Srbije.

Bila član radne grupe za pripremu tekstova, radnih verzija Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o Državnom veću tužilaca, član radne grupe za izradu teksta radne verzije Zakona o pravobranilaštvu, član radne grupe za izradu procene i analize stanja za rešavanje pravnih i infrastrukturnih pitanja vezanih za sudove i javna tužilaštva, član radne grupe za izradu teksta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Odlukom Državnog veća tužilaca imenovana za člana Upravnog odbora Pravosudne akademije, a odlukom Pravosudne akademije izabrana za člana Radne grupe za izradu Plana i Programa javnih beležnika.

Kao predstavnik visoke delegacije Republičkog javnog tužilaštva, učestvovala u zvaničnoj poseti Ruskoj Federaciji u Moskvi, u zvaničnoj poseti Pravosudne akademije u Lisabonu, Rimu i drugim delegacijama.

Celokupno profesionalno angažovanje vezano je isključivo za rad u pravosudnim organima - redovnim sudovima od 1984. do 2002. godine i tužilaštvu - Republičkom javnom tužilaštvu od 2003. do decembra 2016. godine.

Za sudiju Ustavnog suda izabrana je odlukom Narodne skupštine Republike Srbije 16. decembra 2016. godine. Na dužnost sudije Ustavnog suda stupila je 23. decembra 2016. godine, polaganjem zakletve pred predsednikom Narodne skupštine.

Za zamenika predsednika Ustavnog suda izabrana 9. marta 2017. godine.

Za predsednika Ustavnog suda izabrana 26. decembra 2019. godine. Na funkciju predsednika stupila 26. januara 2020. godine, kada joj je prestala funkcija zamenika predsednika Ustavnog suda.

Za predsednika Ustavnog suda ponovo izabrana 8. decembra 2022. godine. Na funkciju predsednika stupila 26. januara 2023. godine.

Zamenila je na tom mestu Vesnu Ilić-Prelić.

Zamenik predsednika Milan Škulić

Profesor dr Milan Škulić je rođen 4. maja 1968. godine u Pančevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 21. oktobra 1992. godine, sa prosečnom ocenom 9,74. Volontirao je u Opštinskom sudu u Pančevu, a u njemu je od 1. februara 1993. godine, pa do 31. januara 1995. godine radio kao sudijski pripravnik.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je zaposlen od 1. februara 1995. godine. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 5. aprila 1996. godine je odbranio magistarsku tezu - "Uviđaj i kriminalističke verzije", a 24. marta 1999. godine je na istom Fakultetu odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom: "Delinkvencija dece i maloletnika - krivičnoprocesni i kriminalistički aspekti".

U zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Krivično pravo – predmeti Krivično procesno pravo i Kriminalistika na Pravnom fakultetu Univerziteta je izabran 2009. godine. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu je šef Katedre za krivično pravo, a predaje Krivično procesno pravo, Kriminalistiku, Organizovani kriminalitet, Međunarodno krivično pravo i Maloletničko krivično pravo.

Prof. dr Milan Škulić je obavljao funkciju potpredsednika Viktimološkog društva Srbije. Član je Upravnog odbora Udruženja za međunarodno krivično pravo Srbije. Godinama je sarađivao sa Komitetom Vlade SR Jugoslavije za prikupljanje podataka o zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava, tako što je napisao nekoliko izveštaja o ratnim zločinima učinjenim u nekadašnjim jugoslovenskim republikama - u Hrvatskoj i u Bosni i Hercegovini. Počasni je član Udruženja javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Republike Srbije.

Bio je predsednik Udruženja pravnika Srbije (2011 – 2016), izborni član Državnog veća tužilaca iz reda profesora pravnih fakulteta (2009 – 2014.) i Visokog saveta sudstva Republike Srbije (2015 – 2016.). Prof. dr Milan Škulić je od juna 2006. godine, pa do kraja 2007. godine, obavljao dužnost Generalnog sekretara Sekretarijata za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa Republike Srbije. Bio je član Saveta Vlade Srbije za prava deteta, Etičkog odbora Ministarstva zdravlja i Nacionalnog saveta za naučni i istraživački razvoj Republike Srbije.

Profesor dr Milan Škulić je održao brojna predavanja na naučnim i stručnim savetovanjima i konferencijama, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. U više navrata je bio angažovan kao ekspert za naučne i stručne oblasti kojima se bavi i učestvovao u više domaćih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata.
U cilju naučnog i stručnog usavršavanja, prof. dr Milan Škulić je u nekoliko navrata boravio u inostranstvu na studijskim boravcima, koristeći prestižne međunarode stipendije. Od 2003. do 2005. godine je kao stipendista Humboltove fondacije (Alexander von Humboldt Stiftung), istraživao na temu "Međunarodni krivični sud – nadležnost i postupak", u Maks Plank institutu za međunarodno i uporedno krivično pravo u Frajburgu u Nemačkoj.

Glavni je urednik "Arhiva za pravne i društvene nauke", najstarijeg časopisa iz oblasti društvenih nauka u Srbiji (osnovan 1906.). Bio je glavni urednik „Revije za kriminologiju i krivično pravo“. Član je redakcije "Anala Pravnog fakulteta u Beogradu". Govori engleski i nemački jezik. Po pozivu je predavao u većini država nekadašnje SFRJ, kao i u Nemačkoj i Švajcarskoj. Boravio je u kraćim studijskim posetama pravosudnim institucijama niza evropskih država - u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Španiji, Portugalu itd., kao i u SAD i Kanadi.

Profesor dr Milan Škulić je autor više od 50 knjiga (udžbenici, monografije i veće celine u monografijama), objavljenih na srpskom, engleskom i nemačkom jeziku, a objavio je i više od 250 naučnih i stručnih članaka iz oblasti Krivičnog procesnog prava, Kriminalistike, Međunarodnog krivičnog prava, Krivičnog prava i drugih krivičnih nauka. U dnevnom listu „Politika“ objavio je u rubrici „Pogledi“ veći broj kratkih članaka koji se tiču krivičnog prava i pravosuđa, a nisu strogo naučnog karaktera i pisani su za širu čitalačku publiku.

Za sudiju Ustavnog suda izabran je odlukom Narodne skupštine Republike Srbije 16. decembra 2016. godine. Na dužnost sudije Ustavnog suda stupio je 23. decembra 2016. godine, polaganjem zakletve pred predsednikom Narodne skupštine.

Za zamenika predsednika Ustavnog suda izabran je na sednici Ustavnog suda održanoj 5. marta 2020. godine. Za zamenika predsednika Ustavnog suda ponovo izabran 23. februara 2023. godine. Na funkciju zamenika predsednika stupio 5. marta 2023. godine.

Aktivan je u pisanju stručnih knjiga i čest je sagovornik na pravne teme u medijima.

Gordana Ajnšpiler Popović

Gordana Ajnšpiler Popović je rođena u Beogradu gde je i završila celokupno školovanje. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1981. godine sa prosečnom ocenom 9,0. Pravosudni ispit je položila 1987. godine. Završila je obuku i naprednu obuku za edukatora na Pravosudnoj akademiji, kao i kurs za medijatore i kurs za trenera za obuku medijatora.

Završila je seminar o ljudskim pravima, seminar o pravu na suđenje u razumnom roku, seminar o zaštiti uzbunjivača kao i više seminara iz oblasti kompanijskog i stečajnog prava.

U periodu od 1982. do 1988. radila je na poslovima pripravnika, kadrovskog referenta, referenta za zastupanje i v. d. direktora pravne službe u R.O. Sutjeska, a potom od 1988. do 1996. godine u Višem trgovinskom sudu kao sudski savetnik. Za sudiju Trgovinskog suda u Beogradu je izabrana juna 1996. godine.

Bila je predsednik parničnog veća specijalizovanog za trgovinske i stvarno pravne sporove, predsednik opšteg parničnog veća i predsednik veća za odlučivanje po prigovorima. Od 2002. godine je sudija Višeg trgovinskog suda, gde je bila predsednik veća za sporove sa elementom inostranosti, potom za bankarske sporove i za sporove u vezi stečaja.

Od 2006. godine je bila predsednik odeljenja sudske prakse Višeg trgovinskog suda i glavni i odgovorni urednik Biltena sudske prakse trgovinskih sudova. Od 2010. godine je sudija Privrednog apelacionog suda kao predsednik veća specijalizovanog za bankarske sporove, koordinator za stečaj i predsednik odeljenja sudske prakse Privrednog apelacionog suda.

Na funkciju sudije Vrhovnog kasacionog suda stupila je 12.9.2014. godine i sudila u građanskom odeljenju kao član veća koje rešava pored opštih i porodične, radne i privredne sporove. Sudila je u postupcima po žalbama u postupku povrede prava na suđenje u razumnom roku i po žalbama na odluke predsednika Privrednog apelacionog suda o prigovoru radi ubrzanja postupka, kao i član veća za odlučivanje po žalbama na odluke Vrhovnog kasacionog suda iz iste materije, po prigovoru.
Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda je imenovala za sudiju Ustavnog suda. Na funkciju je stupila 9. maja 2019. godine.

Učesnik je više nacionalnih, regionalnih i međunarodnih konferencija iz oblasti trgovinskog prava, stečajnog prava, zaštite konkurencije i zaštite ljudskih prava.

Član je radne grupe i programskog saveta u Pravosudnoj akademiji za trgovinsko pravo, kao i edukator iz oblasti privrednog, stečajnog, građanskog prava.

Bila je član radnih grupa za izradu predloga više zakona (Zakona o stečaju, Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Zakona o medijaciji) kao i član radne grupe podrške VKS – projekat EU u Srbiji.

Bila je predavač na master studijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu za oblast stečajno pravo kao i na pripremama za pravosudni ispit na istom fakultetu u periodu od 2000. do 2012. godine.

Od 2004. do 2011. je bila arbitar stalnog izabranog suda pri Privrednoj komori Srbije.

Ispitivač je u Odboru za polaganje pravosudnog ispita za predmet trgovinsko pravo.

Bila je član Komisije ALSU za polaganje stručnog ispita za stečajne upravnike u periodu od 2005. do 2015. godine.

Autor je velikog broja stručnih radova iz oblasti opšteg građanskog prava, trgovinskog prava i stečajnog prava.

Koautor je komentara ZPP, komentara Zakona o medijaciji, komentara Zakona o stečaju i zbirke vežbi za praktičnu primenu ZPP i materijalno pravnih propisa.

Autor je i izlagač na više savetovanja u organizaciji Vrhovnog kasacionog suda – sudijski dani na savetovanjima privrednih sudova kao i na konferencijama i savetovanjima iz oblasti kompanijskog i stečajnog prava.

Tatjana Đurkić

Rođena 1972. godine u Beogradu. Osnovnu školu i gimnaziju završila u Beogradu. Diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1998. godine. Na istom fakultetu 2008. godine završila specijalističke studije iz oblasti terorizma, organizovanog kriminaliteta i korupcije. Pravosudni ispit položila 2001. godine.

Nakon završenog fakulteta, od 1998. do 2001. godine radila u Privrednom sudu u Beogradu (u Parničnom odeljenju, gde je obavila pripravnički staž i nakon položenog pravosudnog ispita raspoređena na poslove stručnog saradnika). Od 2001. do 2005. godine radila kao sudijski saradnik u Okružnom sudu u Beogradu i u Drugom opštinskom sudu u Beogradu (u materiji radnih sporova i u vanparničnoj materiji). Za vreme rada u pravosuđu, obavila i praksu u odeljenjima sudskog registra, stečaja i izvršenja Privrednog suda u Beogradu, kao i praksu u Krivičnom odeljenju i u Zemljišno-knjižnom odeljenju Drugog opštinskog suda u Beogradu.

Od 2005. do 2010. godine radila u Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa, najpre kao savetnik člana Republičkog odbora, a od 2008. godine kao sekretar Republičkog odbora.

Sa položaja sekretara Republičkog odbora, nakon osnivanja Agencije za borbu protiv korupcije, 2010. godine preuzeta na položaj sekretara Odbora Agencije.

Novembra 2012. godine izabrana za vršioca dužnosti direktora Agencije za borbu protiv korupcije, a od januara 2013. godine do imenovanja za sudiju Ustavnog suda obavljala funkciju direktora Agencije.

U svojstvu direktora Agencije, izlagala na više stručnih skupova u zemlji i inostranstvu, učestvovala na brojnim konferencijama, okruglim stolovima i javnim debatama, kao i u različitim aktivnostima vezanim za edukacije javnih funkcionera i bila predavač u okviru više različitih programa i kurseva.

Bila predsednik radne grupe Ministarstva pravde za izradu Nacrta novog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i član radne grupe Ministarstva finansija za izradu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti.

Na funkciju sudije Ustavnog suda imenovana decembra 2016. godine. Sudija Đurkić je prezime Babić, pod kojim je imenovana za sudiju Ustavnog suda, promenila 2019. godine.

Govori engleski jezik. Majka je troje dece.

Dragana Kolarić

Dragana Kolarić, devojački Milićević, rođena je 15. aprila 1973. godine u Beogradu. Školske 1991/1992. završila je Zemunsku gimnaziju. U 1992. godini postaje redovni student Pravnog fakulteta, Univerziteta u Beogradu. Kao jedan od najboljih studenata, 1993. i 1995. godine, nagrađena je posebnim pohvalama za svoj rad i postignut uspeh u sticanju znanja i savladavanju gradiva. Diplomirala je 20. novembra 1996. godine sa prosečnom ocenom 9,31.

Od 1. oktobra 1997. godine radi na Policijskoj akademiji u zvanju asistenta-pripravnika za predmet Krivično pravo. Mr Dragana Kolarić izabrana je u maju 2001. godine, na Policijskoj akademiji, u zvanje i na radno mesto asistenta za nastavni predmet Krivično pravo. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Krivično delo ubistva u našem krivičnom pravu“ odbranila je 02.07.2007. godine, na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Nastavno-naučno veće Kriminalističko-policijske akademije, na sednici održanoj 09.06.2008. godine donosi odluku o izboru dr Dragane Kolarić u zvanje i na radno mesto docenta, a u februaru 2012. godine u zvanje i na radno mesto vanrednog profesora za užu naučnu oblast Kazneno pravo, za nastavni predmet Krivično pravo-opšti deo. Senat visokoškolske ustanove je 24.03.2016. godine, doneo Odluku o izboru prof. dr Dragane Kolarić u zvanje redovnog profesora za užu naučnu oblast Kazneno pravo, za nastavni predmet Krivično pravo - opšti deo.

Od izbora u zvanje docenta Dragana Kolarić izvodi nastavu na sledećim nastavnim predmetima Kriminalističko-policijske akademije: Krivično pravo - opšti deo (akademske studije), Krivično pravo - opšti i posebni deo (strukovne studije) i Međunarodno krivično pravo (master studije).

Prof. dr Dragana Kolarić je aktivno učestvovala i učestvuje u realizaciji nastave na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (master studije krivično-pravni i ustavno-pravni modul), master akademskim studijama Univerziteta u Beogradu (smer "Terorizam, organizovani kriminal i bezbednost" – nastava na predmetu Krivičnopravni aspekti borbe protiv terorizma, organizovanog kriminala i korupcije) i od akademske 2015/2016. godine angažovana je na master studijama Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, na predmetima Krivično-pravno suzbijanje organizovanog kriminaliteta, terorizma i korupcije, Trgovina ljudima, Tumačenje u krivičnom pravu. Učestvovala je u velikom broju komisija, kao mentor i član, za odbranu doktorskih, master i specijalističkih radova.

Prof. dr Dragana Kolarić je autor većeg broja referata na međunarodnim skupovima, naučno-stručnim skupovima vodećeg nacionalnog značaja i nacionalnog značaja, autor većeg broja originalnih naučnih, stručnih i preglednih članaka, kao i nekoliko monografija i priručnika. Učestvovala je i sada uzima učešće u velikom broju naučno-istraživačkih projekata. U periodu od 2013. do 2016. godine bila je glavni i odgovorni urednik časopisa NBP - Žurnal za kriminalistiku i pravo (NBP – Journal of Criminalistic and Law).

Član je redakcije časopisa Revija za kriminologiju i krivično pravo koju izdaju Srpsko udruženje za krivično-pravnu teoriju i praksu i Institut za kriminološka i sociološka istraživanja. Član je Uređivačkog odbora Biltena Ustavnog suda.

Recenzent je časopisa: Teme, Srpska politička misao, NBP - Žurnal za kriminalistiku i pravo, Bezbednost, Anali Pravnog fakulteta u Beogradu. Učestvovala je i sada uzima učešće u velikom broju naučno-istraživačkih projekata.

Od februara 2013. godine do 12.04.2016. godine obavljala je poslove prodekana zaduženog za naučno-istraživački rad na Kriminalističko-policijskoj akademiji. Od 13.04.2016. do 21.12.2016. godine obavljala je funkciju vršioca dužnosti dekana Kriminalističko-policijske akademije koja je prestala izborom na mesto sudije Ustavnog suda.

Narodna Skupština Republike Srbije izabrala je 25. jula 2013. godine prof. dr Draganu Kolarić za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Za predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabrana je 09. marta 2016. godine.

Funkcija člana i predsednika Odbora prestala je 20. decembra 2016. Ministarstvo pravde Republike Srbije imenovalo je, više puta, prof. dr Draganu Kolarić za člana Radne grupe koja radi na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije i Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Prof. dr Dragana Kolarić je bila recezent Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta. Od decembra 2014. godine član je Predsedništva Srpskog udruženja za krivično-pravnu teoriju i praksu.

Od juna 2018. godine počasni je član Udruženja tužilaca Srbije.

Za sudiju Ustavnog suda imenovana je u decembru 2016. godine. Predsednik je Odbora za ustavne žalbe iz krivičnog prava.

Miroslav Nikolić

Rođen 13. septembra 1959. godine u Deliblatu, opština Kovin. U rodnom mestu završio osnovnu školu, gimnaziju u Kovinu, a Pravni fakultet u Beogradu. Stručno se usavršavao na posled. specijalističkim studijama „Ugovori u međunarodnoj trgovini“ na Pravnom fakultetu u Beogradu, kao i u Federalnom privrednom sudu SAD u Los Anđelesu.

Posle završenog Pravnog fakulteta radio u SIZ-u za uređivanje građevinskog zemljišta opštine Kovin kao referent za uređivanje građevinskog zemljišta, potom, kao sekretar preduzeća PIK Peščara Deliblato, a zatim, kao sudijski pripravnik i stručni saradnik Opštinskog suda u Pančevu.

Za sudiju Opštinskog suda u Pančevu izabran 10.01.1991. godine, gde je kao najmlađi sudija tog suda postupao u građanskoj referadi, sudeći parnicu sve do 15.11.1995. godine.

Za sudiju Privrednog suda u Pančevu izabran 16.11.1995. godine. Kao sudija tog suda postupao u privrednim sporovima, izvršenjima, stečajevima i likvidacijama.

Dana 20.09.2001. godine izabran za predsednika Trgovinskog suda u Pančevu i tu funkciju obavljao u dva mandata, sudeći ujedno izvršenja, registarske i stečajne predmete. Za to vreme Trgovinski sud u Pančevu bio je jedan od najažurnijih i najkvalitetnijih sudova trgovinskog-privrednog sudstva Republike Srbije.

Januara 2005. godine izabran za arbitra – predstavnik Privredne komore Srbije Arbitražnog veća, juna 2008. do decembra 2011. godine arbitar Stalnog izbranog suda Privredne komore Srbije, jula 2012. godine izabran za zamenika predsednika Suda časti pri Privrednoj komori Srbije.

Za sudiju Privrednog apelacionog suda izabran je 16.12.2009. godine.

Odlukom Visokog saveta sudstva od 23.12.2009. godine, postavljen je za vršioca funkcije predsednika Privrednog apelacionog suda u Beogradu, i tu funkciju obavljao je do 30.10.2013. godine.

Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije od 31.10.2013. godine, izabran je za predsednika Privrednog apelacionog suda u Beogradu i tu funkciju obavljao je sve do stupanja na funkciju sudije Ustavnog suda, 23.12.2016. godine.

U Privrednom apelacionom sudu, pored funkcije predsednika Suda, obavljao poslove predsednika sudske prakse, predsednika veća i člana veća u privrednim sporovima i istupao za priređivača Biltena sudska praksa privrednih sudova. Prema izveštajima Svetske banke za 2012. godinu Privredni apelacioni sud označen je „šampionom“ srpskog pravosuđa.

Aktivno učestvuje u radu Udruženja pravnika u privredi Srbije kao član Upravnog obora, učesnik je Kopaoničke škole prirodnog prava u svojstvu kourednika katedre za privredno pravo i stečaj, kao i predavač stečajnog prava za pripremu polaganja pravosudnog ispita na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Aktivan učesnik mnogobrojnih okruglih stolova iz oblasti privrednog i stečajnog prava u zemlji i inostranstvu, a posebno učesnik Okruglog stola u Briselu „Prijatelji Evrope“, sa temom „Investiciona klima u Republici Srbiji“, kao i učesnik Visoke državne delegacije u Briselu povodom skrininga vezano za stečajno pravo Republike Srbije.

Autor je više stručnih radova iz oblasti privrednog, arbitražnog i stečajnog prava. Učestvovao je kao član radne grupe u izradi nacrta Zakona o izvršnom postupku, Zakona o parničnom postupku i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju.

Za sudiju Ustavnog suda izabran je Odlukom Narodne skupštine Republike Srbije dana 16.12.2016. godine.

Nataša Plavšić

Rođena je 1978. godine u Novom Pazaru. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu u junu 2002. godine. Na istom fakultetu u aprilu 2009. godine odbranila je sa odlikom magistarski rad na temu „Protokol 14 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda“, a u septembru 2016. godine sa odlikom je odbranila doktorsku disertaciju na temu „Zaštita pojedinca pred Komitetom za ljudska prava i pred Evropskim sudom za ljudska prava“.

Od decembra 2002. do januara 2016. godine bila je zaposlena u Stručnoj službi Ustavnog suda, najpre kao pripravnik, a po položenom pravosudnom ispitu u februaru 2005. godine, kao stručni saradnik i viši stručni saradnik. Na mesto rukovodioca Stručne službe za postupke po ustavnim žalbama i žalbama postavljena je od strane Ustavnog suda u novembru 2013. godine. U januaru 2016. godine postavljena je za v.d. zastupnika Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, koju dužnost je vršila do imenovanja za sudiju Ustavnog suda.

U toku 2009. i 2011. godine po tri meseca je boravila na stručnom usavršavanju u Evropskom sudu za ljudska prava. Diplomatsku akademiju „Koča Popović“ pri Ministarstvu spoljnih poslova je završila u julu 2012. godine.

Pohađala je u zemlji i inostranstvu brojne stručne i specijalizovane programe, letnje škole i seminare iz oblasti ljudskih prava i ustavnog prava. Najznačajniji su Regionalni napredni program ljudskih prava i humanitarnog prava na Raul Valenberg institutu (The Raoul Wallenberg Institute of Human Rights and Humanitarian Law) Univerziteta u Lundu u Švedskoj, Letnja škola komparativnog ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Trentu u Italiji i MATRA program Pristup pravdi na Aser institutu (Asser Institute) u Hagu u Holandiji.

Anagažovana je na programima obuke iz oblasti ljudskih prava koji se u Republici Srbiji sprovode u organizaciji Pravosudne akademije, Kancelarije Saveta Evrope i USAID. Učestvovala je i izlagala referate na brojnim naučnim i stručnim savetovanjima i konferencijama iz oblasti ljudskih prava, kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Objavila je više stručnih i naučnih radova iz oblasti ljudskih prava i ustavnog prava.

Govori engleski i španski jezik.

Za sudiju Ustavnog suda je imenovana na Opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda 19. aprila 2019. godine. Na dužnost sudije Ustavnog suda stupila je 9. maja 2019. godine, polaganjem zakletve pred predsednikom Narodne skupštine.

Prošle godine bila je jedna od tri kandidata Srbije za Evropski sud za ljudska prava. Sva tri kandidata su odbijena jer ukupno nisu zadovoljavali potrebe standarde. Osim Plavšić, među odbijenima su još Vladimir Marinkov, advokat koji zastupa predmetima pred Sudom za ljudska prava i Branko Rakić, šprofesor Pravnog fakulteta u Beogradu i nekadašnji savetnik Slobodana Miloševića.

Vesna Ilić Prelić

Rođena 1. marta 1960. godine u Beogradu.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu kao student generacije, juna 1982. godine, sa prosečnom ocenom 10,00. Pravosudni ispit položila 1983. godine.

Profesionalnu karijeru započela 1982. godine kao pripravnik, a potom stručni saradnik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu, da bi od 1986. godine otpočela sa radom u organima državne uprave, najpre u Republičkom sekretarijatu za pravosuđe i upravu, odnosno Ministarstvu pravde, gde je u Sektoru za pravosuđe, na normativnim poslovima izrade zakona i drugih propisa, radila na mestima od višeg savetnika do savetnika ministra, a zatim u Republičkom sekretarijatu za zakonodavstvo, kao pomoćnik Republičkog sekretara zadužen za Sektor pravnog sistema.

Nakon kraćeg rada u privredi, od 2000. godine nastavlja da radi u državnim organima kao pravni savetnik Saveznog ministra za telekomunikacije, da bi marta 2004. godine bila postavljena za zamenika ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a od stupanja na snagu Zakona o državnoj upravi 2005. godine za državnog sekretara u istom Ministarstvu, a potom za državnog sekretara u Ministarstvu prosvete.

Na funkciju sudije Ustavnog suda imenovana decembra 2007. godine, a za predsednika Suda prvi put izabrana u januaru 2014. godine. Funkciju predsednika obavljala do decembra 2016. godine, kada joj je istekao mandat sudije. Za sudiju Ustavnog suda ponovo imenovana u decembru 2016. godine. Za predsednika Ustavnog suda izabrana u januaru 2017. godine. Funkciju predsednika Ustavnog suda obavljala do isteka mandata, 26. januara 2020. godine.

U periodu od 2000. do 2007. godine posebno bila angažovana na usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa direktivama i standardima EU i to, između ostalog, kao koordinator ekspertskog tima za izradu prvog Zakona o telekomunikacijama, kao pravni ekspert u okviru projekta OEBS-a za izradu Zakona o radiodifuziji, projekta izrade Zakona o javnom informisanju, kao rukovodilac projekta izrade Zakona o udruženjima i kao rukovodilac tima koji je sačinio prvu Strategiju reforme državne uprave u Republici Srbiji, koju je Vlada usvojila 2004. godine.

Od 1999. do 2003. godine bila predstavnik Republike Srbije u radnoj grupi CEPT-a (Evropska organizacija za poštu i telekomunikacije). Od 2004. do 2007. godine bila u sastavu delegacije Republike Srbije u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope i predstavnik Republike Srbije u Nadzornom odboru Regionalne škole za državnu upravu (ReSPA). Godine 2005. bila član Vladine radne grupe za pripremu pregovaračke pozicije za pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Maja 2007. godine bila šef delegacije Republike Srbije za odbranu Izveštaja o primeni Konvencije za eliminisanje svih oblika diskriminacije žena pred CEDAW komitetom Ujedinjenih nacija.

Do imenovanja na funkciju sudije Ustavnog suda, na stručnim skupovima organizovanim u zemlji i regionu učestvovala kao autor stručnih radova na temu decentralizacije i strukturnih reformi državne uprave.

Tokom obavljanja funkcije sudije Ustavnog suda i funkcije predsednika tog Suda učesnik većeg broja domaćih, regionalnih i međunarodnih stručnih skupova i autor stručnih radova iz oblasti ustavnosudske prakse, perspektiva i razvoja ustavnog sudstva i koncepta ustavnosudske zaštite zajemčenih ljudskih prava i sloboda. Između ostalog:

- koautor (sa sudijom Ustavnog suda dr Bosom Nenadić) referata koji je 2010. godine objavljen u Zborniku radova sa VIII Kongresa Međunarodnog udruženja za ustavno pravo, pripremljenog za Okrugli sto na temu "Izborni sistemi i ustavni principi";

- autor prikaza "Nadležnosti i sastav Ustavnog suda Republike Srbije", objavljenog 2015. godine u publikaciji Ustavnog saveta Francuske Les Nouveaux Cahiers du Conseil Constitutionnel;

Govori engleski jezik.

Tamaš Korhec

Tamaš Korhec (Korhecz Tamás) je rođen 13. decembra 1967. godine u Subotici‚ gde je završio osnovnu i srednju školu. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu diplomirao je 1992. godine. Master i doktorske studije završio je na Srednjeevropskom univerzitetu u Budimpešti. Doktorsku disertaciju iz oblasti uporednog ustavnog prava odbranio je u septembru 2000. godine.

Devedesetih godina prošlog veka je radio kao novinar i kao advokatski pripravnik. Od novembra 2000. do juna 2010. godine u tri mandata je bio pokrajinski sekretar za propise, upravu i nacionalne manjine AP Vojvodine, a od juna 2010. do novembra 2014. godine bio je prvi demokratski izabrani predsednik Nacionalnog saveta Mađara u Srbiji. Od 2002. godine predaje u institucijama visokog obrazovanja. Od 2007. godine zaposlen je na Fakultetu za pravne i poslovne studije „Dr Lazar Vrkatić“ u Novom Sadu (Univerzitet UNION), gde u zvanju vanrednog profesora predaje predmete Ustavno pravo, Upravno pravo, Upravno procesno pravo i Pravosudno organizaciono pravo.

Napisao je više od 70 naučnih i stručnih radova, uključujući i monografije, na srpskom, mađarskom i engleskom jeziku.

Počasni je profesor Univerziteta Obuda u Budimpešti i Univerziteta Sečenji u Đeru, Mađarska. Kao gostujući profesor držao je predavanja od 2009. godine na Srednjeevropskom univerzitetu u Budimpešti, na Univerzitetu Sečenji u Đeru, na Naučnom univerzitetu u Segedinu (sve u Mađarskoj) i na Univerzitetu u Trstu (Italija).

Pored mađarskog i srpskog jezika govori i piše engleski jezik i služi se nemačkim jezikom.

Član je redakcije naučnog časopisa "Létünk" u Novom Sadu. Oženjen je i otac četvoro dece. Za sudiju Ustavnog suda imenovan je u decembru 2016. godine. Bio je član mađarskog pokreta.

Vladan Petrov

Dr Vladan Petrov je rođen 4. jula 1975. u Smederevu. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirao je 1999. godine sa prosečnom ocenom 9,80. Magistarsku tezu "Sukob domova u dvodomom sistemu" odbranio je 2002, a doktorsku disertaciju „Engleski ustav – priroda i struktura" 2005. godine. Za asistenta pripravnika za predmet Ustavno pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu izabran je 2000, a za redovnog profesora za Ustavno pravo i Parlamentarno pravo 2016. godine. Ispituje Ustavno pravo i pravosudno organizaciono na pravosudnom ispitu od 2017. godine.

Usavršavao se na Međunarodnoj akademiji za ustavno pravo (L’ Académie Internationale de Droit Constitutionnel) 2005. godine.

Po pozivu uprave Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, predavao je i ispitivao Ustavno pravo na tom fakultetu (2007-2009). Ispitivao je kandidate na državnom stručnom ispitu pri Ministarstvu pravde i državne uprave (2012-2014). Bio je predavač i koordinator kursa na Diplomatskoj akademiji pri Ministarstvu spoljnih poslova (2012-2014).

Ustavni sud Srbije ga je pozivao da učestvuje na javnim raspravama (o mandatima odbornika 2011, o Statutu AP Vojvodine 2013, o Briselskom sporazumu 2014. godine). U svojstvu eksperta, bio je angažovan od strane brojnih međunarodnih nevladinih organizacija - OEBS, UNDP, itd. Petrov je član Venecijanske komisije.

Bio je prodekan za nastavu Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a kraće vreme (april-septembar 2018) i v. d. dekana. Takođe, bio je član redakcije časopisa Anali Pravnog fakulteta u Beogradu (2006-2018). Urednik je sekcije za ustavnopravna pitanja Kopaoničke škole prirodnog prava (od 2009). Bio je saradnik Centra za javno pravo (2012-2016). Član je redakcionog odbora Zbornika radova nastavnika i saradnika Pravnog fakulteta u Nišu i član nadzornog odbora časopisa Nauka, policija, bezbednost. Glavni i odgovorni urednik časopisa Arhiv za pravne i društvene nauke.

Član radne grupe Ministarstva pravde za izradu nacrta Zakona o Ustavnom sudu bio je 2007. godine, član Matičnog odbora u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (2017-2019), predsednik Komisije za pomilovanje predsednika Republike (2015-2019), predsednik Disciplinske komisije Univerziteta u Beogradu (2016-2019), zamenik predsednika Odbora za statutarna pitanja (2016-2019) i predsednik Upravnog odbora Instituta za uporedno pravo u Beogradu (mart 2019-maj 2019). Bio je zamenik člana Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa od 2013. do 2018. godine i član Radne grupe za izradu pravne analize ustavnog okvira o pravosuđu, kao i drugih radnih grupa (za izradu Pojmovnika Narodne skupštine, za unapređenje i razvoj Pravosudne akademije).

Kao samostalni autor, napisao je udžbenik „Parlamentarno pravo“, a kao koautor, još dva udžbenika "Ustavno pravo" i "Ljudska prava". Koautor je priručnika za polaganje pravosudnog ispita iz Ustavnog prava, kao i monografije "Ustavni sudovi bivših jugoslovenskih republika – teorija, norma, praksa". Napisao je i studiju za OEBS (saradnik Maja Prelić) o odnosu Ustavnog suda i redovnih sudova uporedno i u praksi.

Autor je brojnih naučnih i stručnih radova iz oblasti ustavnog prava - posebno ustavnog sudstva i parlamentarnog prava, kao i stručnih tekstova, objavljenih u Politici, Večernjim novostima, Danasu, Pečatu, Vremenu, NIN-u, itd.

Čita i govori engleski i francuski jezik.

Živi u Beogradu. Ima jednog sina.

Za sudiju Ustavnog suda imenovala ga je Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda. Na dužnost sudije stupio je 9. maja 2019. godine, polaganjem zakletve pred predsednikom Narodne skupštine.

Tijana Šurlan

Dr Tijana Šurlan, devojačko Popović, rođena je 1972. godine u Beogradu. Maturirala je u Petoj beogradskoj gimnaziji. Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu diplomirala (prosečna ocena 9,17), magistrirala i doktorirala, summa cum laude.

Po diplomiranju prvo radno iskustvo sticala je u advokatskoj kancelariji Nedić. Na Policijskoj akademiji zaposlila se 1997. godine kao asistent–pripravnik na predmetima Međunarodno javno pravo i Međunarodni odnosi. Na Kriminalističko-policijskoj akademiji izabrana za docenta na predmetu Međunarodno javno pravo 2010, a 2015 za vanrednog profesora. Pored osnovnog predmeta nastavu držala i na predmetima Ljudska prava i Međunarodna ljudska prava.

U materiji ljudskih prava pohađala je ekspertske obuke u organizaciji većeg broja međunarodnih organizacija – Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, Savet Evrope, Ujedinjene nacije i Međunarodni komitet Crvenog krsta. Tokom 2003-2004. godine bila je uključena u projekat Policija i ljudska prava u organizaciji Saveta Evrope.

Ekspertska predavanja držala na Diplomatskoj akademiji „Koča Popović“ pri Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije, na Forumu za diplomatiju i međunarodne odnose na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na Regional Academy of the United Nations, kao i na predavanjima koja su na KPA organizavana u saradnji sa International Criminal Investigative Training Assistance Program, USA Department of Justice (ICITAP). Na Univerzitetu u Lozani, Fakultet za pravo, kriminalistiku i javnu upravu držala gostujuća predavanja u februaru i maju 2016. godine.

Vršilac dužnosti prodekana za drugi stepen, zadužena i za međunarodnu saradnju na KPA bila je u periodu maj 2015-decembar 2016. Član je uredništva većeg broja časopisa i zbornika; učestvovala je na značajnom broju međunarodnih i nacionalnih konferencija i savetovanja. Objavila veći broj knjiga i članaka, među kojima i udžbenik Međunarodno javno pravo, u koautorstvu sa prof. dr Milenkom Krećom.

Obavljala funkciju savetnika za Republičko javno tužilaštvo za ratne zločine u predmetu Gnjilanska grupa, 2012-2013. Izabrana za člana 2013. godine, a potom 2014. godine za predsednika Upravnog odbora Agencije za restituciju. Učestvovala kao član radne grupe u izradi Zakona o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika.

Član je Srpskog udruženja za međunarodno pravo, srpskog ogranka u International Law Association (ILA), kao i European Society for International Law (ESIL).

Govori, čita i piše engleski i ruski jezik; francuski jezik čita.

Za sudiju Ustavnog suda imenovana je u decembru 2016. godine. Glavni je i odgovorni urednik Biltena Ustavnog suda.

Uključena je u rad asocijacije National Association of Women Judges (USA).

Za člana Komiteta UN za ljudska prava izabrana je u junu 2022. godine.