Religije i vantelesna oplodnja: Rađajte se i množite, ali...

Srpska pravoslavna crkva još uvek nema zvaničan stav o pitanju vantelesne oplodnje. Do sada su se mogli čuti stavovi i za i protiv, ali preovlađuju su oni koji podržavaju vantelesnu oplodnju.

Doktor kulturoloških nauka Jovan Janjić, jedan je od vodećih srpskih stvaralaca na polju hrišćanske kulture, kaže da nije video da su SPC ili većina drugih tradicionalnih verskih zajednica iznele jasan stav po pitanju vantelesne oplodnje.

"Koliko znam nikakva odluka o tome nije doneta", kaže Janjić na N1.

On navodi da prema prvoj knjizi postojanja – Bilbilji, Bog je stvorio čoveka.

"Bog je udahnuo život, prema tome, ako se dete rodi vantelesnom oplodnjom znači da je i njemu na isti način udahnut život od Boga. Ako je tako, a jeste, ne vidim razlog zašto bi smatrala da je vantelesna oplodnja protivna, da nije u saglasaju sa hrišćanskom verom. Lično, smatram da sticanje potomstva vantelesnom opodnjom kod roditelja, koji imaju smetnje da prirodnim putem začnu, nije protivna veri hrišćanskoj".

Janjić navodi da čovek telo nasleđuje od roditelja.

"Kako se to u Bibliji kaže, od zemlje je uzeta i u zemlju će otići. Ali ono što određuje čoveka jeste njegovo duhovno biće, pre svega duh, koji ga vodi. Prema tome, suština ljudskog bića jeste u duhovnom svetu. Ono se tu "začinje" pa se tek onda rađa u telu", smatra Janjić koji je redovni član je Pravoslavne akademije nauka, umetnosti, pronalazaštva i inovatorstva i Srpske duhovne akademije.

Božji blagoslov je presudan

Iguman manastira Ribnica monah Arsenije izjavio je da vantelesno začešće ne može da se izvrši ukoliko Bog ne da blagoslov, ali da sam čin nije protivan veri, uz jedan uslov.

"Ali i tada samo ako Bog kaže. Ne znam kakva da je klinika, endokrinolog, to ne mora da znači da će doći do oplodnje. Žena ne može dati više jajnih ćelija nego što može da iznese i da rodi. Ako će nešto da ostaje po nekim bankama, zamrzivačima ili se ne daj bože baci. To ne može. Samo koliko može i ništa više od toga", smatra Arsenije koji je i autor knjige "Bog i rokenrol".

Otac Predrag Popović je na svom video kanalu, koji prati više od četvrt miliona ljudi, izjavio kako smatra da je vantelesna oplodnja blagoslovena.

"Ostavite se priče da vantelesna oplodnja nije blagoslovena. Ako mene pitate, SPC se nije oglasila da li je blagoslovena, ali ja blagoslovim svima kako god znaju i umeju da dođu do svoje dece", kaže ovaj sveštenik.

Ruska crkva je zvanično protiv vantelesne oplodnje (in vitro), odnosno smatra je grehom zbog sudbine većeg broja oplođenih jajnih ćelija od onih koje se prenesu u matericu žene. Prema crkvi, život se začinje u trenutku oplodnje.

Grčka pravoslavna crkva smatra i inseminaciju među supružnicima spornom, zbog toga što se začeće "vrši mehanički, bez fizičkog spajanja".

Islam kaže može

Za razliku od SPC, u Islamu postoje propisi koji se tiču vantelsene oplodnje.

Kako za N1 kaže Muhamed efendija Demirović, zamenik muftije sandžačkog, “očuvanje potomstva i njegova porekla spada u osnovne ciljeve islamskih propisa i u tom smislu je naređen brak".

"Lečenje nezabranjenim supstancama je preporučeno, a u nekim situacijama i naređeno, kao što je u slučaju zaštite života ili lečenja sterilnosti jednog od supružnika”, kaže Demirović.

On navodi da je "oplodnja žene genetskim materijalom njenog supruga pod uslovom osiguranosti nemogućnosti zamene genetskih materijala je sa aspekta islama dozvoljena".

"Vantelesna oplodnja-in vitro, koja podrazumeva iznošenje jajne ćelije iz tela žene i njeno spajanje sa spermatozoidom čoveka s kojim je u braku u specijalnim laboratorijskim uslovima, a zatim naknadno vraćanje embriona u matericu te iste žene je sa aspekta islama dozvoljeno ako se osigura nemogućnost zamene genetskih materijala i ako je to jedini mogući način".

