„Uvozimo meso sa isteklim rokom trajanja“: Znamo li šta jedemo?

Vesti 18. sep 202419:49 38 komentara

Svinje, tradicionalni proizvod stočarstva još od 18. veka klizi u bespovratni sunovrat. Za tačno 18 godina broj svinja gotovo je prepolovljen. Uvoz mesa uglavnom nižih klasa kvaliteta je od 2012. do 2023. porastao gotovo šest puta. Dominira svinjsko meso i to iznutrice, potrbušine i slično. Kada se pogleda količina uvezenog mesa, Srbija je u toku 2023. uvezla preko 73.000 tona. Takvo meso ide u prerađevine.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, značajno je manji broj goveda i svinja, dok se, recimo, beleži rast ovaca i živine. Inače, Srbija znatno manje uvozi živu stoku i to pre svega svinje i goveda, ali zato beleži porast uvoza smrznutog mesa i taj uvoz je zabeležio konstantno povećanje u poslednje tri godine. Ono što je ovde u ovom trenutku problematično i može se otvoriti pitanje jeste da prema zakonima Republike Srbije može biti uvezeno smrznuto meso do godinu dana, dok propisi EU kažu da to ne može da bude duže od šest meseci.

Uzgajivač svinja Zoran Milićević iz Sabora proizvođača agroprivede Srbije (SPAS) naveo je za N1 da se godinama bore za vremensko izjednačavanje roka mesa na šest meseci na uvoz mesa kao što je u Evropskoj uniji.

N1

„To ovi naši neće da prihvate. Zašto? Jer uvoze to meso kojem je tamo istekao rok trajanja pod jedan, a pod dva ovde je smanjen broj zato što se drastično uvozi zamrznuto meso i to je pitanje iz kojih sve zemalja i čime je hranjeno. Mi hranimo zdravom hranom i to je zdrav proizvod. Kao što se zalažemo da 70 odsto domaćih proizvoda mora da bude u rafovima naših marketa kao što je Slovačka uvela. To kod nas nije slučaj. Samim tim mi postajemo zavisni od uvoza i dalje narušavamo prehrambenu snabdevenost tržišta u našim marketima, odnosno našeg stanovništva“, objašnjava Milićević.

Uzgajivač svinja navodi i da je smrznuto mesto koje je uvezeno u Srbiju 2023. godine meso sa isteklim rokom trajanja, kao i da sumnjaju u to da i male klanice uzimaju to mesto.

„Svaka klanica ili prodavnica suhomesnatih mesnih prerađevina mora da ima 70 odsto dnevne svetlosti da bi vi kao potrošač videli boju mesa. Kod nas su uglavnom zatvorene te mesare i samo su one crvene lampe uperene da bi vi videli boju. Sumnjamo da je to odleđeno zamrznuto meso, a  to odleđavanje mora da ima svoj postupak, čega se verovatno oni ne pridržavaju i pitanje kakvog je kvaliteta to meso koje svi jedemo“, ističe.

Milićević navodi da uzgajivači svinja svake godine smanjuju klanje svinja.

„Verujte, mi nemamo kome da prodamo naše proizvode. Od čega da živimo, kako da prehranimo svoje porodice, a ovaj narod sumnjam da zna šta uopšte jede“, smatra.

Ističe i da su uzgajivači dodatno ugroženi uvozom smrznutog mesa.

„Ako i predsednik države kaže da treba investirati u stočarstvo, pa šta radi ministarstvo? Šta radi sa ovom agrarnom politikom deset godina? Oni uništavaju stočni fond samo da bi omogućili uvoz smrznutog mesa, stoke, a mi uništavamo svoju proizvodnju i time dovodimo do narušavanja bezbednosti i države i prehrambenih proizvoda“, ocenjuje.

Kako kaže, srpski farmeri koji svinje uzgajaju na svojim farmama insistiraju na umrežavanju malih farmi, mini farmi.

„To daje opstanak, a nikako velike farme. I nama je neophodan uvoz priplodnog materijala, prvenstveno“, zaključuje.

Koje je tvoje mišljenje o ovome?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare