Aleksandar Šapić novi-stari gradonačelnik Beograda

Nikola Nikodijević zaključio je drugu sednicu u ovom mandatu i najavio da će sledeća biti 1. jula kada će biti usvojen budžet za 2024. godinu. 

Ako me niko ne voli, priznajte mi da barem imam sreće u životu, jer sam u ovom poslu već 15 godina, rekao je Aleksandar Šapić, nakon što je ponovo izabran za gradonačelnika Beograda. On je podsetio na projekte koje je sproveo u svom mandatu, a onda naveo i nove projekte koje će grad raditi samostalno ili u saradnji sa republičkim vlastima. 

Više o tome u posebnoj vesti. 

Od 110 glasačkih listića, glasalo je 82 odbornika. Svi su važeći. Za Aleksandra Šapića i ostale kanditate glasalo je 64. 

Natalija Stojmenović iz Zeleno-levog fronta za N1 kaže da nije bitno ko upravlja imenom i prezimenom gradom, jer to su samo izvršioci korupcionaških i kriminalnih dela.

"Mi vidimo da se redovi gradskog veća menjaju, ali kada pogledamo razlog zašto se menjaju - to je jer su neki ljudi optuženi za veliku korupciju, pogotovo bivši šef kabineta gradonačelnika Šapića, protiv koga smo i Dobrica Veselinović i ja podnijeli krivičnu prijavu zbog trgovine uticajem i ugovora u Kentkartu", rekla je. 

Novinar Miša Brkić, govoreći o tome što je ime kandidata za gradonačelnika držano u tajnosti do sednice, kaže za N1 da se radi o „jednom igrokazu“.

„Jednoj predstavi stvaranja neizvesnosti koja u suštini ne postoji. Znalo se od izbora da će Šapić nastaviti to da obavlja, jer je Šapić najzgodniji fikus za zalivanje i u narednim godinama“, kaže on.

Marketinški stručnjak Igor Avžner kaže da je „dilema s jedne strane pravljena u medijima, a sa druge strane u samoj stranci od strane Aleksandra Vučića“.

Više o tome u posebnoj vesti. 

Glasanje za izbor gradonačelnika, izbor gradskog veća i zamenika gradonačelnika je u toku. 

Prisutan je i Siniša Mali, ali Nikola Nikodijević nije objasnio šta će bivši gradonačelnik, a današnji ministar finansija na sednici skupštine grada. 

Aleksandar Mirković iz SNS-a rekao je da će oni ispuniti očekivanja Beograđana.

"Bićemo uvek tu za njih, za njihove potrebe, za sugestije, predloge, kritike i da saslušamo sve ono što oni imaju da nam kažu. Mi kao gradski odbornici pokušaćemo da zajedno sa budućim gradskim funkcionerima od Beograda činimo još lepše i još bolje mesta za život. Svoju poziciju gradskog odbornika, moje kolege i ja ćemo koristiti da se bavimo konkretnim predlozima i idejama", rekao je on i pozvao opoziciju da svojim predlozima ispravlja predloge vladajuće većine. 

Branislav Dimitrijević iz Biramo Beograd rekao je da je Aleksandar Šapić političar kome se tokom mandata imovina samo povećavala, te da je on tip političara kome politika služi samo kao sredstvo ličnog bogaćenja. 

"To je neka forma neofeudalizma i ovo društvo se deli na feude. Vama sam, gospodine Nikodijeviću zamerio što se niste predstavili, a gospodin Šapić bolje da se nije predstavio, jer on je čitao samo imena nekih ljudi. Zgrožen sam da njegovu biografiju dobijamo samo u poslednji čas da pročitamo. Nije mi što on ne poštuje mene, već što ne poštuje ni vas. Vi čak ni izbornu listu niste mogli da nazovete njegovim imenom, polovina ljudi je mislila da glasa za Vučića. Da li smo ikada od vas, gospodine Šapiću, čuli kakav plan imate da Beograd ne bude non-stop među 10 najzagađenijih gradova Evrope? Kakav plan imate za sistem prečišćivanja otpadnih voda? Zašto to nisu nile teme u kampanji? ", rekao je on i dodao da je Beograd grad sa najmanjim budžetom za kulturu u čitavoj Evropi. 

"Aleksandarrrrr Šappppić, nemam reči, imam dlanove", rekao je Branko "Kockica" Milićević.

Profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić rekao je Beograd na vodi nije bio način da grad izađe na reku i da je napravio barijeru između reke i grada. 

"Svuda u svetu, priobalja su najatraktivniji, najvredniji gradski prostori. Ako recimo šetate u Bonu pored Rajne ili u Petrogradu pored Neve, videćete da nikome ne pada na pamet da najatraktivnije gradske prostore okiva onakvim građevinama. Da li je Beograd na vodi nekom nešto doneo? Pa naravno da jeste. Ali vrlo selektivno. To nije Srbija, to je izraz jednog novog socijalnog i političkog primitivizma, gde vi imate jednu irealnu stvarnost, gde žive neki ljudi koji mogu da plate stanove pet, šest, sedam hiljada evra po kvadratu. Tu je kao atraktivan gradski prostor trebalo da bude jedan džinovski sistem zelenih površina. Tamo je konačno trebalo napraviti Muzej srpskih žrtava genocida, koji nemamo, koji fiktivno postoji kao institucija, ali nema zgradu. I tamo je trebalo napraviti, na primer, Beogradsku operu", rekao je on.