Ono što je zabranjeno je, kako navodi Demirović, oplodnja žene genetskim materijalom koji ne pripada njenom suprugu.

"To je strogo zabranjeno i ima status bluda, a dete iz takvog procesa se smatra vanbračnim detetom. Jedini dopušteni intimni odnos između muškarca i žene je odnos koji je baziran na prethodno sklopljenom zvaničnom braku".

Među propisima navedeno je da lekar koje sprovodi pomenute zahvate, "ako to čini u okvirima spomenutih dozvoljenih metoda njegov posao i zarada su dozvoljeni, u protivnom on čini greh i njegov posao i zarada su zabranjeni”.

Za katoličku crkvu je sve nemoralno

Katolička crkva je, poput grčke pravoslavne crkve, protiv zbog bioetičkih pitanja. Za Crkvu su nemoralni i veštačka i vantelesna oplodnja, kao i surogat majčinstvo jer uključuju seksualne činove koji su prokreativni, ali ne i jedinstveni.

"Na prvom mestu, te metode odvajaju osnovni element braka i ljudskog digniteta da čovek nastaje u zajednici muškarca i žene, bez učešća treće osobe", izjavio je nedavno za BBC na srpskom teolog i katolički sveštenik don Aleksandar Ninković.
Kod katolika je kao i kod nekih pravoslavaca sporno to što je prema učenju čovek ljudsko biće od trenutka začeća i spajanja jajne ćelije i spermatozoida. Za razliku od ostalih crkava za Katoličku crkvu je sporan i način dobijanja sperme masturbacijom jer se to smatra bludničenjem, odnosno grehom.

Ova crkva je još krajem 80-ih godina prošlog veka objavila "Uputstvo o poštovanju ljudskog života u njegovom poreklu i o dostojanstvu rađanja". Prema njemu, za parove bez dece koji koriste ove reproduktivne tehnike se kaže da krše važnije pravo deteta – "pravo da bude začeto, nošeno u materici, doneseno na svet i odgajano u braku".

Iako ovakav način dobjanja dece smatraju grehom, katolička crkva neće odbiti krštenja dece začete vantelesnom oplodnjom.

Protestanti bez jedinstvenog stava

Kao što nemaju jedan centar, protestanti nemaju nemaju ni jedinstven stav o vantelesnoj oplodnji niti postoje smernice. Protestantske crkve prihvataju tradicionalno lečenje neplodnosti, dok su potpomognute reproduktivne tehnologije delimično prihvaćene samo kada su polne ćelije iz bračnog para i kada se postupkom izbegava oštećenje preembriona. Donacija sperme i jajnih ćelija je zabranjena.

Judaizam: Neslaganje oko donacija

Jevrejski stav prema razmnožavanju potiče iz prve Božije zapovesti Adamu a to je “rađajte se i množite”. Judaizam dozvoljava praktikovanje svih tehnika potpomognute reprodukcije kada jajna ćelija i spermatozoid potiču od žene, odnosno muža. Ipak, razlike postoje kada se u ovom procesu jave donatori.

U ortodoksnom judaizmu, veštačka oplodnja muževljevom spermom je dozvoljena ako žena ne može da zatrudni na bilo koji drugi način. Što se tiče upotrebe donatorske sperme, međutim, mišljenja su mnogo podeljenija i generalno se na njih ne gledaju. Veštački oplodnja od strane donatora se ne smatra preljubom jer se ne radi o seksualnim odnosima, ali je, ipak, neprihvatljiva od strane dela rabina.

Isti slučaj je i sa stavom o tome da li treba dozvoliti doniranje jajnih ćelija je duboko podeljen. Neki rabini nedvosmisleno odbijaju ovu proceduru, dok drugi odobravaju upotrebu jajnih ćelija donatora ako žena primalac ima saglasnost svog muža. Ovo pitanje je posebno važno jer se u judaizmu, određivanje ko je Jevrejin zavisi od toga da li je majka Jevrejka.

Ono što je izvesno, ni Sveto pismo, ni Kuran, ni Tanaha nisu predvideli ovakav način dobijanja potomstva, pa shodno tome ne mogu dati precizne odgovore na dileme koje su se javile par hiljada godina kasnije, razvojem nauke i tehnologije. Ono što je bez dileme zajedničko svim religijama jeste imeprativ rađanja, odnosno stvaranja novog života.