Uvođenje vojnog roka – „hvatanje za slamku“ ili „prikrivanje odgovornosti za devastiranu vojsku“

Vesti 31. jan 202412:10 63 komentara

Ministarstvo odbrane i Generalštab ne odustaju od ideje vraćanja obaveznog vojnog roka. Predsednik kaže da do 1. maja čeka predloge kako bi služenje vojne obaveze trebalo da izgleda. Ne zna se ni kako bi ta ideja finansijski uticala na državnu kasu. Nadležni tvrde da novac nije problem. Postavlja se pitanje - zašto nas vlast "postrojava"?

General-potpukovnik u penziji Petar Radojčić ističe da tema o vraćanju obavezbog vojnog roka nije iznenađujuća.

„Ta stara tema je prisutna deceniju. Zaokuplja pažnju i javnosti i stručne javnosti. Gotovo da nije prošla godina da se nije započela priča o vraćanju vojnog roka“, navodi general-potpukovnik.

Zbog toga, kako kaže, ni ovaj put priča o obaveznom služenju vojnog roka ne deluje uverljivo.

N1

„Ta inicijativa je ad hok. Nije joj prethodila ozbiljna analiza. Ne postoji studija izvodljivosti, analiza bezbednosnih rizika, analiza stvarnih potreba, analiza mogućnosti da se te potrebe zadovolje“, objašnjava.

Odgovore na mnogo pitanja, navodi, nismo dobili. 

„Videli smo od 2014. dok je predsednik bio ministar odbrane i potpredsednik Vlade kontradiktorne izjave – „treba imati profesionalnu vojsku“, „odziv dobrovoljaca za služenje vojnog roka je više nego dobar“ – i zašto nekog prisiljavati na obavezu ako je odziv dobar? Zbog čega nije završen proces profesionalizacije, to moraju da odgovore. Ako nije bio dobra, imali su više od decenije da nešto promene“, objašnjava Radojičić. 

General-potpukovnik u penziji ističe da ako je već obustavljena obaveza služenja vojnog roka zbog čega građani nisu obučavani za civilnu zaštitu, za delovanje u vanrednim okolnostima, akcidentnim situacijama.

„Mnogo je nepoznanica, a mi ne znamo od koga Srbija strepi. U ovom momentu svet je zaokupljen bezbednosnim rizicima. Rizici su višedimenzionalni, ne poznaju granice. Retko koja država može samostalno da se suprotstavi tim rizicima i opasnostima. I sve to iziskuje ipak opredeljenje za jedan kolektivnih sistem bezbednosti“, ističe Radojčić.

Ovo je učinjeno, navodi, bez prethodnog razmatranja i izmene strateških dokumenata.

„Srbija je ugrožena višedimenzionalnim rizicima. Pitanje je da li vojnik može da ispuni ono što se od njega očekuje kad nabavljate sofisticiranu opremu“, ističe. 

Predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić navodi da je najveći problem što mi ne znamo šta je motiv, šta je iniciralo ovakvu inicijativu Generalšaba.

N1

„Niko nije objasnio svih nedelja da li vojni rok treba da vratimo zbog toga što nam treba rezerva za odbranu zemlje ili nam treba popuna aktivnog sastava vojske što je nemoguće uraditi na taj način kako su oni sada predstavili“, navodi Antić. 

Kaže da je od 2018. godine naovamo drastičan odliv kadrova, zbog loših uslova, loših plata.

„Ovo je hvatanje za slamku i pokušaj prikrivanja odgovornosti za to što je vojska devastirana. Ako je jedan načelnik Generalšaba koji je od septembra 2018. na toj funkciju, dakle pod čijom komandom je napustilo vojsku više ljudi nego što je ta vojska desetkovala u svim ratovima u kojima smo učestovavli, za to mora da snosi odgovornost“, objašnjava.

On smatra da potrebe vojske nisu više od desetak hiljada regruta na godišnjem nivou.

Radojčić navodi da je osnovno pitanje misle li oni da vojnik na odsluženju vojnog roka nakon četiri ili šest meseci može da nadomesti nedostatak profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, i kaže – ne može. Problem je što nama odlaze profesionalci, što nema rezervnog sastava – i to je pitanje na koje bismo morali da imamo odgovore, zaključuje general-potpukovnik u penziji.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare