Ekološka katastrofa na Drini kod Višegrada u proteklih nekoliko dana obišla je domaće, regionalne, ali i svetske medije. Tone smeća koje su se slile u jednu od najlepših bosanskohercegovačkih reka zaprepastile su skoro sve - ali čija je odgovornost u pitanju? Zatvaraju li se oči i jesmo li uopšte svesni na koje sve načine dolazi do takvog gomilanja? U potrazi za odgovorima, ekipa N1 Sarajevo otišla je nedaleko od Višegrada, na obale jezera Potpećko, na reci Lim u Srbiji. U ovom mestu sa sličnim problemom danas zatičemo radnike Ekološkog udruženja Jastreb, koji uveliko, još od novembra, rade na izbacivanju smeća. Tvrde da kroz njihove lančanice smeće nije moglo da prođe do Bosne i Hercegovine, te da oni svoj problem "nasleđuju" od susedne Crne Gore.
Uznemirujući prizori na jezeru Potpećko na reci Lim slični su onima o kojima smo nedavno pisali u Višegradu.
Povezane vesti
Ipak, iz ove plutajuće deponije u prethodna tri meseca je izbačeno približno dvadeset hiljada kubika onoga čemu mesto nikada i nipošto ne bi smelo biti u prirodi.
Ekipa N1 Sarajevo razgovarala je sa Sinišom Lakovićem iz Ekološkog udruženja Jastreb, koji objašnjava celokupan proces – kako i koliko se čisti, otkud toliki otpad dolazi, šta sve pronalaze u jezeru i imaju li podršku sistema.
Kako je rekao, radnici su tu od novembra 2022. godine.
“U novembru i početkom decembra smo ovde za nekih petnaestak dana skinuli nekih 10 hiljada kubika. Mi smeće uopšte ne deponujemo na gradsku deponiju, nego na privremenu stanicu na Bistrici. Odatle se vozi za regionalnu deponiju Užice, na prebiranje i reciklažu, a drvena masa se vraća za Toplanu u Priboju”, objašnjava.
Krajem decembra i početkom januara usledio je novi poplavni talas. Stoga su ekipe ponovo na jezeru svaki dan još od 4. januara.
“Svaki dan izbacimo između 20 i 25 kamiona, to je negde oko 500 kubika otpada. Dakle, to je novih 10 ili 15 hiljada kubika koje smo izbacili”, naglašava Laković.
Devedeset posto smeća, tvrdi sagovornik, dolazi iz pravca Crne Gore, tačnije, iz pet opština koje nemaju svoju sanitarnu deponiju.
Podsetimo, prema nekim izveštajima, deo otpada u plutajuću deponiju u Drini, stiže upravo iz Lima. Laković tvrdi da su takvi izveštaji lažni, dodajući kako ni kubik smeća nije mogao da prođe kroz njihove lančanice. Bosna i Hercegovina se, naveo je, sama se mora pobrinuti za taj problem.
Ovdašnja društva koja su “prespavala ekologiju”, moraju početi da uče stvari iz početka, stava je Laković, a nadležni moraju početi naplaćivati ovakvo uništavanje prirode.
S obzirom na to da se pažnja ne obraća ni na jedno, ni na drugo – radnici su samo u ovom slučaju u vodi do sada pronašli štošta – od auto-otpada, kućnih aparata, domaćih životinja, drvene mase, pa čak i nadgrobne spomenike.
Dok Laković hvali podršku Srbije, šta je sa regionalnom saradnjom?
Za Lakovića je u svemu, ipak, pohvalna reakcija države Srbije.
“Imamo dobru saradnju sa Ministarstvom za zaštitu prirodne sredine Srbije i sa opštinom Priboj. Ministarstvo je odvojilo velike novce za postavljanje lančanica i izdvaja velika sredstva za čišćenje. Imamo i veliku pomoć Elektroprivrede Srbije koja je poslala kamione. Saradnju imamo i sa ‘Srbija vodama’ – da nije tako, mi kao udruženje ne bismo mogli ovo sami da radimo. Kada napravimo zajedničku akciju, ona daje dobre rezultate”, prepričava nam.
Međutim, pitanje se nameće, kakva je regionalna saradnja?
“Mi imamo dobre kontakte sa Eko – centrom iz Višegrada. Međutim, tamo je malo drugačija klima. Mi imamo sreću da je država stala iza nas, da imamo vetar u leđa i uslove da radimo. Bilo je ranije dogovora između tri države, ali je samo Srbija uradila nešto na tom planu. Ostale dve države, mislim da nisu uradile ništa”, stava je Laković.
Treba podsetiti da smo o mogućim rešenjima za Drinu i svemu što ona iziskuju nedavno govorili i sa Dejanom Furtulom iz Eko centra Višegrad. Da se sada nagomilano smeće očisti, to bi prema njegovoj proceni koštalo nekih 50.000 KM. O vremenskoj odrednici teško je govoriti, jer su radnici prošle godine smeće čistili šest meseci, a ono se vraća sa svakom novom kišom.